Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Buzek odobrio istragu o korupciji u EP
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek (Jerzy) saopštio je 31. marta da korupciju neće nimalo tolerisati i da je odobrio evropskoj agenciji za borbu protiv korupcije i pronevera (OLAF) da pokrene istragu o navodima o korupciji među evropskim poslanicima, koje je objavio britanski list Sandej tajms (The Sunday Times). Buzek je u pismu OLAF-u naveo da to ne treba da bude krivična istraga i nije dozvolio pretres kancelarija poslanika u Evropskom parlamentu, insistirajući na poštovanju poslaničkog imuniteta.
Predsednik Evropskog parlamenta je obavestio OLAF da na osnovu propisa EP ima pravo da pokrene istragu navoda koje je Sandej tajmsa objavio protiv evropskih poslanika.
"Moje snažno uverenje jeste da EP mora da se drži pravila koje smo sami postavili. Kao predsednik ove institucije moram postupati kao čuvar njenog dostojanstva. Detaljno sam analizirao situaciju i odlučio da dozvolim administrativnu istragu. U kontekstu administrativne istrage, ne mogu dozvoliti OLAF-u da uđe u prostorije poslanika i pozivam Agenciju da u potpunosti poštuje imunitet poslanika", navodi se u saopštenju predsednika Evropskog parlamenta.
On je dodao da OLAF, ako želi da otvori istragu, mora je voditi kao administrativnu istragu a ne kao krivičnu.
Predsednik Evropskog parlamenta je dostavio 30. marta OLAF-u digitalne podatke koje je potpredsednica Dajana Volis (Diana Wallis) dobila od Sandej Tajmsa.
Buzek je naglasio da je Evropski parlament spreman da u potpunosti sarađuje sa nadležnim nacionalnim vlastima i da im omogući i potpuni pristup prostorijama poslanika i kompjuterima kada im imunitet bude ukinut.
Background Evropska kancelarija protiv pronevera (OLAF) osnovana je u aprilu 1999. i nadležna je za suzbijanje korupcije, organizovanog kriminala i prevara i drugih ilegalnih aktivnosti koje štete finansijskim interesima Unije. OLAF ima nezavisan status u istrazi, ali je i deo Evropske komisije, u nadležnosti komesara za poreska pitanja i carinsku uniju.
On je naveo da je u tesnom kontaktu sa vlastima zemalja članica čiji su poslanici osmunjičeni za primanje mita. U saopštenju se dodaje da je EP dobio prepisku austrijskih i slovenačkih organa koji istražuju te slučajeve, a da se pismo od rumunskih vlasti vrlo brzo očekuje.
"Da bi se sačuvali dokazi, kancelarije poslanika su zaključane i biće čuvane do trenutka kada nadležne vlasti budu imale priliku da ih istraže", dodaje se u saopštenju.
Buzek će 31. marta izneti predloge za jačanje internih propisa u parlamentu. On će na sastanku sa liderima političkih grupa razgovarati o tome kako da se još više učvrste standardi i propisi. Buzek bi trebalo da predstavi sedam predloga za borbu protiv korupcije.
U pismu šefovima poslaničkih grupa, u koje je uvid imao AFP, predsednik Evropskog parlamenta predlaže obaveznu registraciju lobista koji sarađuju sa poslancima, a ne njihovo prijavljivanje na doborvoljnoj bazi. On takođe želi da poslanici prijave pismenim putem dodatne aktivnosti i da redovno objavljuju, jednom godišnje, podatke o finansijskom i imovinskom stanju i profesionalnim i drugim aktivnostima.
Buzek je predložio i da izvestioci koji pripremaju izveštaje o zakonskim predlozima jasno naznače sve organizacije i osobe spolja koje su konsultovali ili čije savete su koristili u pripremi svojih izeštaja.
Predsednik Evropskog parlamenta se 30. marta sastao sa predstavnicima nevladine organizacije Transparensi internešenal (Transparency international), navodi se u saopštenju.
"Oduvek sam verovao u vladavinu prava i transparentnost u javnom životu. Zvaničnici koji su korumpirani nagriyaju samo tkivo naše demokratije. Ne sme biti nimalo tolerancije za bilo koji oblik korupcije. Pošto sam dogovoran za EP, odlučan sam da insistiram na tome", rekao je Buzek nakon sastanka.
Skandal je izbio pošto je Sandej tajms objavio da je nekoliko evropskih poslanika pristalo da primi mito koje su im ponudili novinari tog nedeljnika, predstavljajući se da su lobisti. Novinari su kontaktirali oko 60 evropskih poslanika kako bi im ponudili različitie sume, od 12.000 do 100.000 evra, zahtevajući zauzvrat da poslanici predlože određene izmene nacrta zakona.
Tri poslanika su navodno pristala na mito - Ernst Štraser (Strašer), bivši austrijski ministar unutrašnjih polosva i član Evropske narodne partije u EP, Zoran Taler, bivši slovenački ministar spoljnih poslova i član grupe socijalista i demokrata u EP i bivši potpredsednik rumunske vlade Adrijan Severin, takođe član grupe socijalista i demokrata.
Španski konzervativac Pablo Salba Bidegain (Zalba) je prvobitno bio osumnjičen ali je utvrđeno da nije pristao na mito.
Poslanica iz Austrije Hela Raner (Hella Ranner) saopštila je 29. marta da podnosi ostavku, pošto je štampa objavila da je nameravala da svoj veliki privatni dug delimično otplati naknadama koje bi dobila na ime troškova koje bi imala kao poslanica.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
