Zakon o pokretanju procedure za istupanje Velike Britanije iz EU od 20. februara je pred Domom lordova, gornjim domom britanskog parlamenta, koji bi mogao da poremeti planirani kalendar premijerke Tereze Mej koja je najavila da će proceduru pokrenuti u martu.

Ne očekuje se da će Dom lordova, čiji članovi se ne biraju na neposrednim izborima, oboriti tekst zakona o Bregzitu, ali bi mogao da uloži amandmane, što bi značilo da se tekst vraća Donjem domu na potvrdu i da su rokovi britanske premijerke tesni.

Ona inicijalno nije računala da će Parlament morati da se izjašnjava o Bregzitu, ali je taj korak morala da prihvati nakon odluke suda koji je odlučivao po zahtvu građana i organizacija čiji stav je bio da odluka o istupanju mora biti potvrđena u parlamentu, koji je odlučivao i o ulasku u Eu. Od te odluke Vrhovnog suda Tereza Mej vodi trku s vremenom kako bi pokrenula proceduru za istupanje do kraja marta.

Prva prepreka je prevaziđena 9. novembra kada je Donji dom parlamenta dao zeleno svetlo za Bregzit, sa 494 poslanika za i 122 protiv.

Sada je red na Gornji dom, gde su međutim konzervativci u manjini, a rasprava se očekuje danas i sutra, pa dva dana sledeće sedmice, da bi glasanje u trećem čitanju bilo 7. marta.

Za vladu bi najpogodnije bilo da Dom lordova potvrdi zakon o Bregzitu u sadašnjem obliku, bez amandmana, kako ne bi postojala obaveza da se on vraća pred Donji dom parlamenta. To bi omogućilo Terezi Mej da se pozove na član 50 Osnivačkog ugovora EU odmah nakon toga, možda čak tokom Evropskog saveta zakazanog za 9. i 10. mart u Briselu.

Ministarka pravde Liz Tras (Truš) juče je ponovo pozvala Dom lordova da "prizna volju" britanskog naroda, koji je na referendumu 23. juna 2016. sa 52% glasova odlučio da Britanija istupi iz EU.

Iako nije verovatno da Dom lordova ospori sam zakon, nije izvesno ni da će sve moći da se odvija po zamišljenom kalendaru Tereze Mejpošto će lordovi verovatno želeti da se i njihov glas čuje, i da će na tekst podneti amandmane.

"Na kraju krajeva, Donji dom treba da prevagne budući da se u njemu predstavnici biraju na izborima. Ali nadam se da ni Lordovi neće isuviše brzo odustati", rekao je juče za Bi-Bi-Si bivši laburistički ministar, pobornik EU, lord Piter Mendelson (Peter Mandelson).

Izgleda da je i vlada već uračunala buduće usporavanje procesa, pa je ministar za Bregzit Dejvid Dejvis (David Davis) tokom posete Stokholmu u utorak ocenio da nije realno da se procedura za istupanje pokrene tokom samita EU početkom marta, i podsetio je na inicijalni cilj da to bude do kraja marta.

Dom Lordova pod strogim nadzorom

U Domu lordova, gde konzervativci imaju 252 od ukupno 805 predstavnika, laburisti i liberalno-demokratska stranka računaju i na podršku torijevaca kako bi progurali svoje amandmane. Njihovom intervencijom na sto će se vratiti tema sudbine tri miliona evropskih građana koji žive u velikoj Britaniji.

Tereza Mej odbija da im garantuje da će zadržati prava koja sada imaju, sve dok ne dobije slične garancije za Britance koji žive u EU.

Drugi amandman će sadržati zahtev da se garantuje da će parlament zaista moći da utiče na konačni sporazum o Bregzitu.

Lordovi, koje imenuje kraljica na doživotni mandat, znaju da se na svaki njihov potez budno motri.

Izvori bliski vladi nedavno su podsetili da se javno mnjenje pita kakav legitimitet ima ovaj skupštinski dom čiji predstavnici nisu birani na izborima, i čija prosečna starost je blizu 70 godina. Vlada je zamislila da reformiše gornji dom kada se on pobunio i sprečio budžetska smanjenja koja su nepovoljna za najskromnija domaćinstva, ali je od toga odustao u novembru 2016.

"Lordovima bi bilo bolje da kada budu raspravljaji o predlogu zakona o članu 50 razmišljaju o sopstvenoj budućnosti", rekao je nekadašnji ministar, konzervativac i pristalica istupanja iz EU Dominik Raab.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj