Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU: Prvo pregovori o istupanju, zatim o budućim odnosima sa Britanijom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija predstavila je 31. marta svoje uslove za predstojeće pregovore o istupanju Velike Britanije iz EU, odbacivši zahtev Londona da se paralelno vode pregovori o istupanju i o budućim odnosima. To već na početku pokazuje koliko će pregovori o razdvajanju posle 40 godina Britanije i EU biti teški. Prema izvorima u EU, Brisel bi trebalo da da zeleno svetlo za sam početak pregovora 22. maja, pošto se dovrše sve pripreme. Škotske vlasti su 31. marta zatražile od Londona da im omogući da održe novi referendum o nezavisnosti.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je 31. marta, predstavljajući smernice EU za pregovore sa Britanijom, da se neće voditi istovremeno pregovori "o svim pitanjima" kako to traži Britanija i ocenio da će pregovori biti teški, složeni i ponekad čak konfliktni.
Tim smernicama koje lideri 27 članica treba da usvoje na sastanku u Briselu 29. aprila, preostalice članice žele da nametnu tempo u pregovorima, što je jedno od prvih tačaka neslaganja otakako je britanska premijerka Tereza Mej pokrenula pre dva dana proceduru istupanja iz EU.
EU je ipak ostavila mogućnost da pregovori o budućim odnosima počnu i pre nego što Britanija istupi, ali tek pošto se ostvari "dovoljan napredak" u pregovorima o istupanju i uz uslov da to budu samo pripremni razgovori, navodi se u smernicama.
Članice EU su spremne i na neka "prelazna rešenja", pošto dovoljno odmaknu pregovori o istupanju, kako bi se premostio vakuum od trenutka istupanja do sklapanja sporazuma o budućim odnosima, posebno u oblasti trgovine koji bi mogli da traju više godina.
Tereza Mej tražila je da se otvore i vode paralaleno pregovori o istupanju Britanije iz EU i budućim odnosima, uključujući trgovinskim odnosima.
EU će konstruktivno postupati u cilju postizanja sporazuma, ali će biti spremna i za situaciju da pregovori propadnu, navodi se u smernicama.
Ubrzo pošto je London pokrenuo proceduru istupanja pojavilo se novo pitanje razdora i to o budućoj saradnji u domenu bezbednosti.
Britanska vlada je pokušala je da spusti loptu pošto je Mejova, kako se čini, pokušala da ovom saradnjom uslovi pregovore, kako bi u startu obezbedila bolji položaj.
"To je bio nesporazum", ocenio je Tusk i dodao da će Britanci biti "mudar i dostojanstven partner".
Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson je rekao da je posvećenost Britanije evropskoj odbrani i bezbednosti "bezuslovna", a ne "neki aduti u bilo kakvim pregovorim" o Bregzitu.
On je izjavio je da postoji mnogo dobre volje među partnerima u EU od kada je London pokrenuo proceduru za izlazak.
"Zaista sada idemo napred. Ima mnogo dobre volje, spremnosti da se postigne ono što je premijerka rekla da želi da postigne", rekao je Džonson po dolasku u Brisel na sastanak šefova diplomatija članica NATO-a.
Položaj građana EU, granica prema Severnoj Irskoj...
U smernicama EU navode se prioriteti na kojim će Unija insistirati prilikom razgovora o istupanju Britanije. Među prioritetima je položaj više od tri miliona državljana drugih članica Unije u Britaniji i više od milion Britanaca koji žive u nekoj drugoj članici.
Džozef Muskat, premijer Malte koja predsedava EU, rekao je da građani Britanije ni drugih zemalja EU ne treba da budu korišćeni kao "aduti u pregovorima".
Pregovori o Bregiztu, ocenio je Muskat, biće teški, ali "neće biti rat".
Unija želi i da se otklone nedoumice oko granice između Irske i Severne Irske, kao dela Velike Britanije, koju sada građani slobodno prelaze. Brisel će tražiti od Londona i da ispuni sve svoje finansijske obaveze.
