Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Novi propisi o međunarodnim brakovima u EU
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.03.2011. |
|
|
|
|
|
|
Evropska komisija je predložila izmenu propisa o rešavanju imovinskih pitanja u slučaju razvoda ili smrti supružnika u brakovima ljudi koji nisu iz iste zemlje, ne žive u svojoj zemlji ili imaju imovinu u drugoj državi. Novi propisi trebalo bi da omoguće godišnju uštedu od 400 miliona evra. Procenjuje se da u EU živi oko 16 miliona međunarodnih parova.
U EU se beleži povećanje broja međunarodnih parova koji rešavaju imovinska pitanja nakon rastanka ili smrti jednog od njih. U EU je 2007. godine sklopljeno 2,4 miliona brakova, od čega je 13% (310.000) imalo međunarodnu dimenziju. Razvedeno je 140.000. Pored toga, oko 41.000 od ukupno 211.000 registrovanih partnerstava su međunarodni parovi.
Kada se brak ili partnerstvo okonča, bivši partneri se suočavaju sa problemima jer nije uvek jasno koji sud je nadležan za razvod i rešavanje imovinskih odnosa. Procenjuje se da se zbog toga godišnje potroši 1,1 milijarda evra, pre svega na plaćanje advokata zbog nedostatka informacija, paralelnih postupaka u različitim zemljama, pravne složenosti slučajeva i dužine postupaka. U jednom slučaju, postupci su bili toliko složeni tako da su imovinska pitanja u potpunosti rešena tek nakon dve decenije.
Procena Evropske komisije je da bi se novim propisima moglo uštedeti 2.000 do 3.000 evra po paru, a pored toga bi se skratili postupci i pojednostavili koraci koje građani treba da preduzimaju prilikom rastanka.
Background Pod međunarodnim brakovima smatraju se brakovi između: državljana EU iz različitih zemalja članica ili između građana trećih zemalja, građana EU i trećih zemalja, dva građanina EU koji žive u trećoj zemlji, dva građanina EU koji jmaju imovinu u trećoj zemlji i parova koji steknu imovinu u drugoj zemlji članici. U EU ima 16 miliona međunarodnih parova.
Komisija je propise za lakše rešavanje imovinskih pitanja u međunarodnim brakovima najavila 27. oktobra 2010. kada je objavila prvi Izveštaj o državljanima EU, u kojem je predložila konkretne mere za pojednostavljivanje života građana. Planirano je da se te mere sprovedu u naredne tri godine, a mere za međunarodne parove su prvi korak u tom pravcu. U centru pažnje tog izveštaja su turisti, potrošači, parovi, radnici i vlasnici automobila.
"Smrt supružnika ili razvod je uvek izuzetno težak momenat. Građane ne bi trebalo dodatno opterećivati složenim administrativnim i pravnim procedurama koje iziskuju vreme i novac", kazala je komesarka za pravosuđe Vivijan Reding (Viviane Reding).
Evropska komisija je drugim institucijama koje učestvuju u donošenje propisa predložila dva odvojena predloga za venčane brakove i registrovane parove. Predlog Komisije odnosi se na homoseksualne i heteroseksualne brakove bez razlike.
Osobe istog pola mogu sklapati brakove u pet zemalja članica - Holandiji od 2001, Belgiji od 2003, Španiji od 2005, Švedskoj od 2009. i Portugaliji od prošle godine. Registrovana partnerstva su mogućnost prijavljivanja parova bez tradicionalnog braka, koja postoji u 14 zemalja članica - Austriji, Belgiji, Češkoj, Danskoj, Nemačkoj, Finskoj, Mađarskoj, Irskoj, Luskemburgu, Holandiji, Sloveniji, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Registrovana partnerstva su u svih 14 zemalja otvorena za istopolne parove, dok se u Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu i Holandiji mogu registrovati i heteroseksualni parovi.
Prema predlogu Evropske komisije, priikom razvoda brakova supružnici će moći da biraju zemlju po čijim zakonima žele da se razvedu, ali im je izbor organičen na zemlju čiji su državljani i zemlju prebivališta, Predviđeni su i kriterijumi za donošenje odluke o tome koji pravni sistem će se primenjivati u slučaju da supružnici nisu doneli odluku. Supružnici će moći, u slučaju promene boravišta, da odaberu da se na regulisanje njihovih imovinskih odnosa primenjuje zakon novog mesta boravka.
Parovi koji su u takozvanim registrovanim partnerstvima neće imati taj izbor i na rastavu takvih ugovora primenjivaće se zakon zemlje u kojoj je partnerstvo registrovano. Nedostatak izbora posledica je toga što ta partnerstva nisu priznata u svim zemljama članicama i što se razlikuju od zemlje do zemlje. Novi propisi komisije će dodatno urediti oblast imovinskih pitanja i za registrovana partnerstva, tako da će i ovi parovi imati koristi od novih propisa, navodi se u dokumentima Komisije.
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|