Šefica regionalne škotske vlade Nikola Sterdžon (Sturgeon) najavila je 13. oktobra nacrt zakona o novom referendumu za nezavisnost zbog odluke Britanije da napusti EU. Profesor Londonske škole ekononomije Džejms Ker-Lindzi ocenio je 14. oktobra ovu situaciju kao neizvesnu, kako u pogledu ishoda referenduma, tako i po pitanju odobrenja Londona koje je potrebno da bi se eventualna nezavisnost ostvarila bez većih problema.

Sterdžon je zakon najavila za sedmicu od 17. do 23. oktobra.

"Ukoliko i jedne sekunde mislite da neću učiniti šta je potrebno da bih zaštitial interese Škotske, nemojte gajiti tu iluziju", navela je ona, odgovorivši time na izjavu britanske premijerke Tereze Mej da Bregzit nije fakultativan. Sterdžon je ocenila da bi istupanje iz EU Škotsku koštalo 80.000 radnih mesta.

U Škotskoj je 2014. održan referendum o nezavisnosti, na kojem je 55,3% odlučilo da ostane deo Ujedinjenog kraljevstva. Međutim, na referendumu o Bregzitu 23. juna ove godine 62% Škotlanđana se izjasnilo za ostanak u EU.

Ona je rekla da je odbijanje Tereze Mej da centralnom parlamentu u Vestminsteru i regionalnim parlamentima ne da pravo da se izjasne glasanjem o uslovima budućeg razlaza od EU smatra "ustavnim vandalizmom", i optužila je vladu da se povrla za populistima u priči o nacionalizmu i mgracijama.

"Ukoliko ne želite da nas pustite da nađe interese zaštitimo u okviru Velike Britanije, Škotska će imati pravo da ponovo odlučuje da li želi da krene drugim putem", kazala je ona.

Moguća nova Katalonija, blokada puta ka EU...

Za organizovanje novog referenduma neophodan je pristanak britanskog parlamenta. U Manifestu vladajuće Škotske nacionalne partije (SNP) iz 2015. navodi se da se drugi referendum može održati u slučaju osetnih i konkretnih promena okolnosti, a istraživač Londonske škole ekonomije LSE Džejms Ker-Lindzi ocenio je u razgovoru s novinarima u Beogradu da smatra da je taj uslov ispunjen nakon izglasavanja Bregzita.

Ker-Lindzi je rekao da nije izvesno da će se većina u Škotskoj izjasniti za nezavisnost od Britanije kako bi mogli da ostanu u EU, iako se većina od 62% na referendumu o Bregzitu izjasnila za ostanak u Uniji.

Postavlja se pitanje da li bi veći šok bio istupanje iz EU u okviru Britanije, ili istupanje iz Velike Britanije uz ostanak u EU, i šta bi o tome mislili u Škotskoj, naveo je profesor ugledne Londonske škole ekonomije, dodajući da se situacija dodatno komplikuje i zbog pada cena nafte, što utiče na prihode Škotske i otvara pitanje o održivosti škotske privrede u slučaju proglašenja samostalnosti.

"Moje mišljenje je rezultat referenduma biti veoma tesan. Biće zanimljiva debata u Škotskoj", rekao je on.

Po njegovim rečima, razumno je da se referendum ogranizuje brzo, jer bi tako u slučaju da se glasači odluče za izdvajanje iz Velike Britanije uslovi tog istupanja i ostanka u EU bili utvrđeni za vreme britanskih pregovora o Bregzitu.

Ukoliko bi se to radilo nakon istupanja iz EU u okviru Velike Britanije, procesi bi bili složeniji.

Ker-Lindzi je ukazao da postoji opasnost i da London ne odobri novi referendum, a da Škotska krene dalje sa procesom bez saglasnosti Velike Britanije, kao što se čini u Kataloniji uz protivljenje Madrida.

Onda možemo imati jednoglasno proglašenje, naveo je on, dodajući da bi se time dovela u pitanje i mogućnost da Škotska ostane u EU.

"Mislim da bi Španija sprečila ulazak Škotske u EU ukoliko bi samostalnost bila proglašena bez odobrenja Londona", rekao je.

Bregzit = engleski nacionalizam

Govoreći uopšteno o Bregzitu, Ker-Lindzi je ocenio da je to "pitanje engleskog nacionalizma", ne samo zbog toga što je podrška istupanju preovladala uglavnom u Engleskoj, već i zbog toga što konkretnih i pravih argumenata za istupanje nije ni bilo, već su se svodili na migracije i netrpeljivost prema institucijama.

Naveo je da su glavni argument pobornika istupanja bile migracije, ali da se nije otvoreno govorilo da, iako u tu zemlju dolazi  dosta imigranata iz zemalja EU, još veći je priliv iz drugih područja, na šta Bregzit neće uticati.

Rekao je da su imigranti iz članica EU uglavnom dobro integrisani jer su obrazovani, kao i da se prećutkuje da oni često rade poslove koje Britanci ne žele, i da daju ogroman doprinos britanskoj ekonomiji i društvu. Ocenio je i da bi Velika Britanija doživela kolaps kada bi iz nje otišli svi koji su u prethodnih 10-ak godina došli iz drugih zemalja EU.  

Prema rečima ovog stručnjaka, da postoji podela između vlade, u kojoj mnogi guraju takozvani tvrdi Bregzit, odnosno uz odvajanje od Evropskog suda pravde i propisa, što znači i od jedinstvenog tržišta, dok u stanovništvu ima onih koji su glasali za istupanje, ali bi sada glasali za ostanak u EU jer su shvatili da su argumenti koji su im predstavljani neosnovani.

Ker-Lindzi je rekao da se ostalim članicama EU ne isplati da Britaniji odobre povoljne uslove istupanja, jer bi time mogli da podstaknu druge zemlje da isto postupe, uzevši od Unije uzmu šta im odgovara, bez obaveza članstva, i da bi to čak mogao da bude model za zemlje koje pristupaju, pa bi tako Srbija u teoriji mogla da traži pristup jedinstvenom tržištu, ali da zadrži veću fleksibilnost u pogledu spoljne politike, na primer odnosa sa Rusijom.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Severna Irska preispituje Bregzit
  
• 

  Vesti

  : Nova svađa oko Gibraltara
  
• 

  Vesti

  : Zaoštren ton između Brisela i Londona
  
• 

  Vesti

  : Bregzit na sudu u Velikoj Britaniji