Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Za sada bez kvota za žene u upravljačkim telima u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija ulaže napore da poveća učešće žena u procesu odlučivanja i u ekonomiji i u politici, ali za sada nije prihvaćen predlog da se na nivou EU utvrdi obavezni broj žena u telima koje donose odluke. U 2010. u samo tri članice EU žene su bile na čelu vlada, a manje od četvrtine poslanika nacionalnih parlamenata su bile žene. U Uniji su žene retko na vodećim poslovnim položajima.
Što se više ide ka vrhu hijerarhije u EU, manje je žena, a procenat žena na ključnim položajima u politici i ekonomiji nije promenjen u odnosu na 2009. godinu, navodi se u izveštaju Evropske komisije o jednakosti polova u EU za 2010. koji je u Briselu objavljen polovinom februara.
Da bi se prevazišao ovaj problem evropska komesarka za pravosuđe i osnovna prava Vivijan Reding (Viviane) predložila je u julu prošle godine da se uvedu kvote na nivou EU kako bi se povećao broj žena u telima koja donose doluke.
Ministri rada i socijalnih pitanja EU usvojili su 7. marta dopunjeni pakt o rodnoj ravnopravnosti kako bi se povećalo učešće žena u procesu odlučivanja u EU, ali nisu uveli kvote koje se odnose na broje žena u upravljačkim telima. Italijanski ministar rada Mauricio Sakoni (Maurizio Sacconi) rekao je da na sastanku nije razgovarano o tome. U usvojenom revidiranom paktu o rodnoj ravnoprovnosti se ne pominju kvote.
Savet ministara rada i socijalnih pitanja pozvao je članice EU da preduzmu korake do 2020. kako bi žene učestvovale ravnopranvo sa muškarcima u odlučivanju "na svim nivoima i svim poljima".
Mnoge zemlje preduzimaju korake u pravcu poboljšanja položaja žena. Mere za veće učešće žena u odborima kompanija u prvatnom ili državnom vlasništvu preduzete su već u Španiji, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji i Austriji, rekli su izvori u EK.
Vivijan Reding je u martu pozvala kompanije u EU da dobrovoljno povećaju udeo žena u svojim odborima. "Ako do toga dođe do marta 2012, čestitaću evropskom poslovnom svetu. Ako ne, računajte na mogu kreativnost u donošenju propisa", rekla je ona.
Cilj EU je da se udeo žena u odborima preduzeća poveća sa sadašnjih 12% na 30% do 2015. godine i na 40% do 2020.
Članica italijanskog Senata Ema Bonino (Emma) smatra da kvote nisu rešenje. "Uverena sam da kvote nisu rešenje, posebno u zemljama u kojima je nepotizam jači od zasluge a mogle bi da dovedu do toga da na najviše položaju dođu žene izabrane na osnovu poslušnosti a ne sposobnosti", rekla je Boninova za EurActiv.com.
Ema Bonino, koja je potpredsednica italijanskog Senata i bivše evropska komesarka za humanitarnu pomoć, smatra da bi bilo bolje da se formiraju tela za borbu protiv rodne diskriminacije, koja bi bila nezavisna u odnosu na vlasti i ovlašećena da uvede sankcije. "Dobri zakoni su neophodni ali mora postojati i praksa i promocija kulture ravnopravnosti i otvorenosti", rekla je ona.
Jedna od tri predsednice vlada u EU, nemačka kancelarka Angela Merkel takođe se protivi uvođenju kvota za žene. Tome se protivi i nemačka ministarka za porodicu, stare, žene i mlade Kristina Šreder (Schroeder), dok tu inicijativu podržava konzervativna ministarka za rad i socijalna pitanja Urzula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), kao i, u različitoj formi, opozicione stranke.
Background Rodna ravnopravnost je ključan politički cilj za EU i deo strategije protiv diskriminacije. To pitanje je sadržano i u ekonomskim i socijalnim ciljevima EU u strategiji razvoja do 2020.
Plan EU o ravnopravnosti muškaraca i žena za period 2006-2010. definiše oblasti i predlog za aktivnosti, uključujući ekonomsku neazvinost, usklađivanje privatnog i profesionalnog života, ravnopravno učešće u odlučivanju, iskorenjavanje nasilja i stereotipa o polovima i promovisanje rodne ravnopravnosti u spoljnim i razvojnim politikama EU.
