Evropski eksperti za nuklearnu energiju trebalo bi 15. marta da se sastanu da bi razmotrili bezbednost evropskih nuklearki i otklonili opasnost od velike nuklearne nesreće kakva se dogodila u Japanu. U EU su aktivna 143 nuklearna reaktora, od čega osam u zemljama susedima Srbije.

Nuklearne reaktore ima 14 zemalja članica - Francuska (58), Velika Britanija (19), Nemačka (17), Švedska (10), Španija (8), Belgija (7), Češka (6), Mađarska, Slovačka i Finska (po 4), Bugarska i Rumunija (po 2), Holandija i Slovenija (po 1). Italija i Poljska planiraju izgradnju elektrana, ali nakon nesreće u Japanu očekuju razmatranje situacije u EU i eventualne izmene standarda pre nego što donesu odluke u tom pravcu.

Od zemalja Zapadnog Balkana, nuklearnu energiju koristi Hrvatska iz elektrane Krško kojom upravlja zajedno sa Slovenijom.

U Srbiji je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearki i učešće u nuklearnim projektima do 2015. godine. Takav moratorijum je uveden u mnogim zemljama nakon nuklearne nesreće u Černobilu 1986.

Uprkos tome, srpski zvaničnici najavljuju mogućnost učešća Srbije u izgradnji nove nuklearke Belene u Bugarskoj. To je projekat iz kojeg se povukao nemački RWE, a Hrvatska je odbila poziv da učestvuje.

Srpski zvaničnici nemaju jedinstven stav prema ovom pitanju. Premijer Srbije Mirko Cvetković kazao je tokom posete Bugarskoj u februaru da je Srbija zainteresovana za učešće u tom projektu, a to je bio stav i ministra energetike Petra Škundrića, koji je izgubio ministarsko mesto u rekonstrukciji vlade.

Ministar životne sredine Oliver Dulić izjasnio se u decembru protiv učešća Srbije u nuklearnim projektima dok se ne iskoriste svi potencijali obnovljivih izvora energije. On je u intervjuu za Betu kazao da Srbija ima ogromne potencijale biomase i hidroenergije. On je kazao da se o učešću Srbije u izgradnji Belena više govorilo po medijima nego u vladi.

Izgradnja nuklearke Belene prvobitno je započeta 1981. godine, ali je obustavljena 10 godina kasnije zbog problema sa finansiranjem, a radovi su obnovljeni u jesen 2008. godine. Izgradnja nuklearke na severu Bugarske, pored Dunava, ugovorena je sa ruskom kompanijom Atomstrojeksport. Bugarska traži strateškog investitora za realizaciju projekta nakon što se nemačka kompanija RVE (RWE) u jesen 2009. godine povukla iz projekta. U međuvremenu je Hrvatska, kojoj je poziv takođe upućen, saopštila da nije zainteresovana za izgradnju nuklearke. Ta nuklearka bi trebalo da nadoknadi smanjenje kapaciteta za proizvodnju struje u Bugarskoj nastalo prevermenim gašenjem reaktora u nuklearki Kozloduj.

Prema Strategiji energetskog razvoja Hrvatske, odluka o izgradnji nuklearne elektrane očekuje se najkasnije 2012. godine, a energija atoma trebalo bi Hrvatskoj da pomogne da smanji zagađenje ugljen-dioksidom i smanji zavisnost od uvoza, navodi se u tom dokumentu.

Bezbednost evropskih elektrana dovedena u pitanje

Nesreća u Japanu izazvala je zabrinutost u Evropskoj uniji, u kojoj je aktivno više od 140 reaktora.

Austrijski ministar za zastitu životne sredine Nikolaus Berlakovič zatražio je na ministarskom sastanku u Briselu da se ispita bezbednost nuklearnih centrala u Evropi. On smatra da je potrebno uraditi testove izdržljivosti nuklearnih elektrana u Evropi. "Da li su otporne na zemljotrese ? Kako funkcionišu njihovi sistemi za hlađenje reaktora ? Sve to je potrebno kako bi se umirilo stanovništvo koje je zabrinuto zbog situacije u Japanu", dodao je on obrazlažući svoj zahtev, koji je izneo i u nedelju.

Austrijske vlasti, koje se oštro protive nuklearnim elektranama kritikovale su krajem 2009. odluku susedne Nemačke da produži rad 17 nuklearnih reaktora u zemlji, dok austrijski ekolozi stalno zahtevaju zatvaranje centrala u Sloveniji i Slovačkoj koje se graniče sa Austrijom.

