Ministri unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke zatražili su 23. avgusta od Evropske komisije da uspostavi pravni okvir o  šifrovanju poruka, koji bi se odnosio i na neevropske sisteme razmene poruka poput mreže Telegram koju koriste džihadisti. Stručnjaci upozoravaju da striktno proterivanje džihadista sa društvenih mreža može doneti novi problem - njihovo prebacivanje na načine komunikacije koje je teže kontrolisati.

"Sa (ministrom unutrašnjih poslova Nemačke) Tomasom de Mezijerom predlažemo da Evropska komisija razmotri pravni okvir" o pravima i obavezama svih operatera, bez obzira na to da li im je sedište u Evropi ili ne, rekao je francuski ministar Bernar Kaznev. Ti bi omogućilo i da se operaterima koji ne žele da sarađuju nametnu obaveze, pre svega u pogledu povlačenja ilegalnog sadržaja i dešifrovanja poruka u okviru istraga.

Ministri pre svega ciljaju na sistem šifriranih poruka Telegram. Reč je o aplikaciji koju su napravili Rusi i koji koriste džihadisti zbog poverljivosti koju pruža.

Kaznev je istakao da se ne dovodi u pitanje samo šifrovanje poruka, koje "omogućava da se obezbede konverzacije".

Ministri su pomenuli i potrebu da se sistematski razmenjuju informacije iz evropskih obaveštajnih službi i da ih sve zemlje sistematski pune podacima.

Razmatrali su i širenje pilot projekta za automatsko prenošenje podataka o ranijim presudama ili prekršajima osobe koja je predmet kontrole. U projekat su za sada sada uključeni Finska, Španija, Mađarska, Irska, Francuska i Španija, a zamisao ministara je da se proširi na celu EU.




Stručnjaci ukazuju da širenje ilegalnih informacija nije lako sprečiti, i da za to nisu dovoljni potezi poput ukidanja hiljada naloga zbog veličanja ili promocije trorizma što je nedavno uradila mreža Tviter.

"Ukidanje više od 235.000 naloga, što je objavio Tviter, moće da ima uticaj, ali na veoma kratak rok. Džihadisti i sajber kriminalci u širokom smislu te reči imaju sistem koji kaže: moj Tviter nalog zvao se A, a sada se zove A1, A2, A3... Nalog se otvori za manje od minuta. To se čak može delimično automatizovati”, naveo je stručnjak Kluba francuske informacione bezbednosti (Clusif) Žerom Biloa (Gerome Billois).

I druge mreže poput Jutjubai i Fejsbuka pod sve većim su pritiskom vlasti da doprinesu borbi protiv džihadističkle propagande, i tvrde da tome posvećuju sve više resursa. Biloa ukazuje da je zbog same prirode interneta to "trka bez kraja u kojoj smo uvek korak iza".

Postoji i drugi problem - ako velike mreže postanu isuviše pažljive, sajber džihadisti prelaze na programe i aplikacije koje je teže kontrolisati, a jedan od njih je Telegram, koji su dva Rusa i napravila sa ciljem da se omogući razmena šifriranih poruka.

Bezbednosne službe često više vole da puste da funkcionišu otvoreni forumi koje mogu da nadziru, nego da se komunikacije koje žele da kontrolišu presele na tajne kanale koje je teže kontrolisati, takozvani darkveb, internet u senci. Reč je o segmentu interneta kojem se pristupa samo uz pozive, šifre ili posebne aplikacije, i koja je deo takozvanog dubokog interneta, dela interneta koji nije pokriven pretraživačima.

"Uvek je potrebno osmisliti strategije, bitke, vojnu taktiku. Tviter je bio teren sukoba. Ako taj teren nestane ili je teže dostupan onda se bataljoni šalju drugde, i to je ta priča. Tada se suočavamo sa problemom Telegrama, ili darkneta”, navodi Filip-Žozef Salazar, filozof i autor knjige eseja o terorističkoj propagandi.

Izvor: AFP

Ilustracija: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Predložene nove mere protiv terorizma u Nemačkoj
  
• 

  Vesti

  : Europol upozorava na ekstremističke pretnje
  
• 

  Vesti

  : Evropljani strahuju od migranata zbog terorizma