Projekat podržali
Sponzori mreže
|
U odnosima Islanda i EU sporno pitanje ribolova
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.03.2011. |
|
|
|
|
|
|
Poslanici Evropskog parlamenta su pozdravili pristupanje Islanda EU kao jedne od najstarijih demokratija u Evropi sa razvijenom tržišnom ekonomijom. Evropski poslanici su, međutim, ukazali da je potrebno rešiti preostala otvorena pitanja u pristupanju Islanda EU, poput lova na kitove i namere Rejkjavika da zaštiti poljoprivredu i ribolov.
U izveštaju koji je Spoljopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio 22. marta, navodi se da je neophodno da Island ostvari napredak u nekim oblastima, pre svega ribarstvu, poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Ističe se da je Island počeo pregovore o članstvu u EU u julu 2010. na povoljnim osnovama pošto je već član Evropskog ekonomskog prostora (EEA) čime je pokriveno 10 od 33 poglavlja koje zemlje kandidati moraju da zatvore pre pristupanja EU. Island, takođe, delimično ispunjava zahteve u 18 poglavlja, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropskog parlamenta.
Spoljopolitički odbor Evropskog parlamenta je pozvao Island i EU da ostvare napredak u pregovorima o kvotama za skušu. To pitanje je posebno osteljivo pošto dogovor nije postignut ni 11. marta u sedmoj rundi pregovora EU sa Islandom i Norveškom o pitanju lova na skuše.
Evropski poslanici su naglasili da je potrebno da Island uskladi zakone o ribolovu sa tržišnim propisima EU kao što su pravo na osnivanje, sloboda pružanja usluga i sloboda protoka kapitala u ribolovnoj industriji.
Background Island je podneo zahtev za članstvo u EU u julu 2009, status kandidata mu je odobren u februaru 2010, a pregovori o članstvu su počeli u julu 2010.
Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) stupio je na snagu 1. januara 1994. godine u cilju formiranja jedinstvenog unutrašnjeg tržišta sa osnovnim propisima koji omogućuju slobodan protok usluga, roba, kapatila i ljudi u otvorenom i konkurentnom okruženju. EEA okuplja 27 članica EU, kao i Norvešku, Island i Lihtenštajn.
Nakon propasti onlajn računa Ajsejv na Islandu 2008. godine kojim je rukovodila Landsbanki, britanske i holandske vlasti su svojim štedišama nadoknadile oko 4 milijarde evra izgubljenih štednih uloga, ali nisu uspele da postignu dogovor sa Islandom o vraćanju duga. Na referendumu održanom prošle godine Islanđani su odbacili prvobitni dogovor o otplati duga Britaniji i Holandiji. U međuvremenu je postignut novi dogovor koji predviđa da Island vraća dug po kamatnoj stopi od 3,3% u periodu 2016-2046. umesto po stopi 5,5% u periodu 2016-2024.
Island čija se ekonomija u velikoj meri zasniva na ribolovu već je pri objavljivanju namere da pristupi EU saopštio da namerava da u izvesnoj meri zadrži kontrolu nad ribolovom u svojoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni.
Ozbiljna neslaganja postoje i oko lova na kitove, navodi se u izveštaju i naglašava da je zabrana lova na kitove deo pravne tekovine EU. Evropski poslanici su pozvali na širu raspravu o zabrani lova na kitove i trgovinu proizvodima od kita.
Dogovor o vraćanju duga onlajn štedišama
Evropski poslanici su pozdravili dogovor o vraćanju Velikoj Britaniji i Holandiji duga zbog propalih uloga britanskih i holandskih štediša na onlajn računima Ajsejv (Icesave) kojima je rukovodila propala islandska banka Landsbanki. Reč je o novom sporazumu o vraćanju duga koji je Rejkjavik postigao sa Velikom Britanijom i Holandijom, nakon neusepha prethodnog na referendumu na Islandu.
U izveštaju se pozdravlja usvajanje novog sporazuma u islandskom parlamentu 17. februara 2011. godine koji je podržalo tri četvrtine poslanika. Evropski poslanici su izrazili nadu da će na referendumu 9. aprila građani podržati novi dogovor.
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da će Islanđani podržati taj sporazum iako ih je 93% glasalo protiv sličnog predloga pre godinu dana na referendumu. Novi dogovor predviđa manju kamatnu stopu i duži period otplate.
U izveštaju se ukazuje da su nedavna istraživanja pokazala porast podrške građana nastavku pregovora sa EU i da većina Islanđana veruje evropskom parlamentu. Spoljopolitički odbor Evropskog parlamenta je ukazao da su ipak potrebni dodatni napori da bi se građani upoznali sa posledicama i obavezama koji proističu iz članstva u EU.
Evropski poslanici su pozvali islandske vlasti da prodube javnu debatu koja bi bila zasnovana na jasnim informacijama i činjenicama o posledicama članstva kako bi građani na referendumu o pristupanju mogli da se izjasne na osnovu informacija.
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|