Kada su izbili nemiri u Libiji, tamo je bilo 6.000 građana EU, a samo osam zemalja članica imalo je svoja predstavništva. Tada je došla do izražaja međusobna pomoć zemalja članica. Građani EU u inostranstvu imaju pravo na pomoć diplomatskog i konzularnog predstavništva bilo koje zemlje članice, ali i ni oni ni službenici konzulata nisu toga u dovoljnoj meri svesni, objavila je 23. marta Evropska komisija.

Istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da građani EU imaju visoka očekivanja o pomoći diplomatskih predstavništava - 62% građana smatra da bi trebalo da dobije istu pomoć nezavisno od konzulata kojem se obraća. Nešto manje od trećine ispitanika očekivalo bi barem minimum pomoći, dok 7% njih smatra da bi ambasade zemalja članica same trebalo da definišu pomoć koju pružaju državljanima drugih članica.

"Zemlje članice zajedno se angažuju da bi evakuisale državljane, bez obzira da li su njihovi državljani ili građani drugih zemalja. Budući da sve više građana EU radi u inostranstvu i putuje, neophodno je da svi znaju gde i kako da dobiju pomoć u slučaju krize, bez obzira na to gde su i nezavisno od državljanstva", kazala je evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding (Viviane).

U 2008. zabeleženo je više od 90 miliona putovanja građana EU, što je oko 10 miliona više nego 2005. Više od 30 miliona građana trajno živi u trećim zemljama, a sve zemlje članice imaju diplomatska predstavništva samo u tri zemlje - SAD, Kini i Rusiji.

Podaci pokazuju da je međusobna pomoć članica EU potrebna: kada je izbila kriza u Libiji, gde predstavništva ima osam zemalja članica, tamo je bilo 6.000 građana EU, dok je 9. marta taj broj smanjen na 1.345. Tada je aktiviran civilni mehanizam zaštite, koji pomaže da se usklade i kofinansiraju troškovi transporta prilikom evakuacije. Mađarska je avionom iz Tripolija prebacila 29 Rumuna, 27 svojih drzavljana, 20 Bugara, osam Nemaca, šest Čeha i šest ostalih građana EU i trećih zemalja. Predstavništva EU izdavala su građanima drugih članica putna dokumenta za vanredne situacije.

Na Haitiju je kada je tamo bio zemljotres u 2010. bilo 2.700 građana EU, a samo polovina zemalja je imala predstavništvo.

Kada je reč o zemljotresu u Japanu, oko 1.000 građana je kontaktiralo konzularne službe i predstavništva. U toj zemlji predstavništva nemaju samo Malta i Kipar.

Evropska komisija će u narednih godinu dana predstaviti predloge novih propisa kako bi bilo jasnije pod kojim uslovima i uz koje procedure se pruža konzularna zaštita, da bi se definisala lepeza usluga i poboljšalo korišćenje sredstava. Planirano je da se novim propisima takođe uspostave mere saradnje i usklađivanja kako bi se olakšala zaštita za građane EU čije zemlje nemaju predstavništva u određenoj zemlji.

Pokrenut je i internet portal o konzularnoj zaštiti građana EU.

Zemlje članice bi, kako se navodi u izveštaju Evropske komisije, mogle da obaveštavaju građane o konzularnoj pomoći prilikom izdavanja pasoša, Taj pristup već je prihvatilo 20 zemalja članica. Prema izveštaju Evropske komisije, to tek treba da učine Češka, Danska, Estonija, Finska, Irska, Portugalija i Slovačka.

Izvor: EurActiv.rs

Linkovi

Evropska unija

Europa: EU to reinforce citizens' rights to consular protection and assistance in third countries

Evropska komisija: Consular Protection for EU Citizens

 

 

Povezani sadržaj