Evropska komisija objavila je 28. marta smernice razvoja transporta do 2050. godine i preporučila zemljama članicama da pronađu 1.500 milijardi evra za ulaganje u infrastrukturu i vozila budućnosti do 2050. godine. U takozvanoj "beloj knjizi", koja nema zakonsku snagu, navodi se da je potrebno uvesti velike promene u transportni sistem, na primer sprečiti zagušenja u saobraćajnoj mreži, ulagati u ekološka vozila, izgraditi brze pruge i deo saobraćaja prebaciti na železnice.

Bela knjiga nema snagu propisa, ali je evropski komesar za transport Sim Kalas (Siim Kallas) kazao da će Komisija raditi na primeni preporuka.

Predlozi imaju za cilj da se iz gradova u potpunosti izbace vozila koja rade na gorivo, da se u aviosaobraćaju udeo goriva sa malim sadržajem ugljenika poveća na 40%, da se za 40% smanje emisje ugljen dioksida u pomorskom saobraćaju i 50% drumskog teretnog i putničkog saobraćaja srednje dugim destinacijama prebaci na železnicu. Zahvaljujući tim merama, bilo bi moguće smanjiti za 60% emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektoru transporta do sredine ovog veka.

"Smatram da je ovaj cilj moguće ostvariti", kazao je komesar.

Transport je noćna mora za komesara za klimu Koni Hedegard (Connie Hedegaard) budući da su emisije ugljen-dioksida, gasa odgovornog za klimatske promene, u stalnom porastu. U 2008. zabeleženo je povećanje emisija za 23,6%. Francuska, Italija i Španija su odgovorne za 76% emisija u transportnom sektoru u EU.

U EU postoji i problem stare inftastrukture. Ulice Brisela, glavnog grada evropskih institucija, pune su rupa koje vlasti teško mogu da srede zbog nedostatka novca.

"Samofinansiranje je budućnost jer će biti sve manje i manje državnog novca", kazao je komesar za transport Kalas. "Infrastrukturnim projektima potreban je period stabilnsoti od 30 godina", istakao je on.

U predlogu Komisije ističe se da su veliki problem i zakrčenja na putevima koja, kako je naveo, Evropu koštaju 1% bruto domaćeg proizvoda svake godine. Prema podacima Evropske komisije, očekuje se da će se teretni transport povećati za 51% do 2050. godine, kako u drumskom prevozu tako i u aviosaobraćaju.

Ekološka organizacija Grinpis kritikovala je predlog zbog nedovoljnih mera u pogledu životne sredine i zbog toga što nisu predviđene dovoljne mere da se EU zaštiti od nestabilnih cena nafte.U saopštenju te organizacije navodi se da Komisija nije predložila obuhvatnu strategiju za smanjenje emisija i da je značajne izmene odložila za više decenija.

U predlogu se navodi da se emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. smanje za 60% u odnosu na 1990. godinu, ali je većina predviđenog angažmana odložena za period nakon 2030. godine. Procenjuje se da će tada, 2030. godine, u saobraćaju emisije i dalje biti za 8% veće nego 1990. godine.

Kalas je istakao da je bilo potrebno napraviti balas između ekoloških i drugih ciljeva i prava na mobilnost. "Sloboda putovanja je jedno od osnovnih prava naših građana i od suštinskog je znasčaja za razvoj biznis sektora Evrope. Smanjenje mobilnosti nije mogućnost", kazao je on novinarima.

Izvor: EurActiv.rs i AFP

Povezani sadržaj