Intenzivni razgovori između hrišćanskih demokarata kancelarke Angele Merkel, i njihove sestrinske stranke Hrišćanske socijalne unije sa socijaldemokratama Martina Šulca zapeli su 29. januara oko migracione politike u vezi sa kojom već duže postoje velike razlike među bivšim i potencijalno budućim koalicionim partnerima. Obnovljena koalicija bi trebalo da prekine višemesečnu neizvesnost oko formiranja nove nemačke vlade, nakon izbora u septembru na kojima nijedna stranka nije dobila većinu za samostalno vladanje.

Kamen spoticanja oko politike za izbeglice koji je 27-29. januara opteretio pregovore je onaj deo koji se odnosi na spajanje porodica migranata za koje rok isiče polovinom marta. Merkel i njena CDU se protive produženju tog roka, dok Šulcov SPD insistira da se on produži, odnosno i sasvim ukine.

Na završetku maratonske pregovaračke sesije dogovoreno je da se razgovori nastave početkom februara.

"Dovodi me do ludila što ne možemo da nađemo humano rešenje za ovo pitanje sa strankom koja u imenu ima hrišćanstvo", rekao je za Fajnenšl tajms Lars Kasteluči, jedan od poslanika SPD.

Merkelkin blok stranaka se zalaže za ograničenje broja prijema izbeglica do 220.000 godišnje. Od 2015, Nemačka je prihvatia oko milion migranata i izbeglica, nakon što je kancelarka objavila tzv. politiku otvorenih vrata, koja je i koštala velikog gubitka glasova na izborima u septembru.

U Nemačkoj je 278.000 izbeglica dobilo status supsidijarne zaštite koji ograničava mogućnost dovođenja članova porodice. Takav ograničeni status je uveden posle velikog priiva izbeglica 2015. To što Merkel i njeni partneri ne žele da produže rok posle polovine mata je delom usmereno na smirivanje desničarske baze koja je pomogla ekstremnoj desnici Alternative za Nemačku (AfD) da postane treća najjača stranka u Bundestagu u koji je ušla prvi put od Drugog svetskog rata.

AfD je početkom januara pokrenula inicijativu da se spajanje porodica potpuno zabrani.

Iako je posle izbora CDU izašla kao najjača pojedinačna partija, bila je znatno oslabljena i bez dovoljno poslanika da formira vladu, a ni dovoljno snažna da lako dođe do tzv. velike koalicije sa starim partnerom SPD. Merkel je posle izbora prvo pokušala da koaliciju sastavi sa dve manje stranke, ali su pregovori brzo prekinuti bez ikakvog rezultata.

I SPD, koji je takođe pretrpeo veliki udarac na izborima i sada je suočen sa untrašnjim trzavicama, pružio je ruku spasa Merkelovoj posle dužeg premišljanja i prvobitnog odlučnog odbacivanja obnavljanja velike koalicije. Šulc je na vanrednom kongresu stranke promenu mišljenja objasnio time da samo ako partija bude deo vlasti može da se izbori za poboljšanje života građana na socijalnom planu.

Iako je na razgovore pristao posle mukotrpnih međusobnih rasprava i ubeđivanja unutar rukovodstava, konačnu reč imaće oko 440.000 članova SPD koji će se na svojevrsnom referendumu izjašnjavati o koalicionom dogovoru ukoliko ga lideri stranaka postignu.

Ako pregovori ne uspeju, kancelarki preostaje mogućnost manjinske vlade uz SPD podršku - opcija koju bi većina u SPD radije prihvatila - ili novi izbori za koje je Merkel rekla da su bolji od nestabilnosti koju sobom nosi manjinska vlada.

Na njima bi, opšta je bojazan, AfD mogla proći još bolje nego u septembru, posebno zbog nemogućnosti velikih stranaka da se dogovore što kod prosečnog birača sigurno izaziva sumnju u sposobnost lidera za dogovor i odgovornost.

Izvor: EUObserver/EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Velika koalicija na pomolu u Nemačkoj
  
• 

  Vesti

  : Merkel sa Šulcom o velikoj koaliciji
  
• 

  Vesti

  : Velika koalicija u Nemačkoj ponovo moguća