Norveška koja nije članica EU prva je zemlja koja je uvela kvotu za žene u odborima kompanija u 2006. godine. Posledica toga je da se broj žena u odborima velikih norveških kompanija povećao sa 22% u 2004. na 42% u 2009. Španija je nedavno usvojila zakon o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u odborima dok se u Francuskoj o sličnom zakonu vodi rasprava.
Mali udeo žena u rukovodećim telima u EU
Žene su u 2010. bile na čelu vlada samo tri članice EU - Nemačke, Finske i Slovačke, a broj članica vlada na ministarskim položajima povećao se sa 22% u 2005. na 27% u 2010, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Udeo žena u parlamentu je u proseku bio 24%, što je za jedan procentni poen više nego u 2005. Broj žena u parlamentu varira od zemlje do zemlje. Taj procenat je iznad 40% u Holandiji i Švedskoj i ispod 10% u Mađarskoj i Malti. U Evropskom parlamentu oko 35% poslanika su žene.
Evropska komisija, takođe, zastupa ravnopravnost polova. Prilikom fomiranja sadašnjeg sastava Komisije njen predsednik Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je tražio od članica da predlože žene za komesare, ali je broj žena u Komisiji, devet od ukupno 27 komesara, ostao isti u odnosu na prethodni sastav. Član Komisije i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton), sada na čelu novoformirane evropske diplomatske službe.
Prema podacima Eurostata i Evropske komisije, manje od 5% čelnika uprava kompanija su žene, udeo žena u evropskim institucijama je iznad 10%, u administraciji oko 27%. Učešće žena je nešto veće u pravosuđu. Na funkcijama u evropskim sudovima i vrhovnim sudovima je po oko 30% žena. među poslovnim liderima oko 3o% su žene.
Rodne ravnopravnosti nema ni u ekonomskoj sferi. Samo u 3% najvećih kompanija žene predsedavaju upravnim telima. Ta stopa varira od zemlje do zemlje. U Švedskoj i Finskoj više od 25% članova odbora su žene, a u Luksemburgu, Kipru, Italiji i Malti taj udeo je 5%.
U EU 40% muškaraca koji ne rade, starih između 25 i 49 godina, navode bolest kao glavni razlog da ne traže posao, dok samo 13% žena koje ne rade navode isti razlog što ne traže posao. U većini članica, međutim, žene pre nego muškarci smatraju da imaju zdravstvne probleme i češće koriste zdravstvene usluge. Očekivani životni vek kod muškarca je u proseku kraći za šest godina nego kod žena u Uniji. Žene mogu da očekuju da će živeti 10 godina duže od muškaraca u Litvaniji, Estoniji i Letoniji i četiri godine više u Švedskoj, UK, Kipru, Danskoj i Holandiji.
U EU rašireno nasilje nad ženama
U EU ne postoje potpuni podaci o borbi protiv nasilja nad ženama. Razlog tome je što se porodično nasilje krije, što samo nekoliko članica EU prikupljaju podatke i što se koriste različite metodologije u prikupljanju podataka.
U izveštaju EK se navodi da je nedavno objavljeno istraživanje Eurobarometar pokazalo da je nasilje u porodici rašireno u EU - svaki četvrti ispitanik je rekao da zna ženu - prijateljicu ili rođaku, koja je bila žrtva porodičnog nasilja, a svaki peti poznaje nekog među prijateljima ili u krugu porodice ko je bio nasilan u porodici.
U izveštaju se dodaje da će Evropska komisija nastaviti u procesu proširenja EU da prati usklađivanje nacionalnih zakona i primenu zakona EU u oblasti rodne ravnopravnosti u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, u 2011.
Pored napora za polnu jednakost u Uniji, EU finansira porjekte za promovisanje rodne ravnopravnosti, unapređenje položaja žena, školovanja i zdravstvene nege za žene širom sveta, uključujući Zanzibar, Meksiko, Avganistan, Egipat i Bangladeš.
U proteklih pet godina Evropska komisija je pomogla da se oko 85.000 učenica upiše u srednju školu u 10 zemalja podsaharske Afrike, a oko 4.000 studentkinja je koristilo program Erazmus mundus i druge programe za moblinost studenata.
U saopštenju Evropske komisije navodi se da je od 2004. godine zahvaljujući projektima EU obavljeno više od 10 miliona zdravstvenih konsultacija i četiri miliona porođaja uz odgovarajuću medicinsku pomoć.
Izvor: EurActiv i Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
