Prvi godišnji izveštaj Evropske komisije o primeni Povelje o osnovnim pravima EU pokazao je da su osnovna prava relevantna u različtim oblastima evropske politike - od zaštite podataka do imigracije i azila, da je interesovanje javnosti za nju veliko, ali da se Povelja često pogrešno shvata, kao i uloga EU u njenoj primeni. Izveštaj koji je Evropska komisija objavila 31. marta, prvi je sveobuhvatni pregled primene osnovnih prava u EU nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, kojim je primena Povelje o osnovnim pravima EU postala obavezujuća za članice Unije.

Izveštaj je pokazao da se Povelja često pogrešno shvata, odnosno da se ne razume njena svrha ni situacije u kojima se primenjuje, kao ni uloga EU, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Komisija je 2010. godine primila više od 4.000 pisama građana koji su se žalili da su prekršena njihova osnovna prava. Međutim, oko tri četvrtine žalbi se odnosilo na slučajeve koji ne potpadaju pod pravo EU. Nedavno istraživanje koje je objavio evropski ombudsman je, takođe, pokazalo da 72% Evropljana smatra da nije dovoljno obavešteno o Povelji.

Evropska komesarka pravde i osnovnih prava Vivijan Reding (Viviane) je na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja izveštaja rekla da se 36% primljenih pisama odnosilo na probleme u pravosuđu, odnosno da su se građani žalili da su oštećeni sudskim odlukama.

"Mnogi slučajevi se odnose na razvode i, pošto se po prvi put evropski komesar bavi i tim pitanjem (osnovnim pravima), smatraju da imam čarobni štapić i da mogu da rešim nerešivo", rekla je Vivijan Reding.

Ona je naglasila da se Povelja prvenstveno primenjuje na institucije EU, pošto one pripremaju zakone, i na države članice kada sprovode evropske zakone. Podsetila je da su pravosudni sistemi povezani sa nacionalnim vlastima.

U izveštaju se navodi da EU institucije uvek moraju podrobno da uzmu u obzir prava osigurana Poveljom dok su članice prema Povelji obavezne da postupaju u slučajevima u kojima primenjuju politike i zakone EU.

Vivijan Reding je rekla da Evropska komisija nije "superpolicajac" kada je reč o osnovnim pravima. "Međutim, kada se primenjuju zakoni EU, neću tolerisati bilo kakvo kršenje osnovnih prava", rekla je ona.

Izveštaj je pripremljen da bi se građani bolje informisali o tome kada se mogu pozvati na Povelju i kome treba da se obrate kada smatraju da su institucije EU ili nacionalne vlasti prekršile njihova osnovna prava. Svrha izveštaja je i da se razjasne uloge članica EU i njihovim nacionalnih sistema za zaštitu prava s jedne strane, i Evropske komisije s druge strane.

"Da bi se Povelja primenila u praksi, ljudi moraju da znaju svoja prava i kako da ih primenjuju kako bi se pravda sprovela", rekla je potpredsednica Evropske komisije i komesarka pravde.

Osnovna prava deo različitih politika EU

Izveštaj je pokazao da je Povelja relevantna u različitim politikama za koje je EU odgovorna.

Tako je u pogledu upotrebe detektora metala na aerodromima Komisija ukazala da je potrebno poštovati osnovna prava kao što su dostojanstvo, privatnost, porodični život i zaštita podataka.

U vezi sa kontrolom granice, Komisija je predložila nove propise kako bi nadzor na moru bio efikasniji a da se pritom poštuju osnovna prava imigranata koji pokušavaju morem da dođu do teritorije EU.

Komisija je predložila i amandmane na propise kojim je regulisan rad Fronteksa, agencija EU za kontrolu spoljne granice. Evropska komisija traži da pripadnici graničnih službi prođu obuku o osnovnim pravima i da se nacionalnim vlastima prijavljuje svaki incident, uključujući i one u vezi sa osnovnim pravima.

U izveštaju se ističe da je Evropski sud pravde imao važnu ulogu u primeni Povelje.

Sud je 9. novembra 2010. poništio deo evropskih propisa koji su propisivali objavljivanje imena osoba koje primaju sredstva iz evropskih fondova za poljoprivredu. Sud je 1. marta 2011. godine presudio da razlike u premijama osiguranja za žene i muškarce predstavljaju polnu diskriminaciju i da nisu u skladu sa Poveljom o osnovnim pravima. Članice EU ne smeju da ostupe od ovog važnog principa u nacionalnim zakonima, ističe se u izveštaju.

Evropska komisija je 2010. preduzela mere da osigura pravo svih građana EU na slobodu kretanja i nastanjivanja u drugim članicama EU i pravo građana da ne budu diskriminisani.

Da bi osnažila njihova prava, Komisija je preduzela korake posle proterivanja građana EU romske nacionalnosti iz Francuske. Komisija je pažljivo proverila da li su preduzete akcije bile u saglasnosti sa propisima EU, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da, nakon koraka koje je preduzela Evropska komisija, Frnacuska i druge clcanice sada menjaju svoje propise kako bi ih u potpunosti uskladile sa propisima EU o slobodi kretanja.

Vivijan Reding je prošle godine oštro kritikovala Francusku zbog kršenja prava Roma, odnosno proterivanja rumunskih Roma.

Izvor: EurActiv.rs i AFP

Linkovi

Evropska unija

Europa: Charter of Fundamental Rights of the European Union

Evropska komisija: 2010 Report on the Application of the EU Charter of Fundamental Rights

Povezani sadržaj