Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bregzit: Frankfurt mami londonske banke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Marketinški tim Frankfurta je pre referenduma o istupanju Britanije iz EU pripremio prototip internet sajta za privlačenje londonskih bankara, ne verujući da će imati prilike da ga objavi. Dva meseca nakon referenduma, stranicu je posetilo 27.000 ljudi. Istupanje iz EU verovatno će značiti da finansijske firme u Londonu neće imati "evropski pasoš" za pružanje usluga u EU, već će morati da uspostave sedište u članici.
"Nismo čak ni mislili da će nam (ovaj sajt) biti potreban", rekla je za AFP portparolka marketinške službe ovog regiona Mihaela Kale (Michaela Kahle).
Nakon što je prošlo prvo iznenađenje zbog rezultata referenduma na kojem se većina odlučila za istupanje iz EU, tim se brzo dao na posao. Već dan nakon glasanja, 24. juna, sajt Welcome to FrankfurtRheinMain je pušten na internet, i pruža odgovore na pitanja preduzeća, velikih banaka ili malih finansijskih startap firmi koje razmatraju mogućnost da premeste sedište iz Londona u nemačku finansijsku prestonicu.
"Ovo je tek početak, preduzeća još nisu odlučila kada će i da li da se presele", objasnila je Kale. Sve se okreće oko pitanja o stranim randicima, dodeli bankarskih dozvola i mestu engleskog.
Neki su se već obezbedili.
"Imali smo veliko iznajmljivanje 10.000 kvadratnih metara. Reč je o nečem što se ne bi dogodilo bez odluke o istupanju Britanije iz EU", rekao je jedan od direktora kuće za nekretnine Najt Frenk (KnightFrank) ne otkrivajući o kom klijentu je reč.
Čeka se razjašnjenje statusa Londona
Dobar deo firmi koje bi mogle da izmeste poslovanje će po svoj prilici sačekati pre donošenja odlke. Predstavnik agencije za nekretnine Kolije internešenal (Colliers International) govori o ugovorima "koji se razmatraju, o kojima se govori, ali će se ostvariti kasnije, kada situacija bude jasnija".
"Banke će čekati da sve bude utvrđeno", navodi predsednik nemačkog saveza privatnih banaka Mihael Kemer (Michael Kemmer).
Kada kaže "sve", pre svega se misli na takozvani "evropski pasoš", odnosno pravo finansijskih aktera registrovanih u EU da rade na celom tržištu EU. Uz deregulaciju finansijskog sektora koji je pokrenula 80-ih godina tadašnja premijerka Margaret Tačer, kao i sa engleskim jezikom i kosmopolitskom i otvorenom kulturom, ovaj evropski pasoš bio je jedan od ključnih faktora za veliki razvoj finansijske industrije Londona.
Ukoliko London izgubi ovu dragocenu dozvolu, veliki broj firmi će želeti da otvori sedišta u zoni evra. Frankfurt nije jedini koji će želeti da ih privuče, jer o ovome razmišljaju i Pariz, Amsterdam, pa i Dablin.
EU je pored toga i značajan klirinški centar za transakcije u evrima, na nezadovoljstvo Evropske centralne banke koja međutim nije mogla da ospori ovo pred evropskim pravosuđem jer se Britanija pozvala na privilegije članstva u EU.
"Ne radujemo se Bregzitu, ali iskoristićemo prilike"
Frankfurt je već značajno mesto u svetu finansija, kao sedište Evropske centralne banke, regulatora osiguranja EIOPA i 198 banaka. U druge prednosti ovog grada dosta skromne veličine, koji broji 700.000 stanovnika, ubrajaju se dobra infrastruktura, stabilnost nemačkih institucija i pravnog sistema, kao i dobar nivo engleskog među stanovništvom.
"Niko se ne raduje zbog Bregzita, ali možemo od njega da imamo koristi za jačanje Frankfurta kao finansijskog centra", naveo je Kemer.
Zato je zatražio od federalne i regionalne vlade mehanizme podrške za finansijske startapove, prevod zakona na engleski i zvanično odustajanje od predloga za uvođenje takse na finansijske transakcije.
Pokrajina Hese u kojo jse nalazi Frankfurt svesna je prilika koje donosi Bregzit. Početkom avgusta je delegacija ove pokrajine na čelu sa ministrom ekonomije Tarekom Al-Vazirom (Al-Wazir) bila u poseti Londonu i nakon tog puta Al-Vazir je pomenuo "konkretne planove za izmeštanje".
"Ali ne očekujem da preksutra dođe 10.000 ljudi sa koferima", naveo je on.
Međunarodne škole Frankfurta nisu zabeležile veći porast upisa, dok berzanski regulator Bafin pominje "tendenciju blagog porasta zahteva za informacijama, na primer o pravnim odredbama". Za sada međutim nema osetnog porasta zahteva za dozvole za banke.
Izvor: AFP
Foto: Welcome to FrankfurtRheinMain (printscreen)
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