Evropska komisija procenjuje da će istupanje koštati Britaniju između 55 i 60 milijardi evra, rekao je neimenovani visoki evropski zvaničnik.
Britanski ministar finansija Filip Hamond rekao je, međutim, 29. marta da London ne pristaje na "ponekad izuzetno velike iznose koji se pominju u u Briselu".
U smernicama se navodi i da će se Šanija pitati u vezi sa primenom na Gibraltaru bilo kog sporazuma koji postignu EU i Britanija posle Bregzita. Španija je prepustila Britaniji Gibralatar 1713. i ta teritorija površine 7 kvadratnih kilometara na kojoj živi sa 32.000 stanovnika, ostaće van EU posle Bregzita, a zavisna je u snabdevanju od Španije.
Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel naglasio je da neće biti popusta za Britaniju, aludirajući na povlastice koje je bivša premijerka Margaret Tačer izdejstvovala 1984. kada je reč o britnskim obevezama za evropski budžet.
Pošto lideri EU usvoje smernice 29. aprila, članice EU će se sastati u maju na ministarskom nivou kako bi usvojili detaljnije smernice za pregovore.
Pregovarač EU u tim pregovorima, Francuz Mišel Barnije trebalo bi da tada dobije mandat za početak razgovora sa Londonom koji bi trebalo da počnu gotovo godinu dana posle referenduma na kome su se Britanci izjasnili za istupanje iz EU.
Škotska zvanično od Londona zatražila referendum o nezavisnosti
Škotska premijerka Nikola Sterdžon zvanično je 31. marta zatražila od britanske vlade dozvolu za održavanje drugog referenduma o nezavisnosti, dva dana pošto je Velika Britanija pokrenula proceduru za izlazak iz Evropske unije.
Liderka Škotske nacionalne partije (SNP) poslala je pismo britanskoj premijerki Terezi Mej u kome navodi da "škotski narod treba da ima prava da bira sopstvenu budućnost".
Škotski parlament u kome većinu ima SNP, izjasnio se u utorak sa 69 glasova za i 59 protiv za održavanje novog referenduma o nezavisnosti, manje od tri godine od referenduma septembra 2014. kada je većina Škotlanjana, njih 55%, bilo za ostanak u sastavu Velike Britanije.
Sterdžon pravda održavanje drugog referenduma time što je Škotska na britanskom referendumu o Bregzitu prošlog juna glasala sa 62% za ostanak u Evropskoj uniji.
Ona želi da se novi škotski referendum održi krajem 2018. ili početkom 2019, odnosno pre isteka roka od dve godine koliko prema evropskih ugovorima treba da traju pregovori o izlasku Britanije iz EU.
Škotska premijerka je početkom nedelje rekla da bi bilo "demokratski neodbranjivo" kad bi London odbio da usliši zahtev škotskog parlamenta za novi referendum. Međutim, Tereza Mej je već ranije rekla da "sada nije dobar momenat", pošto počinje dvogodišnji period kompleksnih pregovora s Briselom o Bregzitu.
Nikoli Sterdžon je potreban pristanak britanske vlade i parlamenta da bi se organizovao novi referendum o nezavisnosti.
Analitičari ocenju da će, iako Tereza Mej ima moć da blokira tu inicijativu, biti komplikovano da je odlaže neograničeno. Mej, kojoj je stalo da održi jedinstvenu Veliku Britaniju, mogla bi da pokuša da odloži što više novi škotski referendum iza predviđenog izlaska Britanije iz EU, za dve godine.
Stardžon je rekla da će posle uskršnjih praznika objaviti sledeće faze svog plana. Ostaje joj da ubedi Škotlanđane da novi referendum treba da se održi.
Prema anketi koju je danas objavio institut Survejšon (Survation) 46% ispitanika bi više voleli da ga ne bude, a 41% su za referendum. U istoj anketi 48% Škotlanđana su rekli da su protiv nezavisnosti, 43% želi prekid sa Velikom Britanijom, dok je 9% neodlučno.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
