Evropska komisija je predložila novi sistem oporezivanja energenata u Evropskoj uniji kako bi podstakla efikasniju potrošnju i smanjila upotrebu energenata štetnih za životnu sredinu. Novi propisi, ukoliko budu usvojeni, najviše će uticati na cene dizela. Više članica EU, uključujući Nemačku, kritkovalo je taj predlog upozorivši da će poskupeti gorivo i drumski prevoz.

Novi propisi bi trebalo da stupe na snagu 2013. godine, ali je za njihovo usvajanje potrebna jednoglasna odluka članica EU. O predlogu će raspravljati Evropski parlament i Savet EU.

Predviđeno je postepeno uvođenje novog poreskog sistema, a Komisija je ocenila da je period do 2023. godine dovoljno dug za prilagođavanje industrije novom poreskom sistemu.

Evropska komisija je 13. aprila predstavila revidiranu Direktivu o oporezivanju energenata koja predviđa obračun poreza na osnovu emisije ugljen-dioksida (CO2) i energetske vrednosti proizvoda. Na osnovu tih elemenata utvrđivaće se ukupna poreska stopa za energente.

Pored energetske efikasnosti i veće potrošnje energenata koji su manje štetni za životnu sredinu, Komisija želi da novim propisima učini tržište konkurentnijim, kao i da pomogne u otvaranju novih radnih mesta, pošto će težište biti na oporezivanju potrošnje, a ne zarada, u skladu sa ciljevima za 2020.

Oporezivanje energenata je i sada u izvesnoj meri usaglašeno na nivou EU. Direktiva o oporezivanju energenata već sadrži minimalne stope za motorno gorivo, gorivo za grejanje i električnu energiju.

Evropska komisija, međutim, smatra da je sadašnja Direktiva zastarela i nedosledna, odnosno da oporezivanje zasnovano na zapremini potrošenih energenata nije dovoljo za ostvarivanje ciljeva EU u oblasti energetike i sprečavanja klimatskih promena. Takođe, Direktiva ne sadrži ekonomske podsticaje za rast i otvaranje novih radnim mesta, navodi se u saopštenju Komisije.

Predloženi propisi predviđaju razdvajanje minimalne stope na dva elementa, od kojih će se jedan zasnivati na emisiji CO2 prilikom korišćenja energenta. Na ime taksi plaćaće se najmanje 20 evra po toni CO2.

Drugi element će biti određen na osnovu enegetske vrednosti, odnosno količine oslobođene energije u gigadžulima (GJ). prema predlogu, plaćaće se najmanje 9,6 evra po GJ za motorna goriva i 0,15 era po GJ za goriva za grejanje. Propisi će se primenjivati na sva motorna goriva i energenta za grejanje.

Komisija je naglasila da je socijalni aspekt uzet u obzir i članice će moći da izuzmu potrošenu energiju za grejanje u domaćinstvima, bez obzira o kom je gorivu reč.

Evropska komisija je ukazala da revidirana direktiva treba da otkloni i određene nedoslednosti, pošto su sada najštetniji energenti za životnu sredinu najmanje oporezovani, dok za biogoriva postoje visoke stope uprkos planovima EU da se poveća njihova udeo u potrošnji goriva.

Novi propisi treba da omoguće usaglašeniji pristup u oporezivanju energenata u EU.

Revidirana direktiva upotpunjuje postojeće propise EU koji se odnose na oporezivanje emisija CO2, pošto će njome biti obuhvaćeni i saobraćaj, domaćinstva, poljoprivreda i mala industrijska postrojenja.

Kako navodi AFP, u saobraćaju, domaćinstvima i poljoprivredi emituje se 60% od 4,9 milijardi tona CO2 koliko se godišnje emituje u EU. Novi propisi bi trebalo da omoguće da se emisije smanje za 92 miliona tona godišnje.

Teška industrija industrija i avijacija nisu obuhvaćene pošto su već uključene u evropski sistem kvota za CO2, koje su za sada besplatne, ali će se plaćati od 2013. godine. Tona CO2 na tom tržistu se plaća 17 evra.

Nemačka i Britanija oštro kritikovale predlog

Nemačka je kritikovala predlog Evropske komisije ocenivši da će to povećati cene uglja i dizela, energenata koji su najveći zagađivači. Diplomatski izvori su rekli i da će Britanija vrlo verovatno blokirati predlog o reviziji direktive o oporezivanju energenata.

"To je pitanje oko koga mora postojati jedinstvo i mi nećemo podržati nove mere u toj oblasti", rekao je za EurActiv.com diplomata u EU. Predložene mere je kritikovala i industrija automobila u Britaniji, ocenivši da je reč o "ludilu" u vreme rasta cena.

Nemački ministar ekonomije Rajner Briderle (Rainer Bruederle) rekao je da ne misli "ništa dobro o ovim planovima".

Predsednik unije nemačke automobilske industrije Matijas Visman (Matthias Wišman) je ocenio da o predlog ne treba ni raspravljati navodeći da će njime biti kažnjeni vlasnici dizel vozila i da će poskupeti drumski saobraćaj.

U slučaju primene novih propisa za dizel će se umesto sadašnjih 330 evra po 1.000 litara plaćati najmanje 412 evra po 1.000 litara u 2018, što predstavlja povećanje od 8 evro centi po litru. Minimalni iznos za benzin će ostati nepromenjen, odnosno 359 evra po 1.000 litara. Posledica će biti i povećanje akciza za dizel od 15% što bi značilo da će dizel značajno poskupeti 2018. godine.

Pomorski saobraćaja će biti izuzet ali ne i drumski.

Većina članica ima više stope od predviđenog minimuma, ali ne sve. Novi propisi će najviše pogoditi Luksemburg, u kome su akcize na gorivo vrlo niske, i članice EU u istočnoj Evropi, susede Rusije u kojoj se prerađuje dizel koji uvozi EU.

Automobilske industrije u Nemačkoj i Francuskoj su razvile proizvodnju dizel motora, pošto su poreske stope niske. Dizel vozila se zato dosta koriste u saobraćaju i poljoprivredi.

Evropski komesar za poreska pitanja Algirdas Šemeta je rekao da se u Nemačkoj već primenjuje viša stopa za dizel od predloženog minimuma, kao i da predstoji dug period usklađivanja do 2023. godine, ocenivši da će i tada efekat biti zanemarljiv.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je rekao da je predlog uravnotežen i da je period od 12 godina dovoljan za prilagođavanje.

"Nećemo popustiti pritiscima. Znamo da se naši stavovi razlikuju, ali očkeujemo da ćemo pobediti u raspavi, rekao je Barozo, dok je Šemeta rekao da to neće biti lako.

Evropski komesar je ukazao i da će se smanjiti socijalni izdaci i omogućiti oko miliona novih radnih mesta do 2030. godine.

Organizacije i grupe za zaštitu životne sredine su pozdravile inicijativu Evropske komisije.

Izvor: AFP i EurActiv.com

Povezani sadržaj