Širom Evrope 9. maj se obeležava kao Dan Evrope. Ove godine se toga dana navršava 61 godina od kako je tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Schuman), samo 6 godina nakon završetka Drugog svetskog rata, predložio da dojučerašnji ljuti neprijatelji uspostave zajedničku organizaciju kojoj će poveriti upravljanje proizvodnjom uglja i čelika. To je nekoliko godina kasnije i učinjeno, čime je počela izgradnja ujedinjene Evrope.
Poruka mira, kao osnov evropskih integracija, u današnje vreme je posebno značajna za Zapadni Balkan. Zemlje regiona, više od decenije nakon završetka krvavih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije, treba da prevaziđu nesporazume i prepreke za saradnju kako bi ojačale mirovne procese i zajedno ušle u "evropsku kuću".
Kako se navodi na sajtu Evropske komisije, predlog osnivanja nadnacionalne evropske institucije samo pet godina nakon okončanja Drugog svetskog rata, najkrvavijeg evropskog sukoba, bila je izuzetna inicijativa.
Zemlje koje su se uključile u taj proces nekoliko godina ranije su zamalo uništile jedna drugu pa je i sama pomisao na pomirenje bila je veoma smela. Zbog toga je Šumanova deklaracija pre svega izraz volje za jačanjem mira. U to vreme, naime, kvote za proizvodnju uglja i čelika koje su Nemačkoj bile na raspologanju bile su izvor diplomatskih sukoba, zbog kojih su Saveznici mogli da uvedu nove sankcije. Hladni rat je već počinjao i Evropljani su bili svesni toga da se moraju ujediniti i prestati da se međusobno slabe ramziricama, pogotovo u kontekstu jakog sovjetskog uticaja iza "gvozdene zavese".
Šumanova inicijativa je urodila plodom i 18. aprila 1951. godine potpisan je Pariski ugovor, kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik. Ugovor kojim je osnovana zajednica na 50 godina stupio je na snagu 23. jula 1952. godine. Potpisalo ga je šest zemalja, začetnica evropskih integracija - Belgija, Savezna Republika Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija.
"Taj i naredni koraci ka evropskim integracijama sprečili su povratak točka istorije", ocenio je u govoru povodom Dana Evrope predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso).
"Do sada je put evropske istorije obeležen mnogim uspesima i dostignućima koja su građanima i firmama omogućila da izvuku konkretne koristi od Evrope i njenih sloboda kako bi napravili izbor koji ih najviše vodi ka blagostanju i prosperitetu. U isto vreme Unija se proširila od šest do 27 zemalja članica, a ide se ka pristupanju novih članica", navodi se u govoru objavljenom na sajtu Evropske komisije.
Barozo je istakao da je EU na globalom nivou postala kredibilan politički i ekonomski akter koji utiče na zbivanja u svetu.
"Međutim, i proteklih 61 godina obeleženo je periodima kriza. EU se upravo polako oporavlja od najgore finansijske i ekonomske krize od 30-ih godina 20. veka. Mora da se suoči sa dužničkim krizama nekih zemalja članica i širenju na druge zemlje", rekao je Barozo. Predsednik Evropske komisije je ocenio da na EU utiču i previranja i tranzicija u zemljama južnog Mediterana.
"EU je uvek znala da se suoči s krizama i iz njih izađe ojačana", kazao je Barozo. Kako je naveo, EU i danas to dokazuje, budući da je usvojena nova strategija privrednog rasta, donose se i nova pravila o usklađivanju ekonomskih i budžetskih politika i stvara prava ekonomska zajednica. Barozo je podsetio i da EU podržava demokratsku tranziciju u arapskom svetu "u duhu partnerstva za demokratiju i prosperitet".
Kako je istakao, prilagođavaju se i propisi o slobodi kretanja da bi se bolje kontrolisale migracije, ali bez narušavanja šengenskih načela ili ljudskih prava.
"Rober Šuman je bio vizionar pragmatičar. Znao je da se Evropa neće izgraditi u jednom danu, već kroz razne korake i konkretna dostignuća. Njemu i drugim očevima osnivačima Evrope dugujemo da cenimo naša dostignuća, da ih čuvamo i dalje razvijamo u duhu međusobne solidarnosti i odgovornosti u korist naših građana”, poručio je predsednik Evropske komisije u govoru povodom obeležavanja Dana Evrope, 9. maja.
