Američki predsednik Donald Tramp tokom svoje prve posete Briselu nije naišao na preterano srdačan doček evropskih lidera, koji su ukazali na razlike u odnosu prema Rusiji i kritikovali curenje obaveštajnih podataka u SAD nakon napada u Mančesteru. Članovi NATO su pokazali dobru volju da izglade probleme u odnosima sa Trampom.

Konkretno, članovi ovog vojnog saveza su prihvatili da se priključe međunarodnoj koaliciji protiv grupe Islamska država i obećali da će više da urade u borbi protiv terorizma.

Iza pompeznog dočeka Trampa u EU brzo su isplivali sporovi, posebno u pogledu stava o ruskom predsenidku Vladimiru Putinu.

"Nisam baš potpuno siguran da gospodin predsednik (SAD) i ja možemo da kažemo da imamo zajednički stav, zajedničko mišljenje u pogledu Rusije", istakao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nakon što je čitav sat proveo u razgovoru sa Trampom.

Tusk, bivši poljski premijer i pristalica tvrdog odnosa prema Moskvi, nije išao u detalje u pogledu razlika u mišljenjima, ali poznato je da je divljenje koje američki predsednik pokazuje prema svom ruskom kolegi predstavlja izvor zabrinutosti u istočnoj Evropi.

Prema mišljenju Tuska, glavni zadatak za SAD i Evropu u ovom trenutku je "okupljanje celog slobodnog sveta" oko zapadnih vrednosti poput mira, ljudskih prava i poštovanja ljudskog dostojanstva, a ne samo oko interesa.

Tusk je istakao da nakon sastanka neka pitanja poput klime i trgovine ostaju otvorena. Tramp je skeptičan prema ambicioznom planu za borbu protiv klimatskih promena, dok EU svim silama brani Pariski sporazum protiv globalnog zagrevanja.

Tramp je pozvao novog francuskog predsednika Emanuela Makrona na ručak u američku ambasadu u Briselu, a glavna stavka na meniju su stavovi o klimi.

Tusk je rekao da je postignuta i saglasnost po pitanju nekih važnih pitanja, poebno u pogledu borbr protiv terorizma nakon samoubilačkog napada na kraju koncerta u Mančesteru 22. maja, kada su život izgubile 22 osobe, a 64 je ranjeno. I ovaj napad je izazvao trvenja sa SAD, jer su ključne informacije iz istrage o tom napadu za koji je odgovornost preuzela džihadistička Islamska država procurele u američku štampu 24. maja, što je izazvalo gnev britanskih istražitelja.

"Jasno ću reći predsedniku Trampu da informacije koje razmenjuju naše službe moraju da ostanu poverljive", navela je britanska premijerka Tereza Mej u Londonu uoči dolaska u Brisel na samit NATO.

U NATO druga pesma...

Američki predsednik je izrazio kritike na račun NATO, i već mesecima je ponavljao da je ova organizacija prevaziđena jer se po njegovom mišljenju ne bavi doboljno borbom protiv terorizma.

Tramp će iskoristiti ovaj prvi samit od svog dolaska na funkciju da ponovo zatraži povećanje izdvajanja za odbranu kako bi se smanjila razlika u izdvajanjima, jer se američkim novcem pokriva 68% troškova NATO.

U NATO strahuju od smanjenja američkog angažmana, i izražavaju volju da dostigne cilj od 2% BDP za te svrhe do 2024.

Prihvatili su i da NATO postane deo međunarodne koalicije protiv Islamske države, što SAD traže već godinu dana. Do sada su se Francuska, Nemačka i Italija tome opirale, u strahu da će to još pogoršati imidž NATO u arapskom svetu, koji je već narušen nakon američkog napada na Avganistan i zapadne vojne kampanje u Libiji.

Tramp i nemačka kancelarka Angela Merkel tokom ceremonije u novom sedištu NATO otkrivaju deo Berlinskog zida, simbol okončanja Hladnog rata u Evropi, i jedan od ostataka Svetskog trgovinskog centra, kao simbol napda na ove kule 11. septembra 2001. godine i borbe protiv terorizma.

Evropski lideri i NATO takođe imaju očekivanja. Nadaju se da će Tramp tom prilikom po prvi put javno reći da SAD bez rezervi podrže član 5 osnivačkog sporazuma NATO koji predviđa da u slučaju napada sve članice podrže napadnutu zemlju NATO.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj