Kada je Velika Britanija pre godinu dana na referendumu izglasala izlazak iz Evropske unije, zagovornici Bregzita tvrdili su da britansku privredu usporava disfunkcionalni blok sa sporim rastom. Godinu dana kasnije, s formalnim početkom pregovora o Bregzitu, situacija je radikalno drugačija. Britanska privreda raste sporije od Grčke, njena domaćinstva su osiromašila s rastom inflacije, a vlada se muči da ostane na vlasti. Ostalih 27 članica EU, u međuvremenu, izgleda da je "ubacilo u veću brzinu" i dobilo podsticaj izborom proevropskih vlada, kao u Francuskoj.

Situacija se preokrenula, rekao je Džejms Nikson, glavni ekonomista Oksford ekonomiksa (Oxford Economics). "Evropska privreda sada uživa solidan uspon i raspoloženje se, posebno o EU, poboljšava", dodao je on.

Nova situacija mogla bi da ohrabri pregovarače EU u razgovorima o Bregzitu i da oslabi britansku stranu, mada je još daleko od izvesnog kako će se odvijati pregovori koji treba da traju dve godine.

Za Veliku Britaniju pozicija je obrnuta, pošto je nedavno imala snažan rast, čak i posle glasanja 23. juna 2016. da izađe iz EU.

Umesto da padne u recesiju posle referenduma o Bregzitu, kako su predviđali mnogi ekonomisti, Velika Britanija je 2016. među zemljama Grupe sedam industrijski najrazvijenijih država bila u vrhu po rastu. To je bilo uglavnom zbog naglog pada funte posle referenduma, čime je britanski izvoz pojeftinio na međunarodnom tržištu.

EU i posebno zona evra još su se oporavljali od dužničke krize koja je nametnula pitanje budućnosti evra i mučili se da izađu na kraj s prilivom izbeglica koje su tražile utočište od rata u Siriji. Referendum o Bregzitu je postavio pitanje budućnosti EU i njeni protivnici, među kojima su i mnoge političke partije, nadali su se da će joj zadati udarce na izborima u Francuskoj i drugim zemljama.

U Velikoj Britaniju su se stvari u 2017. pogoršale.

Britanska premijerka Tereza Mej zabeležila je spektakularan neuspeh na vanrednim parlamentarnim izborima u pokušaju da ojača većinu svoje Konzervativne partije, čime je podriveno poverenje u nju da ima kapacitet da ostane na najvišoj funkciji. A privreda je počela da pokazuje znake pogoršavanja.

Pad funte od 15% u odnosu na dolar je pogurao inflaciju pošto je uvozna roba poskupela, što je izazvalo pad životnog standarda, budući da rast plata nije držao korak. Posledica je da su domaćinstva manje trošila pa je rast u maloprodaji bio najsporiji u poslednje četiri godine.

Neizvesnost oko ishoda pregovora o Bregzitu - poput mogućnosti da Velika Britanija izađe bez ikakvog dogovora s EU - takođe povećava oprez među kupcima.

Pad funte je pomogao izvoznicima pojeftinjenjem njihove robe u svetu. Ali posledica depresijacije ne traju dugo i agencija za kreditni rejting DBRS je ocenila da kakav god bio dogovor o Bregzitu, neizvesnost će "verovatno negativno uticati na privredu".

Sada je Velika Britanija na dnu u Grupi 7 po rastu. Čak i Grčka, koja izlazi iz ekonomske depresije i preživljava uz paket pomoći, ima bolje razultate s kvartalnim rastom od 0,4%, što je duplo više od britanskog.

Ministar finansija Filip Hamond sve snažnije zagovara tezu da ekonomija treba da bude u središtu rasprava o Bregzitu, pre drugih tema kao što su obnova suvereniteta i smanjenje imigracije.

"Rekao sam ranije i danas to jasno govorim da kada je britanski narod glasao prošlog juna, nije glasao da bi bio siromašniji ili manje bezbedan. Glasao je da izađe iz EU. I izaći ćemo iz EU. Ali to mora biti urađeno tako da koristi Britaniji. Na način da su prioritet britanska radna mesta i da u osnovi bude britanski napredak", rekao je Hamond 20. juna.

Dok se situacija u Velikoj Britaniji očigledno pogoršala, u ostatku EU se poboljšala.

Populistički političari u Austriji, Holandiji i Francuskoj, koji su u najboljem slučaju ravnodušni prema EU, nisu uspeli da ostvare uspeh na nedavnim izborima kako su predviđali, dok se očekuje da nemačka kancelarka Angela Merkel ponovo pobedi na izborima na jesen. Takođe, ne deluje da će se dužnička kriza u EU uskoro opet rasplamsati, pošto je Grčka dobila novac da isplati velike rate koje joj dospevaju na leto.

"Druga polovina godine sada deluje manje opasno", rekao je Sajmon Derik, glavni strateg za tržišta u kompaniji Bi-En-Vaj Melon (BNY Mellon).

Možda najvažniji događaj za privredu je izbor Emanuela Makrona za novog predsednika Francuske i veliki uspeh njegove stranke na parlamentarnim izborima.

Makron je izabran s mandatom da temeljno reformiše francusku privredu, s elementima kao što je lakše zapošljavanje i otuštanje radnika. Nije puno verovatno da će trošiti mnogo vremena na spovođenje tih reformi. Francuska privreda je bolja nego u skorašnjoj prošlosti, što bi moglo da pomogne ljudima da prihvate promene.

Svi znaci pokazuju da je francuska privreda, koja je godinama usporavala evropsku privredu, ubacila u veću brzinu. Isto se može reči i za zonu evra, s rastom od 0,6% u prva tri meseca 2017.

Investitori su sve uvereniji u izglede Evrope, a neki fondovi, poput Blekroka (Blackrock) i Morgan Stenlija (Morgan Stanley) savetuju klijentima da "idu snažno" na evropske akcije.

Još je neizvesno kako će se razlike između Velike Britanije i EU pokazati na pregovaračkom stolu, ali izvesno da u Velikoj Britaniji postoji zabrinutost da bi EU mogla da bude čvršća nego što je to mogla da bude pre godinu dana.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Počeli pregovori o Bregzitu
  
• 

  Vesti

  : Bregzit: da li London kaska u pripremama?
  
• 

  Vesti

  : Prvo interesi građana EU, onda Britanije