Evropska komisija predložila je 31. maja niz mera za jačenje evra, među kojima je i politički sporna zamisao o zajedničkom zaduživanju. U dokumentu o produbljivanju ekonomske i monetarne unije, Komisija je navela da je evro od osnivanja uspešan projekat, ali da su se njegove slabosti posebno pokazale tokom finansijske krize koja je počela u SAD 2007. i 2008. godine, zbog čega je potrebna dalja finansijska integracija.

S ciljem da se rizici smanje, ali i da budu podeljeni, Evropska komisija je kao važnu meru u kompletiranju finansijske unije predložila da se razmotri osnivanje mehanizma "evropske sigurne imovine" koji bi bio sličan obveznicma američke državne blagajne.

Komisija priznaje da taj mehanizam otvara brojna i složena pravna, politička i institucionalna pitanja, posebno zbog bojazni da bi se time oslabili motivi za vođenje zdravih ekonomskih politika na nacionalnom nivou. Među najvećim priotivnicima zajedničkog zaduživanja je Nemačka.

Zajedno s mehanizmom zajedničkog zaduživanja, prema predlogu Komisije, treba razmotriti osnivanje zajedničke blagajne. Nju bi vodio ministar finansija EU koji bi predsedavao i evrogrupom.

Evropska komisija je u cilju dalje integracije evrozone predložila mere za završetak bankarske unije i unije tržišta kapitala koje treba da ostvare ciljeve smanjenja i podele rizika.

U dokumentu se navodi da 25 godina od Mastritskog sporzuma koji je omogućio jedinstvenu valutu i 15 godina od njegovog uvođenja, evro koristi 340 miliona Evropljana u 19 članica EU, kao i 175 miliona ljudi u šest zemalja i teritorija koje su vezale svoju valutu za evro. Komisija navodi i da je evro postao druga najkorišćenija valuta u svetu.

Evro je uspešna priča na mnogim nivoima, ali su problemi posle krize uticali na to kako tu valutu doživljavaju građani, navodi Komsija, dodavši da je podrška zajedničkoj valuti stalno visoka - sada je na oko 72% a najniža je bila 2012. i 2013, na 62%, posle rasprava oko grčke dužničke krize.

Prihod stanovnika u zoni evra je stalno rastao od 1999. do 2007. što je podsticano povoljnim uslovima kreditiranja i protokom kapitala. Međutim, taj protok nije uvek prevođen u održive investicije, već je u nekim slučajevima stvarao balon, kao u sektorima nekretnina i građevinarstvu.

Pozitivan razvoj početkom prethodne decenije je sakrio poteškoće u nekim zemljama, posebno u finansijskim sektoru, nedostatku konkurentnosti, kao i efikasnosti na tržištu rada, navela je Komsija.

Slabosti izložene tokom najveće recesije u 60 godina dugoj istoriji Evropske unije donekle su otklonjene, ali još nije došlo do potpunog oporavka, što je posebno vidljivo u delovima zone evra koji nisu bili dovoljno otporni da izdrže posledice ekonomskih šokova.

Privrede članica evrozone su konvergirale do krize 2007. i 2008, posle čega je krenuo suprotan trend koji se tek polako ispravlja. Ukupan BDP po stanovniku u zoni evra tek sada dostiže nivoe pre krize i postoje naznake da se smanjuje divergencija, mada još nije vidljiva konvergencija.

Nezaposlenost je počela da pada, ali se značajno razlikuje među članicama evrozone - u Nemačkoj je na rekordno niskom nivou, dok je u Španiji i Grčkoj i dalje visoka, pogotovi među mladima, što predstavlja veliki rizik pošto prvi put od Drugog svetskog rata postoji opasnost da će generaciji mladih biti gore nego njihovim roditeljima, navela je Komisija.

Krizom je posebno bio uzdrman bankarski sektor, što je izložilo i problem prevelikog oslanjanja na banke kao na izvor finansiranja umesto da se koriste drugi izvori, poput tržišta hartija od vrednosti.

Problem visokih javnih i privatnih dugova iz godina pre krize, kao i velike količine nenaplativih zajmove i dalje su izvori ranjivosti, zbog čega je potrebna dalja integracija kako bi finansijski sistem mogao da prebrodi buduće krize.

Evropska komisija navodi da Ekonomska i monetarna unija (EMU) mora biti otvorena za sve članice, kao i da integritet jedinstvenog tržišta mora biti očuvan, zbog čega se očekuje se da sve članice osim Velike Britanije i Danske postanu članice evrozone.

Glavni ciljevi u završetku EMU moraju biti očuvanje radnih mesta, rast, društvena pravičnost, ekonomska konvergencija i finansijska stabilnost, navodi Komisija, dodajući da u tom projektu odgovornost i solidarnsot, smanjenje rizika i deljenje rizika idu ruku pod ruku.

Mere za smanjenje rizika moraju biti prioritet, navodi se u dokumentu i dodaje da evropska strategija za nenaplative zajmove može pomoći u rešavanju jednog od najtežih nasleđa krize, upozoravajući da će nereševanje tog problema, bankarski sektor evrozone i dalje biti pod teretom.

Do 2019. treba dogovoriti mere za završetak bankarske unije u čemu je posebno važna zajednička finskalna podrška za Fond za rešavanje problema (SRF) i Evropsku šemu za osiguranje depozita (EDIS) koji treba da budu dogovoreni što pre, po oceni Komisije, idealno bi bilo do 2019. s tim da budu potpuno operativni do 2025.

EDIS bi trebalo da osigura da štednja bude bolje zaštićena i to na istom nivou širom zone evra, dok je kredibilna fiskalna podrška za SRF ključna za rešavanje problema banaka kako bi se izbeglo da troškove snose poreski obveznici.

Komisija navodi i da je napredovanje na ostvarivanju unije tržišta kapitala od velikog značaja za inovativnije, održive i diverzifkovane izvore finansiranja i za domaćinstva i za kompanije. CMU bi dovela do deljenja rizika i time doprinela široj makrofinansijskoj stabilnosti u slučaj ekonomskih šokova.

Uspostavljanje CMU je jedan od prioriteta Evropske komisije koja je već usvojila određene mere na tom planu.

Izvor: Beta

Foto: Shutterstoc

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU sprema ponudu koja se ne može odbiti za prelazak na evro
  
• 

  Vesti

  : Nemačka i Francuska za bržu integraciju zone evra
  
• 

  Vesti

  : Tri trenda koja će i 2017. mučiti zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Reforma zone evra u zapećku samita lidera EU