U pažljivo sročenom reagovanju na situaciju u Egiptu, ministri spoljnih poslova zemalja EU pozvali su u ponedeljak (31. januara) egipatske vlasti da pokrenu proces mirne tranzicije vlasti. Članice EU imaju razumevanje za zahteve demonstranata, ali strahuju da bi preuranjeni odlazak egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka s vlasti stvorio prostor za islamski ekstremizam, rekle su diplomate. Mubarak formirao novu vladu koja je izrazila spremnost da počne dijalog. Opozicija i dalje nezadovoljna i za 1. februar organizuje generalni štrajk i masovne protestne šetnje.

U deklaraciji usvojenoj 31. januara na sastanku u Briselu, ministri EU su pozvali egipatske vlasti da započnu mirnu tranziciju "stvaranjem vlade jedinstva koja bi vodila procesu značajnih demokratskih reformi". Te reforme trebalo bi da vode "slobodnim i pravednim" izborima, navodi se u tekstu, u kojem je ukazano i na "patnju i legitimne težnje egipatskog naroda".

Diplomate su, međutim, rekle da su na sastanku šefova diplomatija EU izneta različita mišljenja o situaciji u Egiptu. Neki ministri su izrazili razumevanje za zahteve demonstranata u Egiptu da se predsednik Mubarak povuče sa funkcije. Međutim, preovladalo je mišljenje da bi preuranjen odlazak Mubaraka otvorio prostor za islamski ekstremizam.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) apelovala je 31. januara na vlasti u Egiptu da odmah započnu dijalog sa opozicijom i da odgovore na zahteve demonstranata kako bi se omogućile reforme u toj zemlji. "Mora postojati miran način za napredak, zasnovan na otvorenom i ozbiljnom dijalogu sa opozicionim strankama i svim delovima civilnog društva, i mi smatramo da to mora sada da se desi", rekla je Eštonova posle sastanka u Briselu sa ministrima spoljnih poslova zemalja EU.

Ona je dodala i da hitno treba odgovoriti na zahteve demonstranata koji traže više demokratije. Eštonova je policiju u Egiptu pozvala na uzdržanost prema demonstrantima i još jednom tražila puštanje iz zatvora svih nenasilnih demonstranata.

Na Bliskom istoku, Izrael posebno strahuje da bi kriza u Egiptu mogla da okonča bilateralni mirovni sporazum iz 1979. godine. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ocenio je da bi u "ovom haotičnom stanju organizovana islamistička grupa mogla da preuzme zemlju", upozorivši da se to već desilo u Iranu.

SAD, saveznik i Egipta i Izraela, saopštile su da Mubarak mora da opozove vanredni zakon po kome vlada od 1981. godine. Vašington je poslao specijalnog izaslanika, bivšeg američkog ambasadora u Kairu Frenka Viznera (Frank Wisner) u Egipat kako bi se sastao sa egipatskim liderima.

Mubarakovi pokušaji da ublaži nezadovoljstvo

Egipatski predsednik Hosni Mubarak formirao je 31. januara novu vladu, a novoimenovani potpredsednik Egipta Omar Sulejman je izjavio da je Mubarak od njega tražio da odmah počne dijalog sa "političkim subjektima" o ustavnim i pravosudnim reformama.

U novoj egipatskoj vladi ima i dosadašnjih funkcionera, a jedna od najvažnijih promena u novom kabinetu je smena ministra unutrašnjih poslova Habiba al Adlija, omraženog u narodu zbog brutalnosti policije i primeni sile prema aktivistima opozicije. Novina je i imenovanje potpredsednika države.

Sulejman, dugogodišnji saradnik Mubaraka i bivši šef obaveštajne službe, nije pojasnio šta će podrazumevati promene ili sa kojim "subjektima" će vlada razgovarati. Opozicija već dugo zahteva ukidanje strogih ograničenja koja se tiču kandidata za predsedničke izbore, koji su zakazani za septembar.

