Evropa u više brzina, koja bi omogućila da deo članica ostvari bližu saradnju u nekim oblastima ako ostale to ne žele, biće jedna od glavnih tema na agendi samita u Rimu 25. marta, kada će evropski lideri obeležiti šest decenija Unije i pokušati da se dogovore o zajedničkim ciljevima i prioritetima.

Evropa u više brzina nije nova zamisao, i na neke politike već se primenjuje, ali ne pod tim nazivom.

U sadašnjem trenutku kada se određuje budućnost Unije, ovaj model, koji se pominjao i kao Evropa "različitog tempa", "različite geometrije" ili "koncentričnih krugova" ima vatrene pristalice i žestoke protivnike.

Najveći pobornici ovakvog pristupa su Nemačka i Francuska, s tim što ovo podržavaju i druge zemlje poput Španije i Italije.

"Jedinstvo ne znači jednoobraznost", rekao je francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande), dok je nemačka kancelarka Angela Merkel podstakla Evropljane da "imaju hrabrosti da prihvate da izvesne zemlje napreduju brže od drugih".

Najveći protivnici su zemlje istočne i centralne Evrope, koje se plaše da ovim planovima Brisel namerava da ih isključi iz "kluba", zbog njihovog protivljenja Briselu u poslednje vreme, pre svega u oblasti migrantske politike.

Šefica poljske vlade Beata Sidlo tako je danas ponovila protivljenje svoje zemlje zamisli Evrope u više brzina, uz tvrdnju da bi vodila u haos i rastakanje evropkog projekta, a zapretila je i da neće potpisati finalnu deklaraciju evropskog samita u Rimu.

"To je podsticaj za stvaranje podgrupa, za isključivanje, za napuštanje zajedničkih odluka. Ovo može da deluje privlačno za neke zemlje članice, ali nije za celu Uniju", navela je ona.

Jedan evropski diplomata smatra da se ovome najviše suprotstavljaju oni koji žele da se "Evropa svede na zajedničko tržište".

Ovakav put razvoja za Uniju izneo je početkom marta predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) kao jedan od pet scenarija razvoja evropskih integracija nakon istupanja Velike Britanije.

U nacrtu "Deklaracije iz Rima" koju bi 27 članica Unije tebalo da objave u subotu u Rimu, ovakav koncept se nakratko pominje, ali bez eksplicitnog pominjanja više brzina: "Radićemo zajedno kada bude moguće, različitim tempom i intenzitetom kada bude neophodno".

U stvarnosti, EU u više brzina već postoji, budući da se nakon više krugova proširenja Unije nametnula nužnost da se omoguće različiti nivoi integracije, pa je u ugovorima EU 1999. uveden pojam "ojačane saradnje".

Baš ta procedura je u osnovi budućeg pokretanja evropskog tužilaštva, specijalozovanog za pronevere prekograničnog PDV-a i evropskih fondova, a u ovoj instituciji će moći da učestvuju zainteresovane zemlje, kojih je za sada 17, uprkos protivljenju drugih članica, koje će moći da se drže po strani.

Rizici i prednosti Evrope u više brzina

"Pojačana saradnja", za koju je potrebno najmanje 9 zemalja, za sada je dosta retka, ali jeste korišćena u prošlosti za usklađivanje bračnih režima, kao i sistema odobravanje patenta.

Jedan evropski diplomata navodi da su i evro zona, u kojoj učestvuje 19 članica, i šengenski prostor slobodnog kretanja, zapravo primeri pojačane saradnje, s tim što zvanično ne nose to ime.

Evropska komisija smatra da bi se zastupanjem ovakvog pravca podstakle zemlje da jasno kažu u kojim oblastima žele da idu u dublje povezivanje, a u kojima da zadrže sadašnji nivo.

Pokretanjem novih ojačanih partnerstava EU bi mogla da prevaziđe blokadu određenih planova, ali Junker upozorava i na moguće stvaranje sve većih razlika u pravima evropskih građana, kao i na opasnost da EU postaje još složenija za razumevanje.

Evropska komisija je predložila više mogućih domena za pojačanu saradnju – poresko i socijalno usklađivanje, odbrana sa uvođenjem zajedničkih javnih tržišta na primer, kao i bezbednost sa obaveznim razmenama podataka za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj