Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Lakši pristup evropskom fondu za istraživanje
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.01.2011. |
|
|
|
|
|
|
Evropska komisija u ponedeljak (24. januara) je pojednostavila procedure za učešće u projektima koji se finansiraju u Sedmom okvirnom programu (FP7) kako bi ga učinila dostupnijim za istraživače i mala i srednja preduzeća. Istraživači i firme iz Srbije mogu da povlače novac iz tog fonda za razvoj i istraživanje za period od 2007. do 2013. godine, vrednog 50 milijardi evra.
"Tri promene koje danas objavljujemo uštedeće milione evra i omogućiće postizanje veće koristi od novca poreskih obveznika", kazala je evropska komesarka za istraživanje, inovacije i nauku Mor Gejgen-Kvin (Maire Geoghegan-Quinn). Ona je istakla da su obračunske procedure i troškovi za mala i srednja preduzeća smanjeni i da to odmah počinje da se primenjuje.
Istraživači i mala preduzeća će zahvaljujući pojednostavljenju moći da se posvete projektima i postignu bolje rezultate, što će doneti nove proizvode i usluge, kazala je Gejgen-Kvin, istakavši da će se to pozitivno odraziti na sprovođenje strategije Evropa 2020.
Usvojene su tri osnovne izmene – odobrena je veća fleksibilnost u proračunima troškova, tako da korisnici donacija mogu da primenjuju svoje standardne sisteme kada traže nadoknadu troškova, a ne moraju više da uspostvljaju paralelne obračunske sisteme samo za te svrhe; vlasnici malih i srednjih preduzeća čije plate se ne beleže zvanično na računima moći će da dobiju novac za doprinos projektu, što do sada nije bilo moguće; nova grupa zvaničnika svih odseka Komisije i agencija koje su uključne u sprovođenje Sedmog okvirnog programa ukloniće neujednačensti u primeni pravila o finansiranju istraživanja.
Mere su odgovor na primedbe korisnika programa, koji se žale na troškove i duge procedure.
Background Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj primenjuje se od 2007. do 2013. godine. Budžet programa je 50 milijardi evra, a novac se koristi za sufinansiranje projekata u zemljama članicama i pridruženim zemljama, među kojima su i Srbija i ostale zemlje bivše Jugoslavije. Učešće je omogućeno i kandidatima iz drugih zemalja sa kojima EU sarađuje, ali oni moraju da u konzorcijumima koji traže donacije imaju i određeni broj članova iz zemalja EU i pridruženih zemalja. Za projekte se mogu prijaviti istraživači, preduzeća, kao i lokalne administracije i predstavnici civilnog društva.
Srbija je postala pridružena članica 13. juna 2007. godine. U Srbiji postoji i Kancelarija Evropske mreže preduzetništva koja pruža pomoć za korišćenje evropskih fondova.
Komesarka je istakla da će se na vreme doneti nove mere za pojednostavljivanje korišćenja fondova pre novog programa koji će se primenjivati od 2013. godine. Komisija je u aprilu 2010. već predložila opsežne mere za pojednostavljenje korišćenja fondova, koje uključuju i izmene Finansijskih propisa koji se odnose na ceo evropski budžet, ali će o njima morati da se izjasni i Evropski parlament.
"Moramo Kafku zameniti zdravim razumom. Moramo da uništimo birokratiju. Trebaju nam jednostavna i jasna pravila, koja se primenjuju ujednačeno i striktno", dodala je ona.
Mere bi trebalo da privuku veći broj malih i srednjih preduzeća da koriste program. Udeo malih i srednjih preduzeća u oblastima koje su za njih otvorene iznosi za sada samo 14,7%. "Želimo da privučemo više kandidata i bolje kandidate, uključujući dinamične male firme koje ne mogu da se izbore sa ogromnom birokratijom", kazala je Gejgen-Kvin.
Evropska komisija planira da početkom proleća otvori raspravu o izmenama propisa koji će se odnositi na sledeći program za finansiranje inovacija i da ih zvanično predloži do kraja 2011.
U Srbiji postoji Evropska mreža preduzetništva koja pruža podršku preduzećima za povlačenje evropskih fondova.
Izvor: EurActiv.com i EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|