Švedski evroposlanik Gubar Hekmark smatra da ideja o transnacionalnim mandatima u Evropskom parlamentu nije dobra jer je neevropska i nedemokratska i jer podrazumeva da bi evroparlamenarci sa tih lista glasali bez baze u izbornim jedinicama i bez odgovornosti bilo kome. To rešenje treba zauvek odbaciti, smatra Hekmark, jer bi se u vreme kad ljudi osećaju jaz u poverenju između glasača i političkih predstavnika on samo produbio. Evroposlanici su glasali protiv transnacionalnih lista za izbore za Evropski parlament 2019. ali su se složili oko prekompozicije EP u svetlu Bregzita.

Hekmark u autorskom tekstu za EURACTIV.com piše da bi u slučaju uvođenja transanacionalnih lista izborne jedinice bile zamenjene evropskim političkim grupacijama što bi oslabilo vezu između parlamentaraca i njihovih baza, čime bi Parlament dobio članove bez lokalne podrške, što bi Uniju učinilo udaljenijom, centralizovanijom pre nego demokratskijom i odgovornijom.

Transnacionalne liste bi, nastavlja on, ojačale populiste i slične onima kao što su Najdžel Faraž, Marine LePen i Gert Vilders, koji imaju snažnu retoriku protiv same ideje Evropske unije, ali ne i nameru da razgovaraju o izazovima s kojima se suočavamo niti da preuzmu odgovornost.

Oni bi profitirali od nedostatka nadzora oderđenog biračkog tela. A gubitnici bi bili građani Evrope. Takozvana evropska izborna jedinica bez odgovornosti bilo kome učinila bi da EU projekat služi eliti umesto da bude Unija ukorenjena u realnom životu naših državljana.

Dobri aspekti izveštaja Odbora za ustavna pitanja EU su redistribucija mesta kako bi se uravnotežio broj nedovoljno zastupljenih i smanjenje ukupnog broja mesta. To, po mišljenju Hekmarka, Parlamentu omogućava nova mesta za nove zemlje članice u budućem proširenju koje treba da ostane prioritet Unije.

Uspeh Evropske unije proizilazi iz kombinacije vizionarskog idealizma sa realnim pragmatizmom. Naši zajednički izazovi zahtevaju jedinstven odgovor, ali je pogrešna ideja da veća centralizacija znači više Evrope.

Evropski državljani profitiraju na EU zakonodavstvu u trgovini, slobodi kretanja, zajedničkom telekomunikacionom tržištu i povećanju saradnje u našoj spoljnoj i politici bezbednosti, ali Evropa ide dalje od institucija u Briselu i Strazburu. Evropu čine njene zemlje, regije, sela i državljani.

Reči kao "ujedinjeni u razlikama" nisu samo o jedinstvu nego i o različitosti. Ne može se imati jedno bez drugog. Dinamika i snaga Evrope dolazi iz balansa nacionalnih i evropskih interesa, malih i velikih zemalja, različitih EU institucija, političkih partija i regiona, piše Hekmark.

I kad zemlje nisu nacionalne federacije, kao Nemačka i Amerika, nemaju jednu izbornu jedinicu, pa zašto bi je Evropa, koja nije federacija, imala? Umesto da reformišu izborni zakon kako bi izbegli odgovorost, političari u Briselu bi trebalo da se ponovo povežu sa glasačima i iniciraju dijalog s temom kako oblikovati evropsku budućnost.

To bi bilo istinski evropski i demokratski. I zahteva parlamentarce ukorenjene u svojim izbornim jedinicama, zaključio je Hekmark u autorskom tekstu.

EP protiv panevropskih lista

Na plenarnom zasedanju u Strazburu 7. februara evroposlanici su bili protiv panevropskih lista koje bi omogućile građanima EU da glasaju za političare iz drugih članica.

Evroposlanici su bili podeljeni o tom pitanju i do samog kraja nije se znalo kakav će biti ishod glasanja. Prema predlogu dvoje evroposlanika, Danute Hibner i Pedra Silve Pereire, od 79 mesta u EP koja će ostati upražnjena posle izlaska Britanije iz EU, 46 bi bila rezervisana za panevropsku listu. Ostala bi bila podeljena članicama koje su nedovoljno zastupljene u EP.

Danuta Hibner, iako članica vodeće političke grupe u EP - Evropske narodne partije (EPP), suočila se sa protivljenjem velikog dela EPP. "Podržavamo distribuciju mesta ali nas veoma brinu transnacionalne liste", rekao je u debati evroposlanik Paulo Rangel (EPP), preneo je EURACTIV.com. Kako je dodao: "Mi nismo federacija, zašto bi nam bile potrebne takve liste".

Protiv transanacionalnih lista bile su i evroskeptične partije koje se zalažu da se u interesu štednje mesta koja ostanu posle Bregzita ukinu. "Uklanjanjem mesta koja ostave britanski evroposlanici možemo da uštedimo 40 miliona evra, zato hajde da ukinemo 73 mesta", rekao je evroposlanik i kopredsedavajući grupe Evropa nacija i slobode (ENF) Marsel de Graf.

O štednji kao argumentu govorila je radikalna levica. "U našoj grupi neki su za smanjenje broja mesta u EP, smanjenje broja evroposlanika i smanjenje operativnih troškova", rekao je predsednik grupe Ujedinjena evropska levica - Nordijska zelena levica (GUE/NGL) Gabrijel Cimer.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Preraspodela dela britanskih mesta u EP posle Bregzita
  
• 

  Vesti

  : Jača poverenje javnosti u EU
  
• 

  Vesti

  : Italijan Antonio Tajani na čelu EP
  
• 

  Vesti

  : Propao pokušaj novog savezništva u EP