Evropska komisija predložila je poslednjeg dana marta nove propise za povećanje zaštite prava korisnika hipotekarnih kredita i smanjenje rizika od nemogućnosti otplate pozajmica. Istraživanja u EU pokazuju da građani ne shvataju rizik koji preuzimaju zaduživanjem uz hipoteku, a do 70% njih je prilikom zahteva za hipotekarni kredit u prijavi preuveličalo primanja i potcenilo finansijske obaveze.

Finansijska kriza je pokazala da neodgovorno pozajmljivanje može da nanese štetu potrošačima i zajmodavcima, kao i finansijskom sistemu i privredi u celini, ukazala je Komisija.

"Tokom godina jakog privrednog rasta zajmodavci i korisnici zajmova su se ponašali kao da se dobra vremena nikada neće završiti. Zajmodavci i posrednici su se neodgovorno ponašali, a potrošači nisu obavešteni o posledicama odluka koje donose", kazao je komesar za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije (Michel Barnier). "Nacrt propisa koje danas predstavljamo trebalo bi da garantuje viši standard informacija pre potpisivanja ugovora i bolju praksu pozajmljivanja širom Evrope, promovišući istovremeno konkurentnije i povezanije jedinstveno tržište u domenu hipotekarnih kredita", kazao je on.

Istraživanje je pokazalo da 38% građana EU smatra da je teško uporediti ponude banaka, 59% smatra da je teško razumeti funkcionisanje hipotekarnih kredita i rizike koji se time preuzimaju.

Više od 90% hipotekarnih kredita u Letoniji, Rumuniji i Estoniji odobreno je u stranoj valuti, a u Austriji više od 38%. U Velikoj Britaniji je 2006. i 2007. godine 45% hipotekarnih kredita odobreno bez provere prihoda.

Kako je navela komisija, neodgovorne pozajmice imaju realan finansijski uticaj na privredu kroz trоškove za vladine progame pomoći ili nacionalizaciju. U Velikoj Britaniji je pomoć za pokrivanje loših dugova i obezbeđivanje potrebnog kapitala u finansijskom i drugom sektoru izdvojen novac u vrednosti 20% bruto domaćeg prozivoda. U Letoniji su mere štednje obuhvatile i smanjenje plate od 30% u javnom sektoru, a morale su biti sprovedene da bi se pomoglo zemlji da izađe iz krize, a pogotovo da se finansijskom sektoru pomogne da se izbori sa problemom teško naplativih dugova.

Predložena direktiva odnosi se na sve kredite za kupovinu nekretnina, kao i na neke pozajmice za renoviranje domova. Ona reguliše i sve kredite uz zalogu nekretnine i slične sisteme obezbeđenja.

Novi propis će obavezati banke da u svakom trenutku pruže informacije o paleti kreditnih proizvoda, kao i da potrošaču na zahtev daju prilagođenu informaciju o ponudi u konkretnom slučaju preko Evropskog standardizovanog lista za informacije, što će potrošačima omogućiti da uporede uslove hipotekarnog zaduživanja u različitim bankama.

Banke će takođe imati obavezu da na osnovu informacija koje im da klijent procene njegovu sposobnost da otplati dug, a posrednici koji potrošačima pomažu prilikom sklapanja kredita moraće klijentima da otkriju neke informacije o identitetu, statusu i odnosu sa bankom, da bi se jasno videla opasnost od sukoba interesa. Predviđeno je da posrednici koji rade u jednoj državi članici, automatski imaju dozvolu da usluge pružaju i u drugim delovima EU.

Biće zabranjeno da se u reklamama pojavljuje sadržaj koji pruža lažna očekivanja potrošaču o dostupnosti ili troškovima kredita.

Korisnici kredita imaće obavezu da dostave određene informacije neophodne za procenu sposobnosti otplate.

Njima će biti omogućeno da u skladu sa uslovima koje propišu zemlje članice prevremeno otplate kredite.

Komisija je takođe predstavila radni dokument o merama i praksi koje su se u zemljama članicama primenjivale da bi se izbeglo aktiviranje hipoteka kad god je to bilo moguće. To je moguće učiniti kroz medijacije, promene ugovora, utvrđivanje minimalnog vremena koje može da prođe pre aktiviranja hipoteke, mehanizme za pomoć i pružanje nezavisnih saveta, kao i sakupljanje podataka.

Tržište hipotekarnih kredita u EU vredno je otprilike kao 50% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Uprkos tome ne postoji zakonski okvir u EU o tom pitanju, pa je tržište rascepkano.

Mnogi faktori utiču na odluku o odobravanju hipotekarnih kredita, ali iz raspoloživih podataka proističe da su tokom prethodnih godine bili isuviše lako odobravani. Građani EU zbog toga imaju probleme u otplati.

U 2008. godini 16% stanovnika EU je kazalo da je imalo probleme da plati račune, a 10% njih je plaćalo sa zakašnjenjem. U takvim okolnostima neuspeh otplate i aktiviranje hipoteke su se povećali.

Na kraju 2008. godine, hipotekarni krediti činili su 70% ukupnog zaduženja domaćinstava u evro zoni.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj