U Velikoj Britaniji bi desetine hiljada zaposlenih u bankarstvu mogle da ostanu bez posla zbog odluke o istupanju iz EU, a glavni problem je neizvesnost u pogledu odnosa Velike Britanije i EU nakon istupanja, upozoriće 15. decembra u izveštaju o uticaju Bregzita na finansijske usluge članovi odbora britanskog Doma lordova. Firme već sledeće godine počinju da donose važne odluke, a deo britanskih zvaničnika smatra da bi rešenje bilo u prelaznom sporazumu sa Britanijom o odnosima nakon Bregzita.

Na članove odbora za Bregzit snažno je uticala poruka koju su dobili u stručnim krugovima da finansijske institucije ne mogu da čekaju okončanje pregovora o istupanju iz EU 2019. godine da bi sa izvesnošću znali da li će i nakon istupanja Britanije moći iz Londona da trguju na jedinstvenom tržištu, preneo je list Gardijan (The Guardian).

Ovaj odbor, jedan od nekoliko koji su dobili zadatak da razmote uticaj Bregzita u različitim sektorima, dobio je upozorenje da će već naredne godine velike banke da počinju da donose odluke zbog toga što je je za prekid značajnih finansijskih aranžmana potrebna  čitava godina.

Procene o broju radnih mesta koja bi mogla biti izgubljena i preći u kontinentalnu Evropu varira, a najdramatičnija je procena po naružbini Londonske berze, koju je izradila konsultantska kuća Ernst end Jang EY, da je u pitanju čak 200.000 radnih mesta.

Glavno pitanje za bankarski sektor je kakvi će nakon Bregzita biti odnosi bivše članice i EU, odnosno da li će Velika Britanija i dalje imati pristup jedinstvenom tržištu, što znači da bi finansijske firme na teritoriji Britanije zadržale takozvani evropski pasoš koji im omogućava da u Uniji prodaju proizvode i usluge bez prepreka i obaveze da otvaraju filijale.

Udruženje britanskih osiguravača prenelo je da bi prelazni sporazum sa EU o odnosima, koji bi se primenjivao do konačnog regulisanja odnosa, omogućilo firmama na koje će Bregzit uticati da ne donose odluke na brzinu u 2017. godini, što bi značilo nastavak uplata u evropski budžet.

Kako prenosi Gardijan, direktor grupe Londonske berze Gzavije Role (Xavier Rolet) rekao je članovima odbora da procedura istupanja, koja podrazumeva pozivanje na član 50 da bi se pokrenuo proces i oročena je na dve godine, ne omogućava bezbolni prelazak. Cilj takvog procesa baš suprotan – da ne bude dovoljno vremena, tako da zemlja pretrpi posledice, ili da se stvori neizvesnost.

Naveo je da je za dozvole potrebne u finansijskom sektoru potrebno više od godinu dana, a u nekim slučajevima i do 24 meseca, i da klijenti  Berze ne žele da dođu u situaciju da se izlože riziku, ili da rade mimo propisa.

Promena mišljenja u vladi

Nedavno istraživanje međunarodne pravne kancelarije Gauling WLG pokazalo je i da nije reč samo o finansijskom sektoru.

Kako je preneo list Independent, skoro 40% američkih firmi sa sedištem u EU navodi da zbog Bregzita razmatra prebacivanje u drugu članiceu EU, i upozorava da će istupanje uticati i na odnose Britanije i Amerike. Pored finansijskih usluga, koje su očekivano među sektorima u kojima su firme najspremnije za pakovanje kofera, pogođeni su i sektori hrane i pića i nauka o živom svetu.

Iz ovog  je jasno zašto raste pritisak na vladu Britanije da pruži više detalja o planu za istupanje, u čemu bi trebalo da pomognu i izveštaji odbora Domu lordova, gornjem domu britanskog parlamenta.

Mišljenja članova britanske vlade o prelaznim periodima, koji bi odgovorali preduzećima, razlikuju se, jer neki smatraju da su potrebni pošto je nemoguće postići i dogovor o novim ekonomskim odnosima sa EU do kraja 2018, dok drugi misle da je sasvim u redu vratiti se na pravila Svetske trgovinske organizacije, i sa tog polazišta pregovarati dalje odnose.

Ministar finansija Filip Hamond je u ponedeljak postao najglasniji zasupnik tranzicionog ugovora, dok ministar za Bregzit Dejvid Dejvis (David Davis) smatra da to nije neophodno.

Britanski Telegraf (Tepegraph) mđutim prenosi da je, za sada u nezvaničnim razgovorima, i Dejvis prihvatio značaj prelaznih ugovora i da je na sastancima sa zvaničnicima EU i nekim funkcionerima u bankarstvu naveo da nije protivnik ovakvom sporazumu koji bi omogućio da se premosti period od formalnog istupanja do uspostavljanja novih trgovinskih odnosa.

Ni u londonskom finansijskom centru Sitiju ne postoji konsenzus o tome koliko će ozbiljan uticaj Bregzita biti, pa je jedan viši funkcioner komercijalne banke rekao da bi gubitak evropskog pasoša bio prolazna prepreka. On je međutim zabrinut zbog toga što možda više neće imati na raspolaganju evropske stručnjake.

Izvor: Britanska štampa i S.V.

Foto: Free Images

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : London traži prelazni period u odnosima s EU
  
• 

  Vesti

  : Muke britanskih evropskih službenika
  
• 

  Vesti

  : Barnije: London ne može da kreira odnose sa EU