Mađarska koja presedava Evropskom unijom hladno je dočekala taj zahtev, odbijajući da organizuje raspravu o toj temi na sastanku ministara ekologije. "Čini mi se da Savet za zaštitu životne okoline (koji čine ministri EU zaduženi za ekologiju) nije odgovarajuće mesto gde bi se diskutovalo o toj temi", izjavio je mađarski ministar za ruralni razvoj Šandor Fazekaš.

Komesar za energetiku Ginter Etinger zakazao je za 15. mart sastanak vlasti nadležnih za bezbednost u svih 27 zemalja članica, kao i firmi koje upravljaju nuklearnim elektranama i grade ih. Na sastanku bi trebalo da se iznesu informacije iz prve ruke o bezbednosnim merama, uključujući i o kontrolama koje sprovode vlasti država članica, i uslove po pitanju otpornosti na zemljotrese i sistema za hlađenje u hitnim slučajevima.

U Nemačkoj će se 15. marta održati sastanak vlasti za bezbednost i ministara da bi se razmotrilo na koji način podići bezbednost nuklearnih elektrana, a za povećanje bezbednosti založila se i Francuska.

Italijanska ministarka ekologije Stefanija Prestiđakomo (Stefania Prestigiacomo) kazala je da je situacija izazvala brigu i u Italiji koja planira da ponovo pokrene nuklearni program, koji je okončan 1987. godine nakon katastrofe u Černobilu. Sličan stav je i u Poljskoj, koja, kako je najavio ministar ekologije, neće donositi nikakve odluke dok ne dobije dodatne informacije.

Švajcarska, koja nije članica EU, preduzela je konkretne korake i obustavila obnovu elektrana čekajući eventualne striktnije bezbednosne standarde. Van Evrope, Indija je najavila proveru bezbednosti svih centrala.

U Nemačkoj nuklearke političko pitanje

Nemačka vlada proglasila je moratorijum na odluku o produženju veka trajanja nemačkih nukelarnih centrala. O tome su 14. marta popodne javnost obavestili savezna kancelarka i šefica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel i ministar inostranih poslova, šef stranke Liberala Gido Vestervele (Westerwelle). Merkelova je kayala da će moratorijum trajati tri meseca i da će u tom roku, u svetlu događaja u Japanu, biti iznova preispitana bezbednosna dimenzija rada svih nuklearnih elektrana, kojih u Nemačkoj ima još 17.

Komentatori ne isključuju mogućnost da bi vlada, pod pritiskom javnosti, mogla u potpunosti da povuče odluku o produženju rada nuklearki.

Više nezavisnih nemačkih atomskih stručnjaka smatra da bi najmanje osam nuklearki trebalo odmah da se isključe sa mreže. Jer, većina nemačkih atomskih centrala je izgrađena po konceptu koji je važio sedamdesetih gosdina prošlog veka i danas ne bi uopšte dobile dozvole za rad.

Pritisak javnog mnenja nakon zemljotresa u Japanu je veoma jak, pogotovo s obzirom na to da se u martu održavaju izbori u tri savezne pokrajine i da je nuklearna energija jedna od značajnih tema za stranke i birače.

Opozicioni socijaldemokrate i Zeleni su nakon donošenja odluke o produžavanju rada nuklearki najavili da će je poništiti ukoliko posle saveznih izbora 2013. budu došli na vlast.

U Berlinu se vladajuće stranke sada pribojavaju predizborne kampanje u kojoj bi ključna tema bilo korišćenje atomske energije, što bi svakako donelo poene opozicionim strankama. Ministar Vestervele rekao je da "bezbednost mora imati prednost u odnosu na privredne interese".

Prema standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju, za postizanje bezbednosti uslučaju zemljotresa prilikom izgradnje nuklearki se koriste dve reference - nivo 1, odnosno zemljotres za koji je moguće da će se dogoditi, i koji podrazumeva da nuklearka nastavi sa radom.

Nivo 2 obično podrazumeva zemljotres od 6,5 stepeni ispod reaktora i za taj slučaj neophodno je omogućiti bezbedno isključivanje nuklearke uz izbacivanje toplote i zadržavanje radioaktivnosti. Plan za hitne slučajeve se radi za svaku nuklearku posebno.

Izvor: EurActiv, Beta i AFP

Povezani sadržaj