Slovačka traži od Evropske komisije da proveri da li novi propisi u Austriji, koji nalažu da i strana preduzeća svojim radnicima koje šalju u tu zemlju isplaćuju plate jednake austrijskim, predstavljaju diskriminaciju stranih firmi. Austrija, kao i Nemačka, 1. maja otvara tržište rada za državljane "novih članica". Otvaranje tržišta je tema koja pažnju zaokuplja i u Poljskoj, gde postoji bojazan od odlaska velikog broja radnika u potrazi za većim platama i boljim životom.

Preduzeća iz novih članica EU uverena su da Austrija novim propisima, koji stupaju na snagu u isto vreme kad i otvaranje tržišta rada, stvara nova ograničenja za poslovanje.

Obaveza jednakih plata važiće čak i za radnike koje preduzeća šalju u Austriju na obuku ili staž.

Zarade radnika iz novih članica osetno su manje nego austrijske i preduzeća iz "nove" Evrope uverena su da je reč o diskriminaciji i veštačkim preprekama koje treba da im onemoguće poslovanje.

"Smešno je da jake zemlje članice kao što je Austrija traže od manjih zemalja solidarnost i da ulože novac za spas evra a istovremeno postavljaju barijere slobodnom toku radne snage", kazao je za  Hospodarske novini od 4. aprila sekretar slovačke Unije poslodavaca Martin Hoštak.

Slovački ministar privrede Juraj Miškov tokom posete Beču 4. aprila zatražiće da Austrija odustane od primene tih novih mera uvedenih iz straha da će, pošto se otvori tržište rada i za građane novih članica, biti preplavljena jeftinom radnom snagom iz Slovačke, Mađarske, Češke ili Poljske.

"Želim da zatražim da taj zakon ne stupi na snagu. Ne znam kako će reagovati i kako će tome pristupiti", kazao je Miškov Hospodarskim novinama.

Briselu se žali slovačka vlada, iako je iz Beča odmah stigao odgovor da je ta smernica sasvim u skladu sa evropskom legislativom.

"EK će pažljivo proveriti da li ta pravila predstavljaju diskriminaciju", obećao je portparol zastupništva EU u Slovačkoj Andrej Kralik.

Nemačka, koja kao poslednja zajedno sa Austrijom otvara tržište rada za građane novih zemalja članica 1. maja, nema nameru da na takav način štiti svoje tržište rada i rešava strah od damping cena preduzeća i radnika iz "nove" Evrope.

Poljska strahuje od posledica otvaranja tržišta rada

Prema proceni Poljsko-nemačke trgovinske komore, otvaranje nemačkog tržišta rada za građane novih članica Evropske unije značiće za Poljsku gubitak oko pola miliona kvalifikovanih radnika i stručnjaka.

Najveće interesovanje Poljaka za odlazak u gastarbajtere u najbliže inostranstvo komora je zabeležila u pograničnim regionima gde se za odlazak u Nemačku na rad od 1. maja već sprema oko 100.000 zanatlija i kvalifikovanih radnika.

Oni se masovno se obraćaju i Savezu poljskih zanatlija koji izdaje potvrde o kvalifikaciji, jer takva potvrda znači veću platu, oko 2.000 evra, dok zanatlija bez takve potvrde o kvalifikaciji iz domovine može u Nemačkoj da računa na platu od oko 1.200 evra mesečno.

Najveća potražnja u Nemačkoj vlada za građevinskim i mašinskim radnicima. Iako će Poljaci koji znaju nemački prvi naći posao,neka preduzeća spremna su da prime i one koji ne znaju jezik i da im
plate kurseve nemačkog.

Poljski list Djenjik upozorava danas da će ovaj talas ekonomske emigracije iz Poljske biti drugačiji nego prethodni masovni odlazak Poljaka na rad u stare članice Evropske unije, pre svega Veliku
Britaniju i Irsku koje su od 2004. godine otvorile potpuno svoje tržište rada. "Pre nekoliko godina na Zapad su odlazili uglavnom ljudi bez posla, ali sada će poljska preduzeća gubiti kvalifikovane radnike. Odliva se plaše pre svega mala i srednja preduzeća", konstatuje poljski list.

Mladi Poljaci mogu u Nemačku još i pre nego što završe škole, pošto nemačke škole učenika u privredi mladima iz Srednje Evrope nude 1.500 evra stipendije i garancije da će đak kada završi školu dobiti odmah posao u Nemačkoj. Nemačka privreda procenjuje da bi joj bilo potrebno oko 10.000 mladih Poljaka, Čeha, Slovaka ili drugih građana novih članica da pokrije potrebe za zanatlijama i kvalifikovanim radnicima, pošto u te škole ne žele nemačka deca, a poslednjih godina u nekim regionima Nemačke broj dece koja se u te škole upisuju spao je čak za 50% do 60%.

Promociju tog projekta Nemačka je već počela u zapadnim poljskim vojvodstvima a ovog proleća kreće i kampanja na bilbordima.

Poljaci na radu u Nemačkoj prošle godine su u domovinu poslali 1,15 milijardi evra, a procena Narodne banke Poljske je da bi ove godine taj iznos, ukoliko se obistini prognoza o odlasku pola miliona Poljaka u tu zemlju, mogao da se poveća na dve milijarde. Ukupne doznake iz inostranstva prošle godine su iznosile 4,2 milijarde evra

Izvor: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Moguć masovan odlazak Poljaka u Nemačku i Austriju