Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Poziv na reformu sistema naknada za bivše evropske komesare
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.02.2011. |
|
|
|
|
|
|
Više poslanika Evropskog parlamenta iz različitih političkih grupa zatražilo je u četvrtak (3. februara) suštinsku reformu sistema naknada za bivše evropske komesare i jačanje kodeksa ponašanja za nekadašnje članove Evropske komisije. Evropska komisija trebalo bi da sledeće nedelje razgovara sa Evropskim parlamentom o reformi kodeksa ponašanja, a nemačka poslanica iz konzervativne Evropske narodne partije Ingeborg Gresle (Ingeborg Grassle) ocenila je da u planu koji se razmatra i dalje ima mnogo nejasnoća.
Iako predloženi plan sadrži poboljšanja poput zabrane lobiranja bivšim komesarima u periodu od 18 meseci i propisa koji se odnose na prijavu podataka o finansijskom i imovinskom stanju i profesionalnim aktivnostima, plan ne predlaže nikakvu reformu kontroverznog sistema prelaznih naknada za bivše komesare.
Te naknade iznose od 40% do 65% nekadašnje plate komesara, koja najmanje iznosi 20.000 evra mesečno, i mogu se isplaćivati i u slučaju da bivši komesar već dobija platu za novi posao. Pravo na naknadu bivši član Evropske komisije ima tri godine. On, međutim, ne može da ukupno primi više od svoje nekadašnje plate.
Bivši komesari pravde i potpredsednici Evropske komisije Franko Fratini (Franco Frattini) i Žak Baro (Jacques Barrot) koriste ovu beneficiju, što predstavlja problem pošto ih "porzenici dva puta plaćaju", rekla je Gresleova. Fratini je sada italijanski ministar spoljnih poslova, a Baro je član francuskog Ustavnog saveta koji je nadležan za sprovođenje Ustava i utvrđivanje ustavnosti zakona.
Drugi bivši evropski komesari koji koriste ovu beneficiju pridružili su se privatnom sektoru. Bivši komesar za unutrašnje tržište Čarli Makrivi (Charlie McCreevy) ima ugovor sa niskotarifnom aviokompanijom Rajaner (Ryanair) kojim je predviđeno da bar dva put godišnje posećuje Evropsku komisiju, pokazuju rezultati istraživanja mreže nevladinih organizacija Alter-EU.
Background Evropska komisija je izvršno telo Evropske unije. Ona predlaže i prati sprovođenje evropskih zakona i nadležna je za raspodelu fondova EU. Komisija nadgleda i da li se poštuju sporazumi o EU. U Komisiji svaka zemlja članica ima jednog komesara. Sadašnja komisija čiji je mandat od 2010 do 2014. godine, ima 27 članova, a na njenom čelu je Portugalac Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso).
Smanjenje broja komesara bio je jedan od razloga za odbacivanje Lisabonskog sporazuma na referendumu u Irskoj 2008. Da bi se otklonila ta prepreka odlučeno je da se broj članova Komisije zadrži. Odlučeno je da zemlja koja nema komesara dobije mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost koji je i potpredsednik Komisije (formula 26+1).
"Komisija treba da predloži jasna i jednostavna pravila, na primer da im se da puna plata ali da im se istovremeno zabrane drugi prihodi", rekla je Ingeborg Gresle.
Ove predloge podržavaju članica irske Radničke partije Nesa Čajlders (Neša Childers) i predsednik grupe Ujedinjene evropske levice u Evropskom parlamentu Lotar Biski (Lothar Bisky) koji je takođe ocenio da je neophodno otvorenije raditi na etičkim pitanjima i u Komisiju i u Parlamentu.
Evropski komesar za institucionalne odnose i administraciju Maroš Šefčovič smatra da će reforma dovesti do jednog od najrestriktivnijih kodeksa ponašanja u svetu.
Komisija ne predlaže reformu sistema prelaznih naknada, pošto nije u njenoj nadležnosti da pokrene takvu inicijativu već je to pitanje u nadelžnosti članica EU, rekao je portparol komesara za institucionalne odnose i administraciju Majkl Man (Mićael Mann).
"Ništa ne stoji na putu Komisiji da preporuči članicama reformu", rekla je Ingeborg Gresle.
Sadašnji kod ponašanja obavezuje bivše komesare da obaveste svog bivšeg poslodavca, Evropsku komisiju, o poslovima koji su im ponuđeni u periodu od godinu dana. Za sada je samo jedan bivši komesar morao da da otkaz - Čarli Makrivi je morao da podnese ostavku u jednoj britanskoj banci. Komisija, međutim, nije imala primedbe u vezi sa njegovim zaposlenjem u Rajaneru.
Bivšem komesaru za industriju Ginteru Ferhojgenu (Guner Verheugen) je u sredu (2. februara) odobreno da osnuje konsultantsko preduzeće o EU uz uslov da izbegava kontakte sa oko 400 preduzeća sa kojima je kao zvaničnik Komisije sarađivao tokom 26 meseci.
Ferhojgenu je ipak dozvoljeno da radi za Rojal benk of Skotland, Folksbank-Rajfanzenbanci, Uniji trgovačkih komora Turske i Flajšman-Hilardu (Fleishman-Hillard), jednoj od vodećih agencija za odnose s javnošću u svetu.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|