Izjava Sulejmana je izgleda nov pokušaj režima da spreči dalje proteste desetina hiljada ljudi, što će, međutim, slabo zadovoljiti demonstrante koji su jasno stavili do znanja da neće odustati sve dok Mubarak ne ode s vlasti i dok se ne okonča njegov režim.

Egipatski disident, bivši direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju i dobitnik Nobelove nagrade za mir Muhamed El Baradej rekao je 1. februara da Mubarak treba da ode sa vlasti do petka (4. februara). Egipćani koji već nedelju dana protestuju zahtevajući Mubarakov odlazak, "žele da to završe danas, ako ne, onda najkasnije u petak", rekao je El Baradej satelitskoj televiziji Al Arabija.

Da bi pregovori opozicije i vlade počeli, kako je rekao El Baradej, Mubarak mora da ode sa vlasti.

Vojska je 31. januara objavila da priznaje "legitimne zahteve poštenih građana" i da neće pucati na mirne demonstrante. Vojska je saopštila da je prisustvo vojnika na egipatskim ulicama da bi se zaštitili ljudi i obezbedio mir.

Islamistička partija Muslimanska braća odlučila je da inicira ujedinjenje svih opozicionih grupa u Egiptu koje traže odlazak sa vlasti Mubaraka. Kako je agenciji AP rekao jedan od predstavnika tog islamskog pokreta, budući savez opozicionih grupa delovao bi zajedno s El Baradejom, koji za sada nije komentarisao taj predlog.

Velika protestna šetnja u Egiptu

Više stotina hiljada ljudi izašlo je 1. februar na glavni trg u egipatskoj prestonici odazivajući se na poziv na "milionski marš" nedelju dana posle početka demonstracija protiv Mubaraka, javile su svetske agencije. Velike demonstracije se 1. februara očekuju i u Aleksandriji. U demonstracijama se očekuje učešće milion građana.

Helikopteri su 1. februara nadletali centar Kaira a vojska je zatvorila prilaze glavnom gradu i drugim gradovima. Vojska je postavila blokade na autoputu koji povezuje Aleksandriju, drugi po veličini grad u Egiptu na Mediteranu. Želecnički saobraćaj prekinut je od 31. januara, internet je blokiran a mobilna telefonska mreža poremećena. U Egiptu su 1. februara zatvorene banke i škole.

U Kairu je 50 egipatskih organizacija za odbranu ljudskih prava pozvalo predsednika Mubaraka da se "povuče" s vlasti da bi izbegao "prolivanje krvi".

U toku evakuacija stranih državljana

Ambasador Srbije u Egiptu Dejan Vasiljević izjavio je da je 1. februara da Jatov avion treba popodne u Kairu da preuzme oko 80 srpskih državljana za koje je organizovana evakuacija. Vasiljević je rekao za agenciju Beta da ostali srpski državljani nisu želeli da budu evakuisani iz Kaira, tako da daljeg ostaju u Egiptu.

Ambasador Srbije nije isključio mogućnost da narednih dana bude još letova ka Egiptu, kako bi se evakuisali svi državljani Srbije koji to žele. Prema njegovim rečima, u Hurgadi je u ovom trenutku oko 20 srpskih državljana, a u Asuanu 11.

Kako javljaju agencije, situacija na međunarodnom aerodromu u Kairu je ovih dana prilično haotična. AP navodi da oko 4.500 stranaca čeka na evakuaciju na aerodromu gde se napravila velika gužva jer nema dovoljno osoblja.

Najmanje 18 čater letova organozovano je 1. februara iz Kaira, a procenjuje se da je oko 1.500 stranih državljana napustilo zemlju i uputilo se uglavnom ka evropskim destinacijama. SAD su 31. januara poslale devet čarter letova, a najavljeno ih je još više za 1. februar.

Izvor: Beta i EurActiv

Povezani sadržaj