Šuman je u deklaraciji osnivanje zajednice za ugalj i čelik nazvao prvim korakom ka evropskoj federaciji, koja je neophodna za održanje mira.
I zaista, sedam godina od deklaracije, osnovana je Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, kojom su oblasti evropske saradnje proširene.
Izvršni organi tri do tada osnovane zajednice spojeni su ugovorom iz 1965. godine, kojim su osnovani jedinstveni Savet i Komisija, a ugovor je stupio na snagu 1967. godine.
Godinu dana kasnije, ostvaren je sledeći veliki pomak – 18 meseci pre roka ukinute su carine na industrijske proizvode između zemalja članica i uvedene su zajedničke tarife za trgovinu sa inostranstvom.
Približavanje evropskih zemalja nastavljeno je u narednim decenijama da bi se danas postigao visok nivo ekonomske i političke usklađenosti i saradnje zemalja članica.
Evropska unija osnovana je 1992. godine Ugovorom iz Mastrihta. U tom trenutku, nakon tri proširenja, ujedinjena Evropa imala je 15 članica – šest osnivača kojima su se 1973. pridružile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grčka, 1985. Austrija, Švedska i Finska, a 1986. Španija i Portugalija. EU danas broji 27 zemalja članica, nakon što su joj se 2004. priključile Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka, Slovenija, Letonija, Estonija, Litvanija, Kipar i Malta, a tri godine nakon toga i Bugarska i Rumunija.
Background
Srbija je zahtev za članstvo u EU podnela 22. decembra 2009. godine, a Savet ministara EU je 25. oktobra 2010. godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti zemlje za status kandidata. Mišljenje Komisije očekuje se u oktobru 2011. godine, a na osnovu njega bi Savet odluku o dodeljivanju statusa kandidata mogao da donese u decembru.
Status kandidata do sada su od zemalja Zapadnog Balkana dobile Hrvatska, u junu 2004. godine, Makedonija, u 2005. godini i Crna Gora, krajem 2010. godine.
Hrvatska je jedina zemlja regiona koja je pri okončanju procesa pristupanja. Zahtev za članstvo podnela je 21. februara 2003. godine, pozitivno mišljenje je dobila u aprilu 2004. godine, a u decembru iste godine dobila je datum za početak pregovora, koji su otvoreni u 2005.
Hrvatska ove godine očekuje završetak pregovora, a da pristupi EU mogla bi, kako se procenjuje, 2013. godine, što znači da bi od podnošenja zahteva do pristupanja prošlo 10 godina. To se, međutim, ne može uzeti kao referenca, budući da proces pristupanja zavisi od spremnosti zemlje i raznih okolnosti.
Hrvatska trenutno završava pregovore o pristupanju, a vrata su otvorena i celom Zapadnom Balkanu kad ispuni kriterijume u pogledu demokratije, poštovanja ljudskih prava, borbe protiv korupcije i tržišne privrede. U procesu pristupanja je i Island.
Proslave i u EU i u Srbiji, aktivnosti za građane u prvom planu
Povodom Dana Evrope, evropske institucije otvorile su ovog vikenda vrata za građane koji su dobili priliku da se bolje upoznaju sa radom tih institucija. Dan Evrope se obeležava širom EU različitim manifestacijama koje su pre svega namenjene građanima, a u kojima učestvuju i čelnici evropskih institucija.
Tokom tradicionalne manifestacije "Dan otvorenih vrata" povodom Dana Evrope građani mogu da posete najvažnije institucije Unije - Evropski parlament, Savet EU, odnosno Evropski savet, Evropsku komisiju, Evropski ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona. U sedištima tih institucija građani imaju priliku da se druže i razgovaraju sa predstavnicima institucija, da obiđu sale u kojima se održavaju sastanci i donose odluke, a priređeni su i različiti umetnički programi i priredbe.
Evropski parlament će 9. maja svečano obeležiti Dan Evrope plenarnom sednicom u Strazburu, a tokom vikenda svoja vrata u sedištima u Briselu i Strazburu otvorio je za građane.
Dan Evrope je prilika za institucije EU da objasne i predstave građanima svoj rad i način na koji funkcionišu. Na štandovima postavljenim u institucijama Unije različita evropska tela, službe, zemlje članice ili političke grupe u Evropskom parlamentu predstavljaju svoje aktivnosti. To je posebno prilika i da građani bolje upoznaju druge članice Unije.
