Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EIB: Dodatnih 700 miliona evra za zemlje na putu ka EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska investiciona banka bi trebalo da izdvoji dodatnih 700 miliona evra za finansiranje pre svega projekata zaštite od štetnih klimatskih promena u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. To su 22. februara agenciji Beta rekli zvaničnici Evropske investicione banke čiji je predsednik Filip Mejstat (Philippe Maystadt) objavio godišnje rezultate rada EIB.
Ovo povećanje pozajmica bi trebalo da odobri Evropski parlament.
Predsednik EIB Filip Mejstat saopštio je da je ova banka Evropske unije u 2010. odobrila 63 milijarde evra sredstava za finansiranje projekata unutar EU i devet milijardi evra za projekte van EU. EIB je prošle godine ostvarila profit od dve milijarde i sto miliona evra.
EIB je zemljama na putu u članstvo EU prošle godine dala na svetskom tržištu najpovoljnije pozajmice od ukupno tri milijarde i 360 miliona evra, od čega je za finansiranje projekata u Turskoj izdvojeno milijardu i 935 miliona evra.
Srbija je od EIB dobila 690 miliona evra kredita za saobraćajne infrastrukturne projekte, kao i za pospešenje istraživanja i razvoja u javnom sektoru, poboljšanja kvaliteta osnovnog i srednjeg školstva, kao i ulaganje u podsticanje rada malih i srednjih preduzeća. Hrvatska je prošle godine mogla da koristi 511 miliona evra pozajmica EIB, Bosna i Hercegovina 72 miliona evra, Makedonija 52 miliona evra, Crna Gora 49 miliona evra, a Albanija 50 miliona evra.
Ukupno je EIB u prošloj godini izdvojila preko devet milijardi evra za finansiranje poduhvata u zemljama izvan EU.
Sad se, po rečima predsednika Mejstata, razmatra kako povećati obim kredita za finansiranje projekata u arapskim zemljama na severu Afrike da bi se tamo pomogla izgradnja demokratija. Pored ostalog se planira davanje pozajmica od milijardu evra samo za podršku infrastrukturnim i drugim projektima u Tunisu da bi se podržale tamošnje nedavne velike političke promene koje bi trebalo da ojačaju demokratiju u toj zemlji.
Podrška malim i srednjim preduzećima
Prema podacima objavljenim 22. februara, mala i srednja preduzeća (MSP) u istočnoevropskim članicama EU i zemljama kandidatima trebalo bi da dobiju polovinu novca izdvojenih za zajmove EIB-a.
Background Evropska investiciona banka je aktivna na Zapadnom Balkanu od 1977. godine i danas je najveći međunarodni finansijer u regionu. U proteklih 10 godina EIB je finansirala projekte u vrednosti od 4,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu. Banka je usredsređena na projekte u saobraćaju, energetici, zadravstvu i obrazovanju, kao i podršci malim i srednjim preduzećima i lokalnim vlastima, industriji, sektoru usluga i vodosnabdevanju.
Od juna 2008. godine Evropska unija primenjuje Akt o malim preduzećima kao novi okvir politike razvoja MSP. Ovaj dokument sadrži 10 principa odnosno oblasti od interesa za razvoj MSP. Akt o MSP je deo pravnog nasleđa EU (acquis communautaire) i zato je značajan za zemlje u procesu pridruživanja EU.
U septembru 2008. godine, ministri ekonomije EU su naložili EIB da poveća zajmove malim i srednjim preduzećima na 30 milijardi evra do 2011. godine. Više od polovine tih sredstava je otišlo "starim članicama" EU, ali je EIB u protekle dve godine godine potpisala ugovore u iznosu od ukupno 13,8 milijardi evra za zemlje istočne Evrope i kandidate za članstvo.
Sredstva su uglavnom bila usmerena na velike evropske banke kako bi se sprečilo njihovo povlačenje iz regiona tokom ekonomske krize. Do sada je 11 milijardi evra raspodeljeno bankama među kojima su Unikredit (UniCredit), Sosijete ženeral (Societe Generale) BNP Pariba (BNP Parisbas), Deksija (Dexia) i Foritis, pokazuju podaci EIB.
Šesnaest banaka su posrednici za kreditne linije EIB u Srbiji.
