Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Pobeda Erdoganove opcije na referendumu, zemlja podeljena
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.04.2017. | Ažurirano : 18.04.2017. |
|
|
|
|
|
|
Na referendumu u Turskoj građani su 16. aprila podržali ustavne promene koje vode uvođenju predsedničkog sistema, ali je ta opcija pobedila sa malom razlikom u glasovima. Predložene ustavne promene koje vlasti pravdaju potrebom da se očuva stabilnost zemlje, predviđaju ukidanje mesta premijera i u teoriji pružaju predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu, pored većih ovlašćenja, mogućnost da ostane na čelu države do 2029. godine. Opozicija je kritikovala nepravnopravne uslove tokom kampanje pred referendum, a sada osporava rezultat zbog nepravilnosti. Evropska unija je, po objavljivanju rezultata referenduma, pozvala na postizanje "što šireg nacionalnog konsenzusa" u Turskoj.
Turska izborna komisija je saopštila da je na osnovu 98,95% prebrojanih glasova, 51,34% građana glasalo za ustavne promene, odnosno uvođenje predsedničkog sistema, dok je 48,66% Turaka glasalo protiv.
Šef izborne komisije (YSK) Sadi Guven potvrdio je da je na referendumu pobedila opcija za ustavne promene, navodeći da je je opcija "da" dobila 1,25 miliona glasova više od opcije "ne" i da je ostalo još samo 600.000 listića da se prebroji.
Na referendum je izašlo 85% od 55,3 miliona Turaka sa pravom glasa, saopštila je izborna komisija.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prethodno je proglasio pobedu opcije za proširenje predsedničkih ovlašćenja. On je rekao da je reč o "istorijskoj odluci" turskog naroda i pozvao druge zemlje da poštuju rezultat referenduma.
On je najavio da bi mogao da organizuje novi referendum, ovog puta o uvođenju smrtne kazne, što bi moglo da dovede u pitanje pristupanje Turske EU.
"Ako opozicija podrži ponovno uvođenje smrtne kazne, ja ću to odobriti, a ako neće, onda ćemo da organizujemo novi referendum", dodao je predsednik Turske.Ta kazna je ukinuta 2004. zbog kandidature Turske za prijem u Evropsku uniju.
EU: Uvodjenje smrtne kazne znači kraj pregovora
Evropska unija je 18. aprila saopštila da bi ponovno uvođenje smrtne kazne u Turskoj značilo da više nema nade da se ta zemlja priključi Uniji.
Portparol Evropske komisije Margaritis Šinas rekao je da bi prelazak turskog predsednika "sa reči na dela po pitanju smrtne kazne bio jasan signal da Turska ne želi da bude deo evropske porodice".
On je rekao da je smrtna kazna "najcrvenija od svih crvenih linija".
Erdogan je 17. aprila pomenuo i mogućnost organizovanja referenduma o nastavku pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. "Ostavili su nas da čekamo na kapiji Evropske unije 54 godine, zar ne", rekao je on.
On je rekao da nije zabrinut zbog mogućeg protivljenja EU na ponovno uvođenje smrtne kazne u Turskoj.
Odnosi Ankare i EU napeti su poslednjih meseci, i turski predsednik je optužio neke evropske vođe da pribegavaju "nacističkoj praksi" pošto je bilo zabranjeno turskim zvaničnicima da učestvuju na skupovima za tursku dijasporu u evropskim gradovima, posebno u Nemačkoj i Holandiji.
"Evropska unija preti da će zamrznuti pregovore. Istini za volju to nije mnogo važno za nas. Nek nam samo saopšte svoju odluku", rekao je Erdogan.
Turski pregovori o pristupanju EU su na mrtvoj tački više godina, i trenutne tenzije ne nagoveštavju skori nastavak.
Erdognov poraz u Istanbulu, Ankari i Izmiru
Dve vodeće opozicione stranke u Turskoj, CHP i prokurdska HDP, osudili su manipulacije tokom referendum i najavile da će se žaliti na rezultat. Opozicija je posebno kritikovala odluku Izborne komisije koja je doneta u poslednjem trenutku, da se validnim smatraju i listići bez zvaničnog pečata biračkog mesta na kome se glasalo.
Lider CHP Kemal Kiličdaroglu je rekao da je ta odluka dovela u pitanje legitimnosti referendum i bacila senku na izjašnjavanje nacije. Nekoliko hiljada demonstranata je protestovalo u Istanbulu zbog rezultata referenduma, uzvikujući parole protiv Erdogana, javio je AFP.
Opcija protiv proširenja predsedničkih ovlašćenja pobedila je u tri najveća grada – Istanbulu, Ankaru i Izmiru. Na jugoistoku, pretežno naseljenom Kurdima, građani su takođe masovno glasali protiv predloga da se predsedniku uvedu veća ovlašćenja.
"Ovo je pobeda za Erdogana, ali i poraz. Izgubio je u Istanbulu, u kome je počeo svoju političku karijeru" kao gradonačelnik 1994, napisao je na Tviteru stručnjak za Tursku u Institutu Vašington Soner Kagaptaj.
Pristalica Erdoganove stranke AKP Mustafa Umit Unsal, međutim, kaže da rezultat pokazuje da deo zemlje koji ima evropski mentalitet ne želi da zemlja postane jaka, a da dok drugi deo zemlje čine "pravi Anadolci".
Ustavne promene predviđaju ukidanje mesta premijera i uvođenje većih ovlašćenja za predsednika. Erdogan, koji je osujetio puč 15. jula prošle godine, neće samo imati mnogo veća ovlašćenja, već bi u teoriji mogao da ostane na čelu države do 2029. godine. Erdogan je, pre nego što je izabran za predsednika, bio premijer u period od 2003. do 2014.
Turske vlasti su ustavne promene predstavile kao neophodne za očuvanje stabilnosti Turske kako bi mogla da se izbori sa bezbednosnim i ekonomskim izazovima.
Opozicija i nevladine orgaznizacije osudile su neravnopravne uslove u kampanji naovdeći da je opcija "za" ustavne promene imala najviše prostora u medijima i na ulicama.
Zapadni mediji uglavnom ocenjuju da je "Erdogan pobedio za dlaku" poput italijanske Republike, do nemački Velt piše da je njegova pobeda gotovo isto što i poraz.
EU poziva na nacionalni konsenzus i da se istraže nepravilnosti
EU je pozvala na postizanje što šireg nacionalnog konsenzusa u Turskoj.
"Imajući u vidu malu razliku u glasovima i duboke posledice ustavnih promena, pozivamo turske vlasti da u svom delovanju postignu što širi nacionaolni konsenzus", navodi se u saopštenju predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini i komesara za susedsku politiku i pregovore o proiširenju Johanesa Hana.
Erdogan se u svojoj kampanji pred referendum često osvrtao na odnose sa EU, kritikujuću Brisel zbog odustva napretka u pregovorima o članstvu Turske.
EU je 18. aprila pozvala Tursku da pokrene "transparentnu istragu o navodnim nepravilnostima" tokom referenduma.
Međunarodni posmatrači i opozicione partije prijavili su brojne nepravilnosti na glasanju.
Izvor: AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|