Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Dogovor o radnom vremenu u EU i dalje daleko
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.04.2011. |
|
|
|
|
|
|
Sindikati i udruženja poslodavaca u Evropskoj uniji spremni su da pre jeseni pokrenu dijalog o izmenama propisa o radnom vremenu ali se ne slažu o pitanjima o kojima treba da razgovaraju. Članovi Evropskog parlamenta nisu uvereni da će dve strane postići dogovor o izmenama propisa o radnom vremenu, o čemu se već godinama pregovara u EU.
Evropska komisija je prošle godine objavila radni dokument nakon konsultacija o izmenama Direktive o radnom vremenu, koja datira još iz 1993. godine. i posle nekoliko neuspelih pokušaja u 2009. godini da se Direktiva revidira.
Komisija je zatražila od socijalnih partnera da se izjasne o okviru pregovora i ključnim pitanjima, poput prekovremenog rada, boljeg usklađivanja poslovnog i porodičnog života i razjašnjenja oblasti u kojima su propisi nejasni. Komisija je u decembru saopštila da je prva faza konsultacija jasno pokazala da je propise o radnom vremenu neophodno promeniti što pre.
Da bi se krenulo u sledeću fazu tog procesa socijalni partneri treba da se dogovore o izmenama propisa, a predstavnici sindikata i udruženja poslodavaca rekli su za EurAktiv da su spremni da počnu dijalog najranije u julu i pre kraja septembra.
Pregovori o izmenama Direktive u 2009. godine nisu uspeli zbog više pitanja poput odredbi o mogućem izuzimanju od propisa o 48-časovnoj radnoj nedelji, što bi omogućilo Velikoj Britaniji i drugim zemljama da produže radno vreme iznad tog maksimuma.
Drugo sporno pitanje se odnosi na to da li se vreme tokom koga je zaposleni na raspolaganju poslodavcu za slučaj vanrednog posla smatra radnim vremenom, što posebno interesuje lekare i medicinske sestre, a sporno pitanje je i isplaćivanje naknada za određeni rad umesto obračuna po osnovu radnih sati.
Prema propisima EU, socijalni partneri moraju uputiti zajedničko pismo Evropskoj komisiji u kojoj izražavaju spremnost da razgovaraju. Čim pismo bude upućeno, počinje da teče rok od devet meseci u okviru koga dve strane treba da se dogovore o izmenama Direktive.
Background Direktiva o radnom vremenu određuje da radna nedelja ne sme biti duža od 48 sati, iako omogućuje razna odstupanja. Direktiva mora biti revidirana pošto je Evropski suda pravde doneo više presuda u vezi sa propisima o random vremenu.
Evropska komsija je predstavila svoj predlog izmenjenje Direktive u maju 2004. godine, a poslednja runda pregovora 2009. godine je propala pošto Evropski parlament i Savet EU nisu uspeli da se dogovore o tri pitanja - odredbama o izuzeću od maksimalne dužine radne nedelje, vremenu u kome je zaposleni na raspolaganju poslodavca za slučaj vanrednog posla i višestrukim ugovorima.
Ako razgovori ne budu uspešni, strane mogu da traže produženje roka, ali Komisija nije obavezna da im to odobri. Komisija može i da predloži izmene Direktive bez obzira da li su sindikati i poslodavci postigli dogovor, ali izvršno telo EU želi da o tome postoji opšti dogovor.
Međutim, izgledi da se dogovor postigne su slabi. Vodeće udruženje poslodavaca BiznisJurop (Business Europe) želi da se razgovara samo o pitanjima o kojima može da, prema njihovom mišljenju, bude postignut dogovor. To uključuje pitanje vremena kada je radnik na raspolaganju poslodavcu za slučaj vanrednog posla, ali ne i odredbe o izuzeću u odnosu na maksimalnu dužinu radne nedelje.
Suprotno tome, Konfederacija evropskih sindikata (ETUC), koja je ključni predstavnik radnika u razgovorima, traži sveobuhvatne razgovore koji bi uključivali i odredbe o izuzeću u odnosu na maksimalnu dužinu radne nedelje.
Uprkos neslaganjima oko tema, obe strane su spremne na dijalog. Izvori u BiznisJuropu i ETUC-u su rekli EurAktivu da dogovor o okviru dijalog nije preduslov za njegovo pokretanje a obe strane su uverene da će razgovorii biti pokrenuti.
Evropski poslanici ne veruju u uspeh dijaloga
Poslanici Evropskog parlamenta su, međutim, prilikom nedavne rasprave u Odboru za zapošljavanje i socijalna pitanja u kojoj su učestvovali i socijalni partner i Evropska komisija, izneli sumnje u uspeh dijaloga.
"Nisam sada manje pesimista (u vezi sa izmenama Direktive) nego pre. Nisam čuo ništa novo i ne vidim kako će ovaj pokušaj biti uspešan", rekao je mađarski poslanik u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) Čaba Eri (Csaba Ory).
Nemački poslanik iz EPP Tomas Man (Thomas Mann) rekao je da se nigde neće stići i da je situacija ista kao i pre osam godina, a sličnu ocenu je izneo i danski socijalista Ole Kristijansen (Christiansen).
Drugi socijalni partneri u razgovorima su udruženje poslodavaca malih, srednjih i zanatskih preduzeća UEAPMNE, udruženje poslodavaca CEEP i udruženje sindikata javnog sektora EPSU.
"Naš stav o predlozima je nepromenjen", rekla je savetnica u ETUC Vibke Varnek (Wiebke Warnek). "Mi smo rekli da smo spremni da počnemo pregovore pod određenim uslovima - da je sve na stolu i podložno reviziji. Želimo da se razgovara i o odredbama o izuzeću od maksimalne dužine radne nedelje", dodala je ona. Vibke Varnek je rekla da će se nešto desiti u dijalogu ali ne pre juna.
Direktor u BiznisJuropu Stiven D'Hezler (Steven D'Haeseleer) je rekao da očekuje da na sastanku saveta tog udruženja u junu bude dat mandat za početak dijaloga. "Mora postojati šansa za dijalog, pošto obe strane ne bi ušle u njega da nema izgleda za uspeh", rekao je on.
Izvor: EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|