Banke u Turskoj su dobile najviše novca na osnovu zajmova - tri milijardi evra, zatim u Poljskoj - 1,6 milijardi evra, Mađarskoj i Češkoj - oko 1,3 milijardi evra.
Planirana suma od 30 milijardi evra do 2011. godine je međutim brzo istrošena zbog ekonomske krize, jer je taj iznos dostignut već prošle godine dok su banke nastojale da omoguće pristup jeftinijem finansiranju.
Podaci koje je objavila EIB, takođe, treba da razveju sumnje da komercijalne banke preko kojih se distribuiraju sredstva EIB zadržavaju novac kako bi im bilans stanja bio dobar umesto da ih dalju MSP. Potpredsednik EIB Matijas Kolac-Anen (Matthias Kollatz-Ahnen) je, međutim, rekao da EIB daje sredstva u tranšama pošto banke dokažu da su MSP tražili zajmove. EIB, takođe, nastoji da se ne odlaže raspodela sredstava već da se ona raspodele u periodu od devet do 12 meseci.
Savetnik EU u Federaciji malih preduzeća Ričar Hislop (Richard Hyslop) rekao je da se čini da finansiranje MPS preko EIB dobro funkcionište i da podaci pokazuju da uzlazni trend u broju i vrednosti zajmova EIB.
Prošle godine EIB je dala zajmove koji su u proseku iznosili 157.000 evra za 63 hiljade MSP. To je više od prosečne pozjamice tokom 2008. godine u iznosu od 146 hiljada evra koja je data za 48 hiljada MSP. U periodu od 2008. do 2010. oko 160 hiljada MSP je dobilo zajmove EIB.
EIB je, takođe, pokrenula prošlog leta novi pogram mikro-zajmova do 10 hiljada evra. Banka EU je potpisala sporazume o partnestvu u Holandiji i Belgiji, a novi sporazumi se očekuju narednih nedelja u Belgiji, Rumuniji, Velikoj Britaniji i Litvaniji. Očekuje se da će zatim uslediti ugovori i u drugim zemljama.
Ovaj trogodišnji program vredan 200 miliona evra trebalo bi da obezbedi pomoć za 26 hiljada kompanija širom regiona. Sredstva će biti usmerena na otvaranje ovih radnih mesta, zajednice migranata i žene preduzetnike.
EK u načelu zadovoljna primenom Akta o MSP
Evropska komisija je 23. februara objavila reviziju primene Akta o malim i srednjim preduzećima (SBA) u trogodišnjem periodu. EK je saopštila da planira da pomogne MSP programom jačih garancija za pozajmice, kao i da namerava da osigura da preduzetnički kapital iz bilo koje članice možde da funkcioniše i da se slobodno ulaže širom EU.
U saopštenju se ocenjuje da su između 2008. i 2010. Komisija i članice EU preduzele korake za smanjenje administrativnih prepreka i lakši pristup MSP finansiranju i tržištu. Iako su mnoge inicijative predviđene Aktom o MSP pokrenute, ukazuje se da još toga treba da se učini.
U izveštaju se prepručuje da se obezbedi lakši MSP finansiranju kako bi im se omogućili ulaganja i rast, da se obezbede dostupnije garancije za pozajmice MSP kroz jačanje mehanizama garancija za pozajmice i pripremi akcioni plan za bolji pristup MSP finansijama, uključujući dostupnost preduzetničkom kapitalu i razvijanje svesti kod investitora o mogućnostima koje pružaju MSP.
Preporučuje se i da se primene propisi koji će omogućiti MSP da se usredsrede isključivo na poslovanje i pomoć MSP u borbi sa izazovima globalizacije i klimatskih promena, kao i da se iskoristi jedinstveno tržište u EU.
U saopštenju EK se navodi da u EU 23 miliona MSP zapošljava 67% osoba u privatnom sektoru i ocenjuje da se strategija Evropa 2020 i ekonomija uopšte u velikoj meri oslanjaju na razvijanje potencijala MSP.
Potpredsednik EK i komesar za industriju i preduzetništvo Antonio Tajani rekao je da MSP čine 99% preduzeća u Evropi i da zapošljavaju 90 miliona građana. On je pozvao zemlje članice da što pre obezbede da Akt o MSP bude u potpunosti primenjen.
Izvor: Beta i EurActiv
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