Pored upoznavanja sa radom institucija, mnoge aktivnosti su usmerene i na predstavljanje prioriteta Unije. Tako je u sedištu Evropskog parlamenta organizovana i rasprava na temu volontiranja, pošto je 2011. godina volontiranja u EU dok je težište proslave u Savetu EU na energetici i inovacijama. Tim povodom ispred zgrade Saveta EU izložen je model letelice na solarni pogon "Solar impals" koja bi trebalo da u skoroj budućnosti leti oko sveta bez upotrebe fosilnih goriva.
Građani su 7. maja imali priliku da posete zgradu Berlemon (Berlaymont) u Briselu u kojoj se nalazi sedište Evrope komisije i da se upoznaju sa onim šta EU čini za njih, poput podsticanja efikasnije upotrebe energije, pomoći mladima da studiraju i rade u inostranstvu i podrške tehnološkim inovacijama.
U okviru manifestacije "Dan otvorenih vrata" koju su organizovali Evropska komisija i Komitet regiona, predstavljeni su i region Šumadije i Kragujevac, jedini region van EU koji je učestvovao u toj manifestaciji.
U mnogim gradovima EU održavaju se različtie manifestacije povodom Dana Evrope a evropski komesari će posetiti različite gradove i učestvovati u proslavi.
U Strazburu, francuskom gradu koji ima simboličan značaj za EU jer se u njemu prepliću francuski i nemački uticaj, gradske vlasti su zajedno za Informativnim centrom evropskih institucija, Savetom Evrope, Evropskim centrom Rober Šuman i više udruženja organizovale mnoge aktivnosti za građane, uključujući evropski loto, džinovsku slagalicu, tombolu, izložbe i interaktivno pozorište.
Na sam Dan Evrope 9. maj u bisokopima širom EU će biti prikazan po jedan film iz 27 članica EU u cilju promocije kulturne raznolikosti u Evropi. Građani mogu da pogledaju filmove različitih žanrova u bioskopima u Briselu, Madridu, Budimpešti, Luksemburgu ili Milanu.
Obeležavanje Evropske nedelje u Srbiji počelo je 5. maja otvaranjem Evropskog parka prijateljstva u Svilajncu. Park je otvorio šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer sa ambasadorima Rumunije i Švedske, Janom Makovejom i Kristerom Aspom. Dežer je rekao da je Svilajnac izabran simbolično kao opština zato što je okrenuta proizvodnji zdrave hrane koja predstavlja potencijal Srbije. Šef Delegacije EU je u okviru obeležavanja Evropske nedelje 6. maja posetio i Niš.
Evropska nedelja je prilika za građane širom Srbije da bolje upoznaju EU, a za Uniju da im se više približi. U tom cilju su organizovane različite manifestacije i priredbe u kojima učestvuju predstavnici Unije i zemalja članica u Srbiji, ali i zvaničnici Srbije koji su najdirektnije angažovani u evropskim integracijama.
Studenti i srednjoškolci su tako imali priliku 7. maja u Beogradu da učestvuju u neformalnoj diskusiji o EU sa Dežerom, potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem, direktorkom Kancelarije za evorpske integracije Milicom Delević i više evropskih ambasadora.
Neposredno uoči 9. maja u centru srpske prestonice, u Makedonskoj ulici, 8. maja organizuje se više manifestacija. Tim povodom biće dodeljene nagrade za najbolje medijsko izveštavanje o evropskim integracijama u Srbiji za 2010. godinu a grad Beograd će pedstaviti svoju kandidaturu za evropsku prestonicu kulture 2020.
Na sam Dan Evrope, 9. maja, Delegacija EU u Srbiji će održati prijem u Domu Narodne skupštine gde će biti otvorena i izložba fotografija "Jugoistočna Evropa – ljudi i kulture".
Evropski pokret u Srbiji (EPuS) će u maju i junu studentima deliti knjige, a detaljnije informacije mogu se pronaći na internet sajtu te organizacije. Od 9. do 13. maja EPuS će sa medijskom kućom B92 organizovati TV kviz o Evropskoj uniji, a na sam Dan Evrope EPuS organizuje razgovor sa građanima u 13 gradova Srbije.
EurActiv Srbija
Dan Evrope: Ujedinjena Evropa kao put ka miru 
