Lideri Italije, Nemačke i Francuske 22. avgusta se sastaju na ostrvu Ventotene da bi razmotrili načine o oživljavanju izgradnje Evrope nakon odluke Velike Britanije da istupi iz Unije. Ventotene je mesto jake simbolike za takav zadatak – ranih 40-ih godina 20. veka antifašista Altijero Spineli ovde je bio u progonstvu i tajno pisao svoj čuveni Manifest iz Ventotenea, koji istoričari smatraju jednim od tekstova kojim je zasnovan evropski federalizam.

Ostrvce Ventotene je od 1941. do 1943, u fašističkoj Italiji, bilo mesto izgona političkih protivnika, pre svega komunista. Tokom dve godine oko 2.000 zatvorenika prošlo je kroz tamnice zatvora Santo Stefano na Ventoteneu, koji je bio poznat kao ostrvo za pritvor.

Među njima je bio i novinar i komunistički aktivista Altijero Spineli (Altiero Spinelli). Osuđen je 1927. godine na 16 godina zatvora zbog tekstova u kojima je kritikovao dolazak Benita Musolinija na vlast. Na Ventotene je prebačen 1941. godine i tokom pritvora je tajno pisao Manifest iz Ventotenea, koji istoričari smatraju jednim od tekstova na kojima je zasnovan evropski federalizam.

Manifest je pisao na papirima za cigarete koje je krio u kutiji s duplim dnom.

Pun naziv dokumenta  je "Za slobodnu i ujedinjenu Evropu. Predlog manifesta". Ovaj tekst je ilegalno prebačen na kontinent, gde je distribuiran ispod ruke već 1943. godine.

Danas je zatvor na Ventoteneu u izvesnoj meri zapušten i preti mu urušavanje. Premijer Italije Mateo Renci najavio je u februaru javnu investiciju od 80 miliona evra za njegovu obnovu. Plan je da se od njega napravi mesto kulture i obuke za mlade Evropljane.

Na ovom mestu jake simbolike Renci dočekuje nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda. Oni će posetiti Spinelijev grob, što bi za njih možda moglo biti i dodatno nadahnuće za rešavanje krize sa kojom se suočava Evropa.

Nakon toga će, u predvečerje, otići na nosač aviona Garibaldi na radnu večeru.

Oslabljeni evropski lideri traže rešenje

Prethodni mini samit ova tri lidera ključnih zemalja Evrope održan je 27. juna u Berlinu, samo nekoliko dana nakon što su se britanski glasači izjasnili za istupanje iz Unije.

Da bi se odgovorilo na izazov koji je Bregzit stavio pred ostatak Evrope, Francuska i Italija se zalažu za jaču evropsku integraciju, posebno u oblaszima bezbednosti i odbrane. Italija se takođe zalaže za stvaranje multinacionalne evropske snage sa jedinstvenim sistemom komandovanja zaposebne msiije.

Francuska je predložila i jedinstveni sistem finansiranja, evroobveznice, kojima bi se podržali zajendički projekti u vojnoj oblasti, kao i brzo uspostavljanje evropskih jedinica za čuvanje granica kako bi se ojačale granice EU.

Nemačka kancelarka, čija popularnost opada usled priliva migranata u Nemačkoj, podržava takav pravac razmišljanja, kao i Renci koji sa zabrniutošću prati povećanje broja migranata svake sedmice.

Na dnevnom redu je i ekonomija.

Francuski predsednik je već predložio da se plan ulaganja u čist transport, istraživanje i digitalnu modernizaciju, kojipodrazumeva 315 milijardi evra za period 2015-2018, udvostruči  narednih pet godina, a italijanski premijer Renci zalaže se da se deo iskoristi za kulturu.

Renci se pre svega suprotstavlja merama štednje i insistiranju na uranvnoteženih javnih finansija i traži više ulaganja i fleksibilnosti u pogledu budžetske discipline.

Merkelova je u ovom pogledu mnogo rezervisanija, kao i u pogledu svakog "federalističkog" odgovora na rešavanje krize u Evropi, tim pre što će se sledeće nedelje u Nemačkoj održati izbori.

U predizbornom periodu je i Francuska, koju očekuju predsednički izbori.

Ovo je sastanak tri "oslabljena lidera, koji se suočavaju sa unutrašnjim teškoćama u svojim zemljama i sa skorim izvorima, što znači da je manevarski prostor sužen", navodi u uvodniku ekonomski dnevnik Sole24Ore.

Merkelova, Renci i Oland sastaju se tri sedmice pre vanrednog evropskog samiza u Bratislavi 16. septembra.

Izvor: AFP

Foto: Wikimedia

Izvor:

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pomama za stranim pasošima zbog Bregzita
  
• 

  Vesti

  : Britanija možda odloži izlazak iz EU za kraj 2019.
  
• 

  Vesti

  : Norveška: Nismo baš za povratak Britanije u EFTA