U Evropskoj uniji 2010. je izdvojeno 1,8 milijardi evra državne pomoći za širokopojasni pristup internetu, od čega je veliki deo namenjen seoskim i retko naseljenim područjima u kojima operateri nemaju interes da rade. U Srbiji država trenutno ne ulaže u izgradnju mreža. Širokopojasnom pristupu internetu u EU pristup ima 61% domaćinstava, a u Srbiji 27,6%.

Kako je EurAktivu rečeno u Ministarstvu za telekomunikacije, to ministarstvo će pokušati da dobije sredstva iz EU, Svetske banke ili budžeta za uvođenje interneta u seoskim područjima. "Pokušaćemo
i da se uradi analiza Svetske banke da bi se došlo do optimalnog modela ulaganja", kažu u tom ministarstvu.

Internet je jedna od oblasti u kojoj Srbija treba da radi na usklađivanju sa EU. U Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji izražava se žaljenje zbog nedovoljnog pristupa internetu. To je i jedno od pitanja Evropske komisije u Upitniku.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2010. godinu, u Srbiji 27,6% domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju, što je više od 4,7% u odnosu na 2009. godinu, a 12,1% u odnosu na 2008. godinu. Zastupljenost ove vrste internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 41,6%, u Vojvodini 27,8%, a najmanja je u centralnoj Srbiji i iznosi svega 21,1%.

Izveštaj o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji za 2010. godinu pokazuje da je zastupljenost modemske konekcije u Srbije manja za 11,8 procentnih poena u odnosu na 2009. što je pre svega posledica rasta upotrebe širokopojasne konekcije.

Najčešći tip konekcije u Srbiji je DSL (ADSL) koji ima 47,3% domaćinstava koja poseduju internet. Kablovski internet ima 24,5%, WAP i GPRS 20% domacinstava, a modemsku konekciju ima 17,5% domaćinstava.

Značajne razlike postoje kada se upoređuje zastupljenost internet priključaka u urbanom i ruralnom delu Srbije: 49,3% naspram 24,1%.

U poređenju sa 2009. godinom, rezultati pokazuju da se jaz u pogledu zastupljenosti internet priključaka u urbanom i ruralnom delu Srbije neznatno povećao. U urbanom delu Srbije stopa rasta je 2,4%, dok taj rast u ruralnom delu Srbije iznosi svega 2,1%.

Ambiciozni EU planovi za pristup internetu

Korišćenje javnih fondova za izgradnju mreža u EU trebalo bi da omogući da svi građani EU dobiju pristup brzom internetu i da se izbegne jaz između gradova i seoskih sredina i zabačenih mesta, saopštila je u 20. januara Evropska komisija. Povećanje dostupnosti brzog interneta trebalo bi, kako se navodi, da podstakne ekonomski oporavak i olakša ujednačavanje privrednog rasta za sve i dugoročnu konkurentnost u EU.

Komisija je u 2010. usvojila rekordnih 20 odluka o pomoći za razvoj širokopojasnog interneta od kojih se dosta njih odnosi na seoska ili retko naseljena naselja. Odobreno je 1,8 milijardi evra, što bi, prema proceni Komisije, trebalo da omogući ulaganja od 3,5 milijardi evra u tom sektoru. Operateri koji dobijaju pomoć prihvataju i određene uslove, na primer da određeno vreme pružaju usluge i u slučaju da broj pretplatnika bude manji od očekivanog.

Ulaganja u 2010. su za više od četiri puta povećana u odnosu na 2009, kada je uloženo 406 miliona evra. Ulaganja po stanovniku u EU u 2010. su iznosila 3,3 evra po stanovniku.

EU ima ambiciozne planove u pogledu pristupa internetu. Prema planu Digitalna agenda, svi građani EU bi do 2013. trebalo da imaju pristup širokopojasnom internetu, a do 2020. da dobiju i internet velikih brzina od 30 megabita u sekundi, dok bi do 2010. najmanje 50% domaćinstava trebalo da ima internet od 100 megabita u sekundi.

U Srbiji su brzine koje se nude u paketima interneta znatno manje. Standardni najjeftiniji ADSL paket interneta Telekoma Srbije, koji je i vlasnik njvećeg dela infrastrukture, podrazumeva jedan megabit  u sekundi u dolaznom saobraćaju, dok paket za zahtevnije korisnike podrazumeva 16 megabita. Kablovski operateri nude brzinu do 60 megabita u sekundi, a mobilni operateri nude brzinu do 3,6 megabita u sekundi.

U saopštenju EK navodi se da se ciljevi o dostupnosti interneta u EU mogu ispuniti samo ukoliko EU i javni fondovi dopune privatne investicije da bi proširili rasprostranjenost širokopojasnog interneta u područjima u kojima tržišni operateri nemaju komercijalni interes da ulažu u bliskoj budućnosti.

Pored državne pomoći, za period od 2007. do 2013. godine iz strukturnih fondova EU 2,3 milijarde evra je namenjeno za širokopojasnu infrastrukturu, a 12,9 milijardi za usluge informacionog društva.

Komisija, takođe, navodi da novac neće dobijati samo dominantni igrači.

Stručnjaci, međutim, ukazuju da lokalne projekte uglavnom dobijaju dominantni igrači koji ispunjavaju uslove vladinih konkursa, uključujući infrastrukturu.

Stav Komisije je da dostupan internet može da donese veliku ekonomsku i socijalnu dobrobit i da im omogući da koriste usluge elektronskog zdravstva, vlade i učenja preko interneta. Ističe se da Komisija prilikom davanja mišljenja o javnoj pomoći vodi računa da ta pomoć ne obeshrabruje privatne investicije i ne ugrožava konkurenciju. Mrežama imaju pristup i drugi operateri, a ne samo oni koji su pomoć dobili, a korisnici usluge plaćaju po sličnoj ceni kao u gradskim sredinama, navodi Komisija.

Izvor: EurActiv

Linkovi

Srbija

Republički zavod za statistiku: Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2010.

 

Evropska unija

Evropska komisija: State aid: Commission approves record amount of state aid for the deployment of broadband networks in 2010 (Press release)

Eurostat: Internet usage in 2010 – Households and Individuals

Povezani sadržaj