Hrišćansko-demokratska unija (CDU) nemačke savezne kancelarke Angele Merkel doživela je do sada nezapamćeni poraz na izborima u saveznoj pokrajini Baden-Virtemberg. Prvi put posle 58 godina konzervativci neće voditi vladu u ovoj federalnoj jedinici koja je najrazvijeniji region Evropske unije. Bez dugogodišnjeg uporišta, položaj konzervativaca na saveznom nivou je uzdrman, ali se ne očekuje da će i položaj Merkelove na čelu CDU biti ugrožen.

Slabljenje podrške vladajućoj CDU u Nemačkoj doprinela je mešavina unutrašnjih i spoljnih faktora, poput krize u Japanu, rata u Libiji, pitanja jačanja zone evra, poreskih pitanja i reforme nemačkih oružanih snaga Bundesvera. CDU je na izborima održanim 27. marta u Baden-Virtemberga osvojila 38% glasova, više od šest procentnih poena manje nego pre pet godina.

Senzacijom su mediji odmah po objavljivanju prvih pouzdanih prognoza izbora u Baden-Virtembergu nazvali to što su ubedljivu većinu od preko 48% glasova osvojile opozicione stranke - Zeleni (25%) i Socijaldemokratska partija Nemačke - SPD (23,5%).

Nezapamćen rezultat su Zeleni postigli 27. marta i u Rajnland-Pfalcu gde se takođe birao novi parlament - osvojili su 17% glasova. To znači da će ući u vladajuću koaliciju sa SPD koja je izgubila doduše 10,5% u odnosu na izbore 2006. ali je ipak osvojila dovoljno za sastav nove vlade (35,5%). Jer, ne samo da je CDU u ovoj federalnoj jedinici osvojila 34%, već njen potencijalni koalicioni partner, sa kojim konzervativci vladaju i na saveznom nivou u Berlinu, Liberali (FDP), uopšte nisu ušli u parlament.

FDP, stranka šefa diplomatije Gida Vestervelea (Guido Westerwelle) u Baden-Virtembergu je osvojila 5,3%, što je dovoljno da uđe u parlament, ali je upola manje nego 2006. godine.

Ogroman uspeh Zeleni su postigli pre svega zato što je posle katastrofe u japanskoj atomskoj centrali Fukušima i u Nemačkoj iznova dramatično otvoreno pitanje daljeg korišćenja nuklearne energije. Pri tome se na simpatije građana očito nije pozitivno odrazio preokret koji je vlada načinila u atomskoj politici proglašavajući moratorijum na raniju odluku o produženju roka za zatvaranje nuklearki i privremeno zatvarajući sedam najstarijih nuklearnih elektrana.

Rezultati izbora ozbiljno će se odraziti i na situaciju u Berlinu, nepune dve godine posle dolaska na vlast konzervativno-liberalne vlade.

S jedne strane može se očekivati da će rasplamsati ne samo unutarpartijske rasprave, već i među strankama na vlasti - hrišćanskim demokratama i liberalima, i to kako o dosadašnjim greškama i promašajima, tako i o budućim političkim potezima.

Pored toga, vladi kancelarke Merkel će biti još teže nego do sada da za planirane zakonske izmene obezbedi saglasnost veća pokrajina saveznog parlamenta, Bundesrata, u kojem opozicija već od izbora u Severnoj Rajni - Vestfaliji i Hamburgu ionako ima većinu.

"Ovo je katastrofa za CDU i biće velikih diskusija u stranci", rekao je Torsten Fas (Thorsten Faas) profesor političkih nauka na Univerzitetu u Manhajmu, u Baden-Virtembergu. On je ocenio i da bi neuspeh na pokrajinskim izborima mogao da košta Vestervelea funkcije stranačkog lidera, preneo je EurActiv.com.

Poteze Merkelove su kritikovali i istaknuti konzervativci, pre svega njenu odluku da Nemačka bude uzdržana kada se glasalo o rezoluciji o Libiji u Savetu bezbednosti UN, ali i pokušaje da reši pitanje nuklearne energije u Nemačkoj. Bivši ministar odbrane iz redova CDU Folker Ruhe (Ruehe) rekao je za Velt am zontag (Welt am Sonntag) da je uzdržanost Nemačke pri glasanju u Savetu bezbednosti UN "bila ozbiljna greška istorijskih dimenzija".

Zamenik šefa poslaničke grupe CDU Mihael Fuks (Michael Fuchs) ocenio je da je nemačka javnost bila zbunjena. "Naši manevri protekle dve nedelje jednostavno nisu ubedile birače", rekao je Fuks.

Ministar ekonomije Rajner Briderle (Bruderle) iz FDP rekao je da su mnoge stvari uticale na ishod izbora, poput zemljotresa i nukelarne krize u Japanu, rata u Libiji, rasprave u evro zoni.

Najveći gubitnik na izborima, predsednik vlade Baden-Virtemberga Štefan Mapus (Stefan Mappus) rekao je da je na ishod uticala mešavina unutrašnjih i spoljnih događaja koji su doveli do njegovog poraza, počevši od gignatskog železničkog projekta "Štutgart 21" zbog kojeg su Zeleni organizovali proteste. "Znate koje su ključne reči: Štutgart 21, energetski konsenzus, ostavka ministra odbrane i najveće zvezde CDU Karl-Teodora cu Gutenberga (Karl-Theodor zu Guttenberg), strašni događaju u Japanu i mnogi drugi", rekao je Mapus.

Merkelova nije, međutim, ugoržena na čelu stranke, jer nema ozbiljnije rivale posle ostavki više istaknutih članova stranke prošle godine i ostavke Gutenberga, smatraju analitičari.

"Ona ne mora da brine zbog eventualnog puča. Ne mora da brine zbog rivala", rekao je profesor političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu Gero Nojgebauer (Neugebauer) i ocenio da Merkelova može da dugoročno razmišlja o svom ostanku na vlasti.

Nemačka štampa: Želja za promenom

List Bild ocenjuje da izborni debakl u Baden-Virtenbergu nije običan poraz za CDU već razorna "eksplozija bombe". "Demohrišćani su izgubili bastion koji je smatran neosvojivim od početka 1950. godine. Rezultat je opasan za CDU na federalnom nivou pošto je podrška na jugozapadu Nemačke oduvek bila preduslov za pobede na na nacionlanim izborima", piše taj list.

"Konzervativci su oduvek bili slabiji na severu i zapadu nego na jugu i jugozapadu. Osim ako ne dobiju tamo podršku, moraće da se bore da ostanu na vlasti", navodi Bild.

Fajnenšal tajms dojčland (Financial Times Deutsćland) piše da konzervativce očekuje ozbiljna rasprava o energetskoj politici, bilo da je nagli prepokret u nukelarnoj politici koštao Angelu Merkel odlučujućih glasova ili je sprečio još gori rezultat.

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) piše da je konzervativno-liberalna vlada morala da se bori od samog dolaska na vlast. "Čini se da ju je sada napustila snaga i njene aktivnosti odaju očajanje. Želja za promenom je jača", navodi list.

"U vremenima nesigurnosti, traži se odlučnost. Kada nje nema, ljudi je traže drugde. Ako vlada Merkelove bude žrtva ovog osećanja onda to nije zbog nukelarne nesreće u dalekom Japanu već zbog tog što je potrošila snagu u stalnoj borbi", ocenjuje Frankfurtera algemajne cajtung.

Handelsblat (Handelsblatt) piše da Angela Merkel deluje iscrpljeno. "Niko ne veruje da može ponovo da skupi snagu i da se izvuče iz duboke rupe u koju je upala proteklih meseci".

"Prošle godine Merkelova je još bila 'Gospođa Ne' ali mnogi poslanici iz njene stranke sada smatraju da je suviše fleksibilna, glina u rukama hiperaktivnog francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy). Njene kritičare ne interesuje što je postigla proteklih nedelja u stabilizaicji evra", piše list.

Izvor: Beta i EurActiv.com

Povezani sadržaj