Agencija Standard i Purs (S&P) 9. maja je snizila kreditni rejting Grčke za dva stepena zbog  povećane mogućnosti restrukturiranja duga svrstavši je u nedovoljno pouzdane dužnike i upozorila na mogućnost daljeg pogoršanja rejtinga. Grčka, koja trenutno pregovara o dodatnoj pomoći pored 110 milijardi evra koje je dobila pre godinu dana, ocenila je da za to snižavanje nema osnova. Kritike rejting agencijama uputila je i Portugalija, koja je pokrenula istragu o četiri velike rejting agencije, među kojima je i S&P, zbog njihovog uticaja na dužničku krizu te zemlje.

Istraga je zasnovama na žalbama četiri ekonomista podnetim 11. aprila kazao je za AFP izvor u republičkom tužilaštvu Portugalije. Oni su agencije Standard end Purs (S&P), Mudiz (Moodys) i Fič (Fitch) optužili za zloupotrebe i ozbiljnu štetu nanetu portugalskoj državi i narodu.

Kreditni rejting Portugalije je u prethodnih godinu dana, zbog visokog deficita i slabe privrede, stalno snižavan, zbog čega se zemlja suočila sa visokim kamatnim stopama za dugoročno zaduživanje. U takvoj situaciji, vlada je 6. aprila zatražila pomoć EU i MMF-a, nakon čega je i dala ostavku jer njen program štednje nije prihvaćen u parlamentu.

Opozicija desnog centra Portugalije 8. maja je prihvatila da, u slučaju pobede na izborima 5. juna, "ode mnogo dalje" od zahteva koji su postavili EU i MMF u okviru plana pomoći od 78 milijardi evra. Taj plan dogovoren je sa socijalističkom vladom u ostavci, pa je za njegovo zaključivanje preduslov međunarodnih kreditora bio dogovor sa značajnim strankama opozicije. Portugalija je, poput Grčke pre godinu dana, prihvatila mere štednje zahvaljujući kojoma bi budžetski deficit, koji je prošle godine iznosio 9,1% bruto domaćeg proizvoda, u 2013. trebalo da bude smanjen na 3% BDP.

Situacija u Grčkoj je, i godinu dana nakon ugovaranja pomoći i dalje teška, pa EU razmatra dodatnu pomoć Grčkoj da bi joj omogućila da dobije potreban novac 2012. godine bez zaduživanja na tržištu. O tome je 6. maja u Luksemburgu održan sastanak visokih funkcionera evro zone, koji je trebalo da ostane tajna, i na kojem je odbačena mogućnost restrukturiranja grčkog duga, preneo je agenciji AFP jedan evropski izvor. Godinu dana nakon dobijanja pomoći Grčka je u recesiji, a svaki treći Grk želi da se program pomoći, koji podrazumeva i stroge mere štednje, poništi, po cenu izlaska te zemlje iz evro zone.

Informaciju o sastanku objavio je nemački Špigel (Spiegel) u internet izdanju. Taj list je objavio i vest da se razmatra izlazak Grčke iz zone evra, što su demantovali i grčki zvaničnici i značajni akteri u zoni evra. Grčko tužilaštvo naložilo je pokretanje preliminarne istrage po hitnom postupku o tom članku i zatražilo pravnu pomoć nemačkih vlasti. Preliminarne istrage su uobičajena stvar u Grčkoj kada je reč o pitanjima koja uzburkaju javnost, ali od dalje istrage se često odustaje.

Nakon izbijanja krize u Grčkoj nemački mediji postali su "crne ovce" u grčkoj javnosti, i na njih se gleda kao na nekoga ko u najboljem slučaju reciklira stereotipe i predrasude protiv Grčke.

Na sastanku koji je trebalo da ostane tajna, u Luksemburgu, okupili su se ministri finansija najznačajnijih privreda zone evra - Nemačke, Francuske, Italije i Španije - i Grčke da bi razgovarali o sproođenju progama pomoći i o tome "šta nedostaje da bi zemlja postala kredibilna u očima tržišnih aktera", kazao je AFP-ov izvor.

Prema tom izvoru, glavno pitanje na sastanku bilo je da li se reforme odvijaju dovoljno brzo ili će Evropa morati da pruži dodatnu pomoć. Na sastanku je rečeno da bi Grčka mogla u 2012. da se suoči sa "rupom u finansiranju".

"Pomenuto je i restrukturiranje duga, ali je odbačeno", kazao je taj izor.

Ministarstvo finansija Grčke potvrdilo je početkom aprila da će Grčkoj u 2012. biti potrebnoi 66 milijardi evra, od čega će 25 milijardi doći iz programa EU i MMF-a, a ostatak će biti kombinacija privatizacija i pozajmica na tržištu. "Još postoje neizvesnosti o iznosu tog novog programa, jer to zavisi od sposobnosti Grčke da omogući dodatne finansije".

Izvor AFP-a kazao je da će, ukoliko Grčka opet dobije pomoć EU, biti neophodni "politički, pravni i ekonomski mehanizmi koji će garantovati da će Grčka biti istrajna".

Na sastanku su, između ostalog, učestvovali predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet) i evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn).

Godinu dana od uzimanja pomoći, javni dug Grčke, koji je u maj 2010. iznosio 115% bruto domaćeg proizvoda, na kraju 2011. iznosiće 152% BDP. Pozitivan pomak registrovan je u domenu deficita, koji je za godinu dana smanjem za 5% bruto domaćeg proizvoda. Poreski prihodi su loši zbog pronevera, ali i zbog recesije koja je smanjila iznos poreza.

Na tržištu su zbog toga kamate za zaduživanje Grčke u porastu. Za obveznice na 10 godina, u maju 2010. godine stope su bile oko 9%, što je ocenjeno kao neodrživo. Od tada su u porastu i sada iznose više od 15%, što onemogućava samostalno refinansiranje Grčke.

Prema istraživanju koje je objavljeno pre nekoliko dana, svaki treći Grk zalaže se za raskidanje programa sa EU i MMF-om, budući da se u delu javnosti smatra da strogi uslovi pod kojima je zajam uzet samo pothranjuju recesiju. Protiv mera štednje biće održani i protesti 11. maja.

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinou kazao je da bi bilo dobro da novi evropski fond za pomoć zemljama u krizi, koji ima kreditni rejting AAA na tržištu, kupuje dugoročne obveznice Grčke u trentku kad ih zemlja bude prodavala. "O tome smo razgovarali u petak uveče u Luksemburgu", kazao je on.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj