Evropska unija 8. marta je predstavila ambiciozni plan za podršku promenama u severnoj Africi, koji će uključivati preusmeravanje fondova namenjenih tom regionu u cilju jačanja demokratije i ekonomskog razvoja. Istovremeno, članice EU su postigle dogovor o uvođenju novih sankcija režimu libijskog lidera Muamera Gadafija koje pre samita EU 11. marta treba još da odobre vlade članica Unije.

Evropska komisija i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) predstavili su 8. marta Partnerstvo za demokratiju i zajednički prosperitet sa južnim Sredozemljem. U strategija se navodi šta Evropa može da učini da bi podržala promene u svom južnom susedstvu i ona predstavlja doprinos za vanredni sastanak Evropskog saveta 11. marta, navodi se u saopštenju EK.

Partnerstvo za demokratiju i prosperitet se zasniva na tri stuba - podrška demokratskoj tranziciji i izgradnji institucija sa posebnim težistem na ljudskim pravima, ustavnoj i pravosudnoj reformi i borbi protiv korupcije; jačanje partnerstva sa ljudima sa težištem na podršci civilnom društvu i većim mogućnostima za kontakte među ljudima posebno mladima; jačanje ekonomskog rasta, otvaranje novih radnih mesta i podrška malim i srednjim preduzećima.

Komisija će preusmeriti sredstva iz fondova za pomoć zemljama Južnog susedstva ka ostvarivanju tih ciljeva. Ti fondovi sada iznose četiri milijarde evra u zajmovima za period 2011-2013. Za taj period EU je već izdvojila 240 miliona evra Tunisu i 445 miliona Egiptu, kao i 30 miliona evra za humanitarnu pomoć tim zemljama i Libiji.

"Istorijske promene koje se dešavaju u južnom Sredozemlju donose nadu za više slobode i demokratije i bolji život ljudi u regionu. Naša odgovornost je da podržimo ove promene", rekao je predsednik EK Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso).

Barozo je istakao da je EU odlučna da unapredi odnose sa zemljama u regionu koje su spremne da krenu putem političkih i ekonomskih reformi. "Strah od nepoznate budućnosti neće nas sprečiti da danas podržimo promene. Ovo je susret sa istorijom koji nećemo propustiti", dodao je on.

Ketrin Ešton je rekla da EU ima iskustvo i instrumente da pomogne zemljama u regionu na njihovom putu ka demokratiji. "Danas smo se dogovorili o praktičnim merama koje ćemo ponuditi za podršku i podsticanje procesa promena", rekla je ona i dodala da se raduje usvajanju tih mera na sastanku lidera EU 11. marta.

Prema njenim rečima, narodi regiona će odlučiti kakvu vlast žele i koja ima je pomoć potrebna, a Evropa ima je na raspolaganju za podršku.

Dodatne sankcije Gadafijevom režimu

Članice EU su se 8. marta dogovorile da uvedu nove sankcije libijskom režimu koje su pre svega usmerene na libijski državni fond i centralnu banku, rekle su evopske diplomate.

Nove sankcije su dogovorene na nivou stručnjaka i treba da ih odobre vlade članica EU da bi stupile na snagu do vanrednog samita EU, naveo je evropski diplomata.

Portparol mađarskog predsedavanja EU je potvrdio za AFP da je postignut dogovor i da će predlog o sankcijama biti u proceduri usvajanja od 9. marta ujutru.

Dodatne sankcije se odnose na imovinu libijskog investicionog fonda (Libian Investment Authority - LIA) koji rukovodi prihodima od nafte i ima vlasnički deo u više velikih evropskih preduzeća i banka, uključujući italijansku banku Unikredit, italijansku grupu za aeronautiku i odbranu Finemekanika (Finemeccanica) ili britansku izdavačku grupu Pirson (Pearson).

Delegacija Malte, koju su podržale i neke druge delegacije, izrazila je 7. marta rezerve u vezi sa zamrzavanjem sredstava LIA, strahujući da će se to indirektno odraziti na poslovanje evropskih kompanija u kojima libijski fond ima udeo, ali je to razjašnjeno, rekli su evropski diplomatski izvori.

Evropska unija je zamrzla krajem februara imovinu Gadafija i njegovih srodnika i saradnika, ali je više članica EU, pre svega Nemačka i Fancuska, tražilo da se sankcije pojačaju.

Izvor: EurActiv.rs i AFP

Povezani sadržaj