Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Tereza Mej upozorava na "neprijateljsku Rusiju"
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.11.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Britanska premijerka Tereza Mej namerava da označi Rusiju "neprijateljskom državom" i da izdvoji 100 miliona funti za borbu protiv ruske propagande. Mešanje Rusije u unutašnje stvari bivših sovjetskih republika i sukobi na tom prostoru neće, medjutim, biti pominjani u završnom dokumentu Samita Istočnog partnerstva koji se 24. novembra održava u Briselu.
"Moramo da otvorenih očiju pratimo akcije neprijateljskih država kao što je Rusija koje pokušavaju da unište našu zajedničku snagu", reći će Mej na Samitu Istočnog partnerstva, prema saopštenju njene kancelarije.
U saopštenju se dodaje da će Mej obećati 100 miliona funti (112 miliona evra) za borbu "protv (ruskog) dezinformisanja" u bivšem sovjetskom regionu tokom narednih pet godina, prenosi EU Observer.
"Samit naglašava da je od ključne važnosti da evropske zemlje zajedno rade na zaštiti naših zajedničkih vrednosti i ideala", kazaće britanska premijerka.
Mej će takođe kazati da Velika Britanija možda napušta EU, ali da ne napušta Evropu i da je "bezuslovno posvećena održavanju evropske bezbednosti".
Evropska unija je formirala posebnu radnu grupu Istočni Stratkom (Stratcom East) čiji je glavni zadatak zaustavljanje ruskih dezinformacija u istočnoj Evropi. U Briselu se vode pregovori o povećanju sredstava za tu grupu, uključujući da ima sopstveni budžet za kupovinu alata za analizu podataka.
Moskva je ranije upozoravala da će trošenje više novca EU na borbu protiv ruske propagande "narušiti odnose".
Mej će se pridružiti grupi od oko 20 lidera EU, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, ali ne i francuskog predsednika Emanuela Makrona, na Samitu Istočnog partnerstva.
Na samitu će učestvovati i lideri Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije, Moldavije i Ukrajine i šef diplomatije Belorusije.
Dan uoči samita, 23. novembra, predsednik Ukrajine Petro Porošenko sastao se sa visokim predstavnicima Evropske narodne partije, posle čega je ta politička grupa desnog centra saopštila da "snažno podržava evropske aspiracije svojih partnera", istakavši da evropska perspektiva predstavlja "pokretač reformi".
"To je snažna poruka... osuda ruske agresije, podrška Ukrajini na putu reformi i evropskim aspiracijama naše zemlje", rekao je Porošenko posle sastanka.
Porošenko se sastao i s predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom kome je zahvalio zbog kritikovanja ruskog ugnjetavanja Tatara na Krimu koji je okupirala Rusija.
Bez "evropske perspektive" u deklaraciji samita
Na samitu u Briselu se, međutim, ne očekuju razgovori o ukrajinskoj krizi, a u deklaraciji koju će usvojiti lideri neće biti pominjana "evropska perspektiva" Ukrajine, kao ni Gruzije i Moldavije.
"Učesnici samita uviđaju evropske aspiracije i evropski izbor svojih partnera", piše u nacrtu finalne deklaracije.
Toga će se držati iako će neke zemlje biti vrlo razočarane, posebno one koje su najviše proevropske.
Glavni tabu ovog sastanka je pitanje Rusije i njen upliv na zemlje Istočnog partnerstva koje Moskva i dalje smatra svojom sferom uticaja, kao i zabrinutost evropskih prestonica o mešanju Rusije u njihove izborne procese.
Kao znak izuzetne obazrivosti zvaničnika EU i njihovih teškoća da se slože oko tema koje ih dele, finalni tekst samita neće pomenuti sukob ukrajinskih vlasti sa proruskim separatistima, koji traje od 2014. godine, navodi agencija Frans pres.
Neće se pomenuti ni rusko pripajanje Krima koje je EU oštro osudila na poslednjem sastanku ovog formata u Rigi 2015. godine.
U nacrtu završne deklaracije samo se poziva na "obnavljanje napora za promovisanje mirnog rešenja sukoba u regionu".
U deklaraciji se ne pominju konkretno brojni secesionistički sukobi u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, za koje Zapad optužuje Rusiju da deluje iza kulisa - između Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno Karabahu, između Gruzije i proruskih separatista koji su proglasili dve nezavisne države ili oko separatističke oblasti Pridnestrovlje u Moldaviji.
"Samit Istočnog partnerstva nije instrument za rešavanje sukoba, to je forum na kome se razmatra način da razvijemo i produbimo naše partnerstvo", rekao je u pokušaju opravdanja jedan visoki evropski zvaničnik koji nije želeo da mu se navede ime.
Samit se održava u vreme ruske agresije u Ukrajini, navodi EU Observer.
Međunarodni posmatrači OEBS-a primetili su desetine tenkova i oklopnih vozila na istoku Ukrajine. Izvestili su i da je "najmanje 100" teško naoružanih ljudi, bez oznaka na uniformama, prethodnih dana preuzelo kontrolu nad centrom grada Lugansk u pokušaju Moskve, kako izgleda, da uvede red u zoni pod ruskom okupacijom.
U danima uoči samita u Briselu, dodaje EU Observer, sprovođeni su i ruski medijski napadi. Jedna od ruskih lažnih vesti na koje je ukazao Istočni Stratkom je da je EU zabranila izvoz iz Gruzije i da SAD plaćaju Ukrajini da održava sukob na istoku zemlje kako bi sprečila Kinu da gradi puteve i železnice u toj oblasti kojima bi povezala svoje izvozne rute ka Evropi.
Vrednosti EU
Evropska narodna partija je u svom saopštenju pozvala Ukrajinu da pojača borbu protiv korupcije ako želi da i dalje dobija finansijsku pomoć EU.
Takođe, nevladina organizacija Komitet za zaštitu novinara pozvao je Porošenka da privede pravdi odgovorne za ubistvo istraživačkog novinara Pavela Šeremeta.
Porošenko nije, međutim, jedini gost samita u Briselu koji je na meti kritika EU i međunarodnih organizacija.
Kršenje evropskih vrednosti u Ukrajini je malo u poređenju sa onim što radi predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je uhapsio desetine političkih zatvorenika i čiji režim se optužuje za korupciju.
Brojne međunarodne nevladine organizacije, uključujući Amnesti internešenel, Hjuman rajts voč i Reporteri bez granica, pozvali su EU da na samitu izvrše pritisak na Alijeva.
Zapadni lideri nisu, međutim, pokazali da će to uraditi. Posle sastanka sa Alijevim dan uoči samita, 23. novembra, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg mu je zahvalio na pomoći u mirovnim misijama na Kosovu i u Azerbejdžanu.
Izvor: EURACTIV.rs, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
