U Evropi se u ovoj godini znatno povećao broj obolelih od malih boginja a najviše je pogođena Francuska u kojoj je obolelo gotovo 5.000 ljudi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), na jugoistoku Evrope su pogođene Srbija, Makedonija i Bugarska. U Srbiji je, prema tim podacima, obolelo oko 300 osoba.

Prema podacima koje je SZO objavila 21. aprila, od početka godine do 18. aprila u 33 evropske zemlje je zabeleženo više od 6.500 slučajeva obolelih od malih boginja. Najviše je pogođena Francuska u kojoj je od januara do marta 2011. godine obolelo 4.937 ljudi, dok je tokom cele prošle godine u toj zemlji registrovano ukupno 5.090 obolelih.

U Belgiji je registrovano 100 slučajeva, dok je tokom 2010. godine obolelo 40 osoba, pokazuju podaci koji su prikupljeni putem EUVACNET, mreže za praćenje zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.

U Srbiji je obolelo gotovo 300 osoba i to na jugu zemlje, u Leskovcu, navodi se u izveštaju objavljenom na sajtu SZO.

U Bugarskoj je 131 osoba ove godine obolela od malih boginja, dok je u periodu 2009-2010. registrovano ukupno 24.000 obolelih.

U Španiji su od oktobra 2010. godine izbila dva žarišta i u Andaluziji je obolelo 600 osoba. U prvom talasu oboljevanja najviše su pogođene Sevilja i okolne opštine u kojima je od januara 2011. prijavljeno 350 slučajeva. Među obolelima ima i zdravstvenih radnika. Drugo žarište je izbilo u oblasti Granada, u kojoj je od oktobra 2010. oboelelo 250 osoba.

Nakon izbijanja epidemije u septembru 2010, u Makedoniji je obolelo 636 osoba, od kojih je 400 registrovano u 2011. Bolest je najviše pogodila Skoplje.

U Turskoj je najviše pogođen Istanbul u kome je u januaru registrovano više od 80 slučajeva.

U svim žarištima, osim u drugom izbijanju zaraze u Španiji i Turskoj, potvrđen je virus malih boginja genotipa D4. Virus genotipa B3 je izolovan u drugom talasu oboljevanja u Španiji, a genotip D9, poreklom iz jugoistočne Azije, izazvao je zarazu u Istanbulu u januaru ove godine.

Ove godine povećao se broj obolelih i registrovane su žarišta u Nemačkoj, Holandiji, Norveškoj, Rumuniji, Rusiji, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji.

Svetska zdravstvena organizacije je navela da se bez vakcinacije prilikom putovanja povećava rizik od oboljevanja, kao i širenje zaraze među stanovništvo. SZO zbog toga ohrabruje zdravstvene vlasti da podstiču i obezbede imunizaciju stanovnika pre putovanja. Ta organizacija preporučuje dve doze vakcine za decu svih uzrasta i najmanje jednu dozu za adolescente i odrasle koji se pripremaju na put u inostranstvo a nisu sigurnu u svoju otpornost na male boginje.

Nedovoljna svest o potrebi vakcinacije

Širenju zaraze u Evropi doprinosi i nedovoljna svest o potrebi vakcinacije, uključujući roditelje koji ne znaju da male boginje još postoje, ukazano je na na okruglom stolu koji je održan u Briselu povodom Evropske nedelje imunizacije koja se obeležava ove nedelje.

"Jasno je da je vakcinacija žrtva svog uspeha, ljudi su počeli da misle o tome kao o virusu iz prošlosti. To je neodgovorno", rekao je generalni direktor u francuskom Ministarstvu zdravlja Didije Usen (Didier Houssin).

Na sastanku u Briselu na kome su se na poziv UN okupili zdravstveni zvaničnici više evropskih zemalja, ukazano je da u Francuskoj od malih boginja umire jedna do dve osobe na 1.000 zaraženih, kao i da su najranjivije grupe tinejdžeri i studenti.

Drugu grupu stanovništva koja je izložena riziku u Evropi predstavljaju Romi i druge zajednice koje se sele i nemaju pristup zdravstvenim službama, ali i neke verske zajednice koje ne dozvoljavaju vakcinaciju dece.

Direktorka evropskog programa SZO za imunizaciju Rebeka Martin (Rebecca) rekla je da je u domenu zdravstva pitanje Roma i zajednica koje se sele vrlo oseltjivo. "Mi u SZO pokušavamo da pronađemo način za rešavanje zdravstvenih pitanja migranata, u saradnji sa zemljama članicama, ali je potrebno vreme, kao i napori, da bi se upoznale zajednice i da bi im se problem objasnio".

U Evropi su već pokrenuti programi za pomoć takvim zajednicama. U Bugarskoj, u kojoj živi velika zajednica Roma, vlasti su pokrenule projekat u okviru koga 105 zdravstvenih posrednika sarađuje sa romskim predstavnicima kako bi im objasnili zašto je vakcinacija potrebna, navodi EurActiv.com.

Cilj EU je bio da do 2010. godine iskoreni male boginje, ali je istraživanje koje je objavljeno 2009. godine pokazalo da ta bolest i dalje predstavlja rizik u Evropi.

Istraživanje koje je objavio medicinski časopis Lanset (Lancet) i koje je sprovedeno uz podršku Evropske komisije pokazalo je da se male boginje i dalje pojavljuju u Evropi iako je pre više decenija u program vakcinacije dece uvedena i vakcina protiv malih boginja. U izveštaju se izražava zabrinutost jer se u nekim područjima i zemljama ne sprovodi vakcinacija u dovoljnoj meri.

Šef odeljenja Evropske komisije za zdravlje i zaštitu potrošača DŽon Rajan (John Ryan) rekao je da je Mađarska, koja predsedava EU u prvoj polovini ove godine, predstavila predlog o vakcinaciji o kome će ministari zadravlja EU razgovarati na sastanku u junu. On je naveo da predlozi predvidaju mere za bolju saradnju članica EU u vakcinaciji i vođenju podataka o tome.

Izvor: EurActiv.rs i EurActiv.com

Linkovi

Međunarodne organizacije

Svetska zdravstvena organizacija: Measles outbreak in Europe

Svetska zdravstvena organizacija: Measles (Fact Sheet)

EuVac: Status of measles reporting

 

Povezani sadržaj