Evropska komisija razmatra mogućnost da smanji stopu poreza na dodatu vrednost na internet medije kako bi je izjednačila sa štampanim medijima i pomogla tom sektoru da se izbori s krizom. "Smatramo da sadržaj u štampanoj formi i na laptopu treba oporezivati na isti način", izjavio je 9. februara na konferenciji o kvalitetu štampe generalni direktor za obrazovanje i kulturu u Evropskoj komisiji Jan Truščinjski (Truszczynski).

U većini zemalja EU za internet izdanja se plaća viša stopa poreza nego za štampane medije, pokazali su podaci Evropskog udruženja izdavača novina. Za štampana izdanja uglavnom se plaća snižena stopa poreza, ili se porez čak ne plaća, dok se za internet glasnike uglavnom plaća standardna stopa, koja se u EU kreće od 15 do 25%. U Srbiji se za novine plaća porez od 8%, dok se za pristup podacima preko interneta naplaćuje standardna stopa od 18%.

Stopa se tako u EU može razlikovati za čak 25 procentnih poena, što je slučaj u Danskoj, u kojoj se za elektronska izdanja plaća 25%, a štampane novine su oslobođene PDV-a.

Ista stopa PDV-a za štampane i internet medije naplaćuhe se samo u Bugarskoj, Finskoj, Poljskoj i Slovačkoj.

To izgledna nelogično, budući da je prihod od oglašavanja na internetu i dalje niži od prihoda u štampanim medijima. Oglašavanje na internetu može se bolje prilagoditi potrebama čitalaca, zbog čega je prodornije i manje košta oglašivače, smatra izvršna direktorka Evropskog udruženja izdavača novina ENPA Fransin Kaningem (Francine Cunningham). To udruženje se zalaže za ukidanje PDV-a na sve medije, i štampane i internet.

Subvencije ili smanjenje troškova za medije?

Truščinjski je predlog izneo u trenutku kada Evropska komisija sprovodi reviziju režima PDV-a u EU, što bi moglo da vodi ka boljoj usklađenosti stopa u zemljama članicama.

Ideja o snižavanju poreza deo je šire debate o novim oblicima javne pomoći za medijsku indusrtriju, koja se suočava sa padom prihoda. Štampa u EU ne može da izbegne opšti trend krize umedijima. Prema informacijama novinara, broj akreditovanih novinara u institucijama EU u prethodnoh pet godina je smanjen na 800 sa 1.300.

U tom kontekstu ideja da mediji dobiju podršku iz evropskih fondova dobija sve veću podršku. "Evropska štampa možda nije manje značajna od evropskih poljoprivrednika", kazao je generalni sekretar instituta Frends of Jurop (Friends of Europe) Džajlz Merit (Giles Meritt).

Treba imati u vidu i da štampa nije toliko zainteresovana za direktnu javnu pomoć. Ustvari, rizik mešanja vlasti u rad medija je izraženiji kada vlasti imaju značajan finansijsku udeo u medijskoj organizaciji. U nekim severnoevropskim zemljama to je čak tabu.

"Rešenje ne bi trebalo pronaći u subvencijama. Ali javne vlasti bi mogle da pomogunu medijima snižavanjem troškova, na primer snižavanjem poreza, ili pokrivanjem troškova novinara, poput telefonskih računa", ocenio je član kancelarije udruženja novinara koji rade u Belgiji IPA Lorenco Konsoli (Lorenzo Consoli).

Kako se rasprava o finansiranju medija razvija u Briselu, Evropska komisija pokušava da pronađe način da zaštiti medije od pokušaja narušavanja slobode.

Evropski komesar za medijska pitanja Neli Kres (Neelie Kroes) planira da uspostavi spoljnu grupu za nadzor, koja bi trebalo da procenjuje slobodu štampe u svim zemljama članicama, kazao je nemački evro poslanik i potpredsednik medijske međugrupe Evropskog parlamenta. Ta ideja se pojavila nakon prošlogodišnje debate u Parlamentu o slobodi štampe u Italiji. Usvajanje osporavanog medijskog zakona u Mađarskoj, kojim su propisane stroge kazne i povećana kontrola nad medijima, pothranjuje inicijative za povećanje zaštite medija u Evropi.

Izvor: EurActiv.com

Povezani sadržaj