Premijer Rusije Vladimir Putin, koji će posetiti Brisel 24. februara, tražiće dugoročne ugovore za snabdevanje EU gasom i zatražiti objašnjenja o novim propisima u oblasti energetike koji će početi da se primenjuju u martu. Ambasador Rusije pri EU Vladimir Čizov kazao je da bi razgovori mogli da budu "neprijatni".

Iz nekih izjava ruskih zvaničnika u sektoru gasa čini se da bi Putinova poseta mogla da znači prekretnicu u rusko-evropskim odnosima u snabdevanju naftom. Ruska štampa prenela je izjavu direktora Gasproma Alekseja Milera da bi Rusija sa EU mogla da potpiše detaljan plan za snabdevanje gasom do 2050. godine.

Miler je kazao da ce očekuje da se tokom posete očkeuju i "objašnjenja" o trećem paketu Evropske komisije za liberalizaciju energetskog tržišta EU. Prema njegovim recima, ta nova energetska pravila mogla bi da obeshrabre investitore od ulaganja u izgradnju naftovoda.

"Direktna ograničenja koja se nameću snabdevačima gasa - Gaspromu i velikim evropskim kompanijama - za ulaganje u prenos gasa, taj sektor će učiniti manje atraktivnim za investicije", rekao je Miler. On je dodao da očekuje da će evropski zvaničnici tokom razgovora sledeće sedmice predstavnicima Rusije objasniti kako će Rusija i EU sarađivati kada energetski sporazum stupi na snagu.

Treći energetski paket, koji stupa na snagu u martu, predviđa razdvajanje proizvodnje gasa od vođenja gasovoda. Time se sprečava da jedna kompanija kontroliše ceo lanac snabdevanja, što bi trebalo da ojača konkurenciju u zemlji.

Energetski paket ostavlja zemljama članicama tri mogućnosti za regulisanje rada kompanija koje izvoze gas u EU, a imaju i gasovode.

Najdrastičniju opciju do sada je odabrala samo Litvanija - da se proizvođač natera da proda transportnu mrežu. Druga mogućnost, za koju se opredelila većina zemalja, naterala bi proizvođača gasa da upravljanje transportom prepusti nezavisnom telu. Proizvođač bi pritom mogao da ostane vlasnik. Prema trećoj mogućnosti, proizvođač može da zadrži i transport, ali je dužan da drugim kompanijama odobri da infrastrukturu koriste u skladu sa smernicama.

Ruski ambasador pri EU Vladimir Čizov 21. februara je novinarima kazao da očekuje da će Putinovi razgovori biti "detaljni", ali "moguće neprijatni".

"Neke zemlje EU odlučile su se za najstriktniju verziju energetskog paketa", kazao je on, napomenuvši da bi takav stav mogao da vodi nacionalizaciji gasne infrasturkture i da postavi nove prepreke za ruske firme u EU.

Litvanija, kako se čini, planira da podeli gasnu kompaniju Lietuvos Dujos, u kojoj je Gasprom akcionar, na transportnu i trgovinsku komponentu, s tim što bi trgovinska kompanija ostala pod kontrolom vlade. Stav Gasproma je da Litvanija samo traži izgovor za nacionalizaciju kompanije.

Pitanje investicija i cena gasa

Predsednik organizacije gasnih i naftnih kompanija Rusko gasno društvo Valeri Jazev kazao je da bi takav razvoj situcije u Litvaniji predstavlja "rizik" za Gasprom i da bi i cene gasa za tu zemlju mogle da se povećaju.

On je dodao da će Rusija poslati i zvanično pismo Evropskoj komisiji u kojem će zatražiti izmene "trećeg paketa". Kako je naveo, treći paket će naneti direktnu ekonomsku štetu Gaspormu.

Jazev je kazao da sumnja da je liberalizacija tržišta u EU moguća u "doglednoj budućnosti" i dodao je da bi snabdevač gasa koji ostane bez mreže morao da dobije neku kompenzaiciju.

Jazev je na video konferenciji 21. februara istakao da će nova pravila EU omesti ruske investicije u istraživanju izvora i izgradnji gasovoda i ocenio da "treći energetski paket" nagriza energetsku bezbednost u Evropi. Kao primer investicija od kojih bi Gasprom mogao da odustane naveo je drugi paralelni krak Severnog toka, koji bi trebalo da poveže ruske izvore sa Nemačkom. Kako je naveo, taj plan je suspendovan.

Još jedna aktuelna tema u vezi sa odnosima EU i Rusije u domenu gasa je cena.

Kako je preneo Vol strit žurnal, Gasprom je odbacio zahtev nemačke firme E.ON Gurgas da se kupovina veže za cenu na spot tržištu, na kojem se roba odmah isplaćuje i isporučuje.

Dugoročni ugovori Gasproma vezani su za cenu nafte, što izaziva kritike od kada je cena nafte dostigla rekordni nivo na više od 140 dolara za barel 2008. godine.

Jazev je ocenio da bi prelazak na trenutno tržište dovelo do smanjenja cene na kratak rok, ali da bi dugoročno gledano, kada se tražnja poveća, došlo do toga da Rusija ne može da odgovori na potebu jer ne bi investirala na nova polja.

On je kazao da bi primena cena na trenutnom tržištu navela Rusiju da usklađuje poltiiku cena sa proizvođačima Bliskog istoka ili severne i zapadne Afrike, pa bi posledica toga verovatno bilo poskupljenje.

Zemlje izvoznice gasa, uključujući Rusiju, već se periodično sastaju radi konsultacije.

Izvor: EurActiv i AP

Povezani sadržaj