Velika Britanija ne može da očekuje da, pošto istupi iz EU, ima ista prava kao druge članice EU, rekla je 27. aprila nemačka kancelarka Angela Merkel i upozorila da u Britaniji i dalje postoje "iluzije" o tome. Ona je ocenila i da će pregovori o istupanju Britanije biti teški. Merkelova je u obraćanju u nemačkom parlamentu rekla da nedavna politička dešavanja u Turskoj veoma utiču na odnose EU i Turske, ali da nikome nije u interesu da jedna drugoj okrenu leđa.

"Treća zemlja ne može da ima ista ili veća prava od članice", rekla je ona u donjem domu nemačkog parlamenta,  uoči samita EU na kome treba da se utvrde linije preko kojih EU neće ići u pregovoima sa Londonom o istupanju iz Unije.

"Možda mislite da je to očigledna stvar, ali moram, nažalost, da kažem da imam utisak da neki u Britaniji i dalje gaje iluzije u tom pogledu", rekla je ona.

Nemačka kancelarka je ocenila da je gubljenje vremena ostati u uverenju da bi Britanija mogla da zadrži manje-više ista prava posle izlaska iz Unije.

Ona je rekla i da nema sumnje da će pregovori o istupanju Britanije biti teški.

Nemačka i druge članice EU pre svega ne žele da Britaniji daju potpuno otvoren pristup jedinstvenom tržuštu EU, ako se državljani drugih članica ne mogu slobodno nastanjivati i raditi u Britaniji.

U centru pažnje je i pitanje statusa britanskog finansijskog sektora sa uticajnim sedištem u londonskom Sitiju.

"Pristup jedinstvenom tržištu nije moguć bez slobode kretanja, kao nii pristup britanskih finansijskih institucija finansijskom tržištu dok London pristupa deregulaciji u velikom obimu", kako bi privuako investitore, rekao je za AFP nemački državni sekretar za finansije Jens Span.

On je dodao da ne može se imati "i jare i pare".

Neslaganja postoje i oko toga koliko će Britaniju koštati istupanje iz EU. Merkelova je ocenila  da "pregovori od početka treba da obuhvataju i pitanje finansijskih obaveza Velike Britanije, uključujući i one posle Bregzita".

U EU procenjuju da će istupanje Britaniju koštati oko 60 milijardi evra, dok su britanski zvaničnici stavili do znanja da ne nameravaju da daju tolike pare.

Nemačka kancelarka je potvrdila i da se prvo mora postići zadovoljavajući dogovor o uslovima istupanja iz EU, i da se onda tek može razgovarati o budućim odnosima Britanije i EU. London bi želeo da se razgovori o ta dva pitanja vode istovremeno.

Merkel je rekla da se ovaj redosled koraka neće menjati.

EU očekuje da će pregovori o istupanju Britanije početi posle vanrednih izbora u toj zemlji 8. jun, čije je održavanje tražila premijerka Tereza Mej kako bi ojačala svoju poziciju pred pregovore o istupanju.

Odnosi EU i Turske narušeni

Merkelova je ocenila da su odnosi EU i Turske pogođeni nedavnim političkim dešavanjima u Turskoj.

"Ddešavanja tokom proteklih nekoliko nedelja veoma utiču na nemačko-turske, ali i odnose Evrope i Turske", rekla je ona.

U Turskoj je na referendumu održanom 16. aprila izglasan predlog da se predsedniku povećaju ovlašćenja, čime se praktično uvodi predsednički sistem, a sadašnjem predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu daje mogućnost u teoriji da ostane na vlasti još nekoliko mandata.

Turske vlasti su nastavile da privode neistomšiljenike: u Turskoj je 26. aprila suspendovano 9.000 policajaca i uhapšeno više od 1.000 osoba, osumnjičenih da su pristalice propovednika Fetulana Gulena koga Ankara smatra odgovornim za neuspeli puč u julu prošle godine.

Merkelova je rekla da Erdogan mora da odgovori na kritike u vezi sa sprovođenjem referenduma o ustavnim izmenama i dodala da će vrlo pažljivo pratiti šta će Ankara uraditi.

Posmatračka misija OEBS-a i Saveta Evrope ocenila je 17. aprila da referendum nije održan u skladu sa evropskim kriterijumima i da se kampanja odvijala u neravnopravnim uslovima, odnosno da je bila u korist opciji za ustavne izmene.

Merkelova je nagovestila da bi EU mogla da odgovori na dešavanja u Turskoj. "Razgovaraćemo u okviru EU o odgovarajućim posledicama, otvoreno i uzimajući u obzir činjenice", rekla je ona.

Berlin je ranije saopštio da ne može u ovom trenutku da Turskoj da ekonomsku pomoć, o kojoj dve temlje pregovaraju.

Merkelova, međutiom, nije spremna na potpuni prekid sa Turskom. Ona je ocenila d anikome ne bi bilo u interesu da "Evropa definitivno odbaci Tursku ili Turska Evropu".

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK: Vreme je za raspravu o odnosima sa Turskom
  
• 

  Vesti

  : Čvrst stav Brisela u pregovorima o Bregzitu
  
• 

  Vesti

  : Junker: Izbori u Britaniji ne utiču na Bregzit
  
• 

  Vesti

  : Pobeda Erdoganove opcije na referendumu, zemlja podeljena
  
• 

  Vesti

  : EU: Prvo pregovori o istupanju, zatim o budućim odnosima sa Britanijo