Gornji dom britanskog parlamenta usvojio je amandman na zakon o pokretanju procedure za istupanje iz EU, kojim se traže garancije za zaštitu prava građana EU koji žive u Britaniji i nakon Bregzita. Ovo remeti vladine planove da se ovog meseca što pre pozove na član 50 Lisabonskog ugovora, osnivačkog ugovora EU, čime se pokreće istupanje iz Unije.

Ovom odlukom Lordovi nisu doveli u pitanje samo istupanje iz EU, odnosno pokretanje procedure pozivanjem na član 50 Ugovora iz Lisabona. Međutim, budući da su usvojili ovaj amandman, zakon o pokretanju procedure za Bregzit moraće da se vrati u Donji dom parlamenta na ponovno razmatranje, što će odložiti pokretanje procedure za Bregzit.

Britanska premijerka Tereza Mej je predvidela ovu "neposlušnost" Gornjeg doma, pa je 1. marta, uoči glasanja, rekla da bez obzira na ishod glasanja lordova dalje planira da pokrene Bregzit pre kraja marta.

Za britansku vladu najbolje bi bilo da je Dom lordova odobrio tekst o pokretanju Bregzita bez amandmana, jer onda ovaj zakon ne bi morao da se vraća u Donji dom gde su ga poslanici već usvojili sa 494 glasova za i 122 protiv. To bi omogućilo da se britanska vlada na član 50 pozove odmah nakon 7. marta, kada je konačno glasanje u Domu lordova.

Ovaj scenario, međutim, sada je propao jer će tekst morati da ide pred Donji dom, mada su veoma malešanse da će poslanici usvojiti predlog Doma lordova, koji je amandman o garancijama prava evropskih građana u Britaniji usvojio sa 358 građana za i 356 protiv.

Članovi Doma lordova ne biraju se na izborima, već ih imenuje kraljica na doživotni mandat. Trenutno prevladavaju laburistički orijentisani, mada su i neki od onih koji su naklonjeni vladajućim konzervativcima podržali amandman o garancijama statusa.

Lordovi su na kraju krajeva i obećali da neće blokirati ovaj zakon i da se neće protiviti volji britanskih građana koji su se sa 52% glasova izjasnili za istupanje iz EU na referendumu 23. juna 2016.

Međutim, Gornji dom je  želeo da se čuje i njihov glas u pogledu zaštite prava tri miliona britanskih građana čiji status u Britaniji bi mogao da bude ugrožen Bregzitom.

Amandmanom koji je uložila laburistička opozicija traži se da vlada unapred, u prva tri meseca od aktiviranja člana 50 Lisabonskog ugovora, odnosno od pokretanja procedure za Bregzit, pruži garancije evropskim građanima u Velikoj Britaniji da će moći da ostanu u toj zemlji, i da to učini jednostrano, bez zahteva da u tom periodu Evropljani daju iste garancije za britanske građane u Uniji.

"Tri miliona ljudi oseća da ih koriste kao sitniš za potkusurivanje (...) Ti ljudi ne mogu da pauziraju svoj život", istakla je laburistička baronica Dijana Hajter.

Šef opozicionih Laburista Džeremi Korbin na Tviteru (Twitter) je izrazio zadovoljstvo zbog ove "važne vesti". Sa druge strane, jedna portparolka premijerke Mej rekla je da će vlada pokušati da obori amandman tokom ponovnog razmatranja u Donjem domu.

Nervoza među vladajućim konzervativcima?

Ministarka unutrašnjih poslova Amber Rud je 28. februara, uoči glasanja, još jednom pisala Domu lordova, pozivajući članove da odbace amandman, što svedoči o nervozi vlasti.

Rud, koja je prisustvovala raspraivi u gornjem domu 1. marta, navela je u pismu da će u pregovorima sa Briselom vlada posmatrati prava evropskih imigranata kao "prioritet".

Međutim, kao i Mej, ministarka je odbila da garantuje prava bez dobijanja sličnih garancija za Britance koji žive u EU.

"Ne prihvatamo zamisao koju je iznela u pismu Amber Rud da su pregovori sa EU mesto za rešavanje ovog dosijea. On je odgovornost Velike Britanije", odgovirila je Hajter.

Evropljani u Velikoj Britaniji moraju da znaju "sada, a ne za godinu ili dve", navela je ona.

Liberalno demokratska stranka političkog centra deli ovaj stav.

"Vlada bi morala da prihvati da javno mnjenje podržava da se jednostrano daju garancije što će se odraziti i na slčično rešenja za Britance koji žive u inostranstvu", istakla je Sara An Ludgord koja je kod liberalno-demokratske stranke zadužena za Bregzit.

Više lordova konzervativaca je odobrilo amandman, ali to nije bio slučaj nekadašnjeg ministra finansija Najdžela Losona koji je ocenio da je amandman "glup".

"Na kraju krajeva to će samo pomeriti predloz zakona za dan ili dva, a svi znaju da će evropski građani moći da ostanu", dodao je on.

Jedan od predstavnika Gornjeg doma koji su podržali amandman, Daglas Hog, smatra međutim da to zdravorazumsko očekivanje nije dovoljno. Kako prenosi Gardijan, on je opisao kako ga je kelnerica u parlamentu, inače Francuskinja, upitala šta će biti s njenim statusom nakon Bregzita.

"Izneo sam joj lično mišljenje da za nju neće biti nikakvih problema, ali nisam mogao da joj dam garanciju koju mislim da zaslužuje", naveo je on.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj