Evropska komisija je izdvojila više od milijardu evra za podršku visokom obrazovanju u svetu kroz različite programe za period 2007-2013, uključujući program Tempus, rekla je zvaničnica Evropske komisije Frančeska Moska (Francesca Mosca). Ona je rekla za EurActiv da je u planu bolje usklađivanje različitih programa podrške EU visokom obrazovanju i ocenila da učešće Srbije u velikom broju projekata u okviru Tempusa pokazuje da je ta zemlja uspešna u tome.

U Beogradu je 29. marta otvorena konferencija povodom 20 godina Tempusa, programa podrške EU visokom obrazovanju, koji finansiraju Direktorat Evropske komisije za razvoj i saradnju Juropejd (EuropeAid) i Direktorat za proširenje. Na skupu se okupilo oko 250 visokih predstavnika iz 27 zemalja članica Evropske unije i 29 partnerskih zemalja.

Frančeska Moska, direktorka u Direktoratu za razvoj i saradnju Juropejd, rekla je za EurAktiv da sredstva koja je Evropska komisija izdvojila za podršku visokom obrazovanju u svetu u periodu 2007-2013. pokazuju koliki značaj EU pridaje visokom obrazovanju.

"Evropska komisija je izdvojila više od milijardu evra za podršku visokom obrazovanju u periodu 2007-2013. kroz različite programe. Mislim da je zato visoko obrazovanje zaista prioritet EU", rekla je Moska koja u Beogradu učestvuje na konferencije povodom 20 godina Tempus programa.

Upitana da li činjenica da Srbija učestvuje u velikom broju projekata u okviru Tempusa znači da ima veliki potencijal ili su joj potrebne dodatne reforme, Frančeska Moska je rekla da to ukazuje da Srbija vrlo dobro razume potrebu prilagođavanja izazovima i da joj se sredstva dodeljuju zato što je uspešna.

"Ne mislim da mora više da se reformiše. Mislim da svaka zemlja ima potrebu da se prilagodi izazovima i da je to Srbija vrlo dobro razumela. Sigruno je da dobijaju toliko novca zato što su uspešni", rekla je ona i naglasila da zemlje same upravljaju realizacijom programa.

Moska je rekla i da je u unutrašnjim reformama u zemljama vrlo interesanto povezivanje sa drugim univerzitetima u cilju saradnje i stvaranja novih ideja.

Upitana o perspektivama Tempusa, ona je rekla da je to vrlo uspešan program i da ima potencijal da se prilagodi izazovima u svetu, kao i da je u planu bolje usaglašavanje programa podrške EU visokom obrazovanju u svetu. "Ono što ćemo pokušati da uradimo jeste da razmislimo o tome kako da bolje uskladimo sve programe koje imamo za visoko pobrazovanje. Ali Tempus je vrlo uspešan program i mislim da moramo da radimo na tome da bude uspešan i u budućnosti", rekla je ona.

Prema njenim rečima, razmišlja se i o proširenju Tempusa na zemlje koje nisu obuhvaćene njime ili nekim drugim programom podrške. "Mi podržavamo i zemlje koje nisu pokrivene Tempusom niti bilo kojim drugim programom. Zato mislim da zaista moramo da razmotrimo kako da se proširimo, pošto postoji ogroman potencijal - potencijal u socijalnoj koheziji, stabilnosti u zemljama", rekla je ona.

Naglasila je da je širenje programa u interesu EU, kao i da treba utvrditi da li su te zemlje zainteresovane za učešće u programima, pošto se oni baziraju na tome da zemlje traže učešće i samostalno rukovode projektima.

File: Podrška obrazovanju dokaz podrške integraciji u EU

Evropski komesar za proširenje Štefan File (Fule) rekao je da je program podrške visokom obrazovanju opipljiv znak opredeljenosti EU da pomogne zemljama u procesu pridruživanja Uniji.

File je novinarima posle otvaranja konferencije povodom 20 godina Tempusa rekao da je EU ponosna time što je ostvarila u proteklih 20 godina koliko se primenjuje taj program. "Sada podržavamo visoko obrazovanje i modernizaciju od Rabata u Maroku do Vladivostoka u Rusiji", kazao je File nakon otvaranja tog skupa u hotelu Hajat.

On je dodao da su se on, predsednik Srbije Boris Tadić i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović složili u izlaganjima na otvaranju skupa da je visoko obrazovanje ključno za širenje znanja i pripremu građana da budu otvorenog uma. Evropski komesar je dodao da je kroz Tempus od 90-ih godina omogućeno profesorima i studentima da putuju i razmenjuju znanje i mišljenja što je, kako je ocenio, dovelo do demokratizacije društava kroz otvorenu debatu.

Tadić je na skupu rekao da se u središtu razvoja civilizacije nalaze obrazovanje i obrazovanje i podvukao da je "obrazovanje suštinski najznačajniji resurs civilizacije. "Najbrži i najjednostavniji način da se smanje razlike u razvijenosti jeste investicija u obrazovanje", rekao je on.

File je na skupu rekao da je Srbija jedan od glavnih partnera po broju projekata koje koordinišu visokoškolske ustanove. On je dodao da je za Zapadni Balkan i šire susedstvo za period 2007-2013. izdvojeno više od 235 miliona evra za oko 236 projekata.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović je ocenio da konferencija povodom 20. godišnjice Tempusa pokazuje da je Srbija napravila krupne korake u obrazovanju i da je deo evropske integracije i evropskog prostora obrazovanja.

Obradović je rekao da je do sada u Srbiji realizovano 102 Tempus projekata i da se sada sprovodi 41 projekat, a da je kroz njih u zemlju investirano više od 26 miliona evra. Prema njegovim rečima, godišnji budžet za realizaciju Tempus programa povećan je s početnih čitiri miliona evra na sadašnjih sedam miliona.

Šef operativnog sektora novoosnovane Evropske službe za spoljne poslove Dejvid O'Saliven (David O'Sullivan) ocenio je da Tempus predstavlja ono najbolje što EU može da pruži.

U izlaganju o Tempus programu iz perspektive EU, O'Saliven je povodom promena u svetu rekao da veruje u "meku silu", odnosno da ne potcenjuje potrebu upotrebe sile u nekim situacijama, ali da smatra da ona nije krajnji odgovor i da snaga EU leži u dugoročnom delovanju deljenjem iskustava i vrednosti.

On je rekao da počeci Tempusa leže u pokušajima da se odgovori na promene nakon pada Berlinskog zida 1989. godine, a da je sada potrebno usmeriti fokus na relevantnost evropskog obrazovanja u odnosu na Kinu, Indiju ili Brazil u kojima istraživački rad i usavršavanje doživljavaju procvat.

Ocenio je da to ne predstavlja pretnju već izazov i da se kvalitet obrazovanja može meriti jedino poređenjem na međuarodnom planu a ne prema nacionlnim merilima i dostignućima.

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Povezani sadržaj