Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Forenzičari mogu da predvide prevare s hranom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.07.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Prevare u prehrambenoj industriji, u kojima se nekvalitetna hrana namerno pogrešno označava i prodaje kao proizvod visokog kvaliteta, ugrožava i zdravlje potrošača i ekonomsku održivost proizvođača. Istraživači su shvatili da analizom prošlih i sadašnjih kriminalnih aktivnosti mogu da predvide šta bi moglo da bude na meti prevaranata u budućnosti.
Naučnici su pre pet godina otkrili da se jeftino konjsko meso prodavalo kao govedina u različitim proizvodima u prodavnicama širom Evrope. Od tada su pojačani napori protiv prevara u prehrambenoj industriji, ali tada je otkriveno da je skandal sa konjskim mesom samo vrh ledenog brega.
Na primer, nedavno istraživanje Evropske unije o prevarama s medom pokazalo je da najmanje 14% testiranih uzoraka nije ispunjavalo standarde u čistoći meda.
Mreža EU za prevare s hranom je 2017. godine primila 353 izveštaja o nelegalnom pogrešnom označavanju, u odnosu na 39 koliko je primila 2016.
"Gde god postoji mogućost da neko zaradi novac, očekujem prevaru s hranom. EU ima neke od najstrožih zakona koji se tiču prevara s hranom, ali mislim da se to dešava više nego što mislimo", izjavio je Džejms Donarski iz britanske agencije Fera sajens koja se bavi razvijanjem naučnih rešenja u prehrambenoj industriji.
Forenzičko računovodstvo
Istraživači koriste niz pristupa, uključujući forenzičko računovodstvo, da otkriju u kojem sektoru prevaranti deluju i šta bi mogla da bude njihova sledeća meta, piše časopis EU za istraživanja i inovacije Horajzon (Horizon).
Ta vrsta sistema ranog upozorenja gleda gde postoje ekonomski motivi za prevaru, kaže Donarski, koji je i koordinator regionalnog projekta za razvoj rešenja za prevare s hranom Fud integriti (FoodIntegrity).
Sistem ranog upozorenja, osmišljen u okviru tog projekta, kreiran je da razmišlja kao prevaranti i da otkrije koji lanac snabdevanja može biti iskorišćen u budućnosti. Sistem analizira brojne faktore, kao što su podaci o više od 5.000 proizvoda u više od 200 zemalja, u nastojanju da identifikuje neobične finansijske signale kao što su nepravilne cene i količine.
Istraživači zatim koriste veštačku inteligenciju i algoritme mašinskog učenja za razlikovanje normalnih tržištnih kretanja i nastajućih rizika, kao što su novi trendovi u prehrambenoj industriji za koje ne postoje adekvatni propisi.
Agencija Fera sajens radi i na razvoju efikasnijih instrumenata za proveru tri visoko rizična proizvoda – alkoholna pića, morske plodove i maslinovo ulje. Prevaranti u tim sektorima prodaju jeftina pića kao visoko kvalitetne brendove, pogrešno označavaju morske plodove kao skuplje vrste i razblažuju masilinovo ulje uljima slabijeg kvaliteta.
DNK sekvenciranje
Fud integriti će u svojim istraživanjima koristiti i metod DNK sekvenciranja, naprednu tehniku biološke provere koja brzo može da utvrdi da li su prehrambeni proizvodi izmenjeni. Donarski je rekao da će brze metode moći da zamene sporije laboratorijske testove, omogućavajući bržu identifikaciju lažnih proizvoda pre nego što preplave tržišta.
Donarski je upozorio da je potrebno da istraživači objavljuju svoje metode i da budu otvoreni o onome što rade, ali da time i prevaranti mogu da prate šta istraživači rade i da budu korak ispred njih.
Države su shvatile da je potrebno više razvijati preventivne mere, što zahteva međunarodnu saradnju.
Izazov će predstavljati i očekivani rast proizvodnje hrane. Do 2050. godine prehrambena industrija će morati da nahrani devet milijardi ljudi, a to je veoma privlačno i za kriminalne grupe jer su prevare s hranom često lakše i unosnije nego druge kriminalne aktivnosti, dok su kazne blaže.
Istovremeno, potrošači očekuju sveže proizvode nezavisno od godišnjeg doba, što je stvorilo zavisnost od globalnog lanca snadevanja. Sve zajedno otvara više mogućnosti da lažni proizvodi prođu neprimećeno jer prevara ne poznaje granice.
Izvor: Horizon-magazine.eu
Foto: Pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
