Mogućnosti građana Evropske unije za socijalnu participaciju unapređene su prvi put od 2008. zahvaljujući oporavku na tržištu rada, međutim, od toga nisu svi imali koristi i u mnogim zemljama opasnost od siromaštva i dalje je velika, posebno na jugu Evrope, upozorili su iz Bertelsman fondacije. Mladi su mnogo više od starijih izloženi riziku od siromaštva a posebno zabrinjavajuć je i trend povećanja broja građana EU koji, iako rade sa punim radnim vremenom, ne mogu da žive od svojih plata.

Evropa se postepeno oporavlja od ekonomske i finansijske krize zahvaljujući trendu rasta na tržištu rada i danas je zaposleno znatno više ljudi nego na vrhuncu krize 2013, ocenili su u autorskom tekstu za EurActiv.com Danijel Šrad-Tišler (Daniel Schraad-Tischler) i Kristof Šiler (Christof Schiller) iz fondacije Bertelsman (Bertelsmann).

Međutim, udeo radnika sa punim radnim vremenom koji ne mogu da žive od svog rada blago je povećan. Pored toga, deca i mladi posebno imali su jako malo koristi od ekonomskog oporavka. Udeo mladih kojima prete siromaštvo ili socijalna iskljucenost naročito je visok u zemljama pogođenim krizom na jugu Evrope, zaključili su Šrad-Tšler i Šiler, autori Indeksa socijalne pravde za 2016. fondacije Bertelsman.

Godišnji Indeks socijalne pravde se od 2008. koristi za merenje mogućnosti za socijalnu participaciju ljudi iz 28 članica EU.

Smanjenje mogućnosti za socijalnu participaciju širom EU iz poslednjih godina na trenutak je posustalo, ocenili su analitičari Bertelsman fondacije dodajući da je to rezultat pozitivnog razvoja na tržištu rada.

Kako se navodi, u 2015. je bilo zaposleno 65,6% građana EU prema 64,8% godinu dana ranije. Istovremeno je stopa nezaposlenosti smanjena sa 10,4% u 2014. na 9,6% u 2015.

Ipak, stopa nezaposlenosti daleko je od one pre krize od 7,1% u 2008. Isti je slučaj i sa nezaposlenošću mladih i u 2015. ih je širom EU bez posla bilo 4,6 miliona odnosno stopa nezaposlenosti bila je 20,4% prema 22,2% u 2014. i samo 15,6% u 2008, kada je nezaposlenih mladih bilo 4,2 miliona.

Jačanje tržišta rada nije pratilo značajnije smanjenje rizika od siromaštva, čak naprotiv, i gotovo svakom četvrtom građaninu EU (118 miliona) preti opasnost od siromaštva ili socijalne isključenosti. U 2014. je njihov broj bio samo neznatno viši.

Stope rizika od siromaštva i socijalne isključenosti posebno su visoke u južnoj i jugoistočnoj Evropi - u Grčkoj ta opasnost preti trećini populacije, u Rumuniji 37% a u Bugarskoj 41%. Istovremeno je stopa rizika od siromaštva najmanja u Češkoj (14%), Švedskoj (16%), Finskoj i Holandiji (17%).

Autori izveštaja upozoravaju na upadljiv dalji rast udela ljudi koji rade sa punim radnim vremenom a svejedno im preti siromaštvo. U 2015. je takvih u EU bilo 7,8% prema 7,2% u 2013.

Takva situacija posledica je rasta sektora sa malim platama, kao i podele tržišta rada na regularne i atipične forme zaposlenosti. Kako navode autori izveštaja, rast broja onih koji rade a siromašni su je alarmantan jer su ti ljudi isključeni iz pune socijalne participacije.

"Rad sa punim radnim vremenom mora da obezbedi ne samo nečiji prihod nego i nečiji život. Kada sve veći broj ljudi ne može da živi od svog rada na duži period, to potkopava ligitimitet našeg ekonomskog i socijalnog poretka", rekao je predsednik Bertelsman fondacije Art De Ges (Aart De Geus).

U svim članicama EU su mogućnosti za socijalnu participaciju dece i mladih još značajno manje nego pre krize. Na nivou Evropske unije je 25,2 miliona (26,9%) dece i mladih do 18 godina izloženo riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

U krizom pogođenim zemljama - Grčkoj, Italiji, Španiji i Portugaliji, stope su još više i u proseku svakom trećem dedetu preti siromaštvo. To znači da je u te četiri zemlje milion dece i mladih više pod rizikom od siromaštva ili socijalne isključenosti nego 2008.

Posebno je dramatična situacija u Grčkoj, gde je ponovo povećan udeo dece i mladih koji pate od ozbiljne materijalne oskudice, na 25,7% sa 10,4% u 2008.

Za članice sa juga EU veliki problem predstavlja i veliki udeo tzv. grupe NEET - mladih koji se ne obrazuju, ne zapošsljavaju i ne idu na obuke. Takvi mladi gotovo da nemaju šanse za socijalno napredovanje i u Italiji je gotovo trećina mladih u toj grupi a u Grčkoj i Španiji po 17,3%, što je znatno iznad proseka EU.

Indeks socijalne pravde ukazao je i na rastući jaz između mladih i starih. Na nivou EU siromaštvo ili socijalna isključenost mnogo više pogađa decu nego stare (26,9% prema 17,4%). I dok gotovo svako deseto dete pati od teške materijalne oskudice, među starijima od 65 je 5,5% takvih. Takođe je udeo starih kojima preti opasnost od siromaštva ili socijalne isključenosti pao sa 24,4% u 2007 na 17,4% u 2015.

Prema Artu De Gesu, situacija sa mladima koji su ostavljeni po strani može da predstavlja opasnost po budućnost društva: "Slabe perspektive za mnoge mlade ljude idu na ruku jačanju populističkih pokreta. Ne smemo da rizikujemo povlačenje razočaranih i frustriranih mladih iz društva".

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija prva u Evropi po stopi rizika od siromaštva
  
• 

  Vesti

  : Apsolutno siromaštvo pogađa 628.000 ljudi u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Posla za obrazovane mlade ima, ali u kafićima
  
• 

  Vesti

  : OECD: Obrazovanje ključ za privredni rast
  
• 

  Vesti

  : Siromaštvo najviše preti mladima
  
• 

  Vesti

  : Svako 10. dete u Srbiji siromašno