Evropska komisija predložila je 18. maja mere koje treba da osiguraju da građani iz različitih članica uživaju jednaka prava u slučaju da su žrtve saobraćajnih nesreća, pljačke ili nekog drugog krivičnog dela bilo gde u Uniji. U EU svake godine 30 miliona građana postanu žrtve nekog zločina, a njihova diskriminacija na osnovu nacionalnosti je i dalje prisutna u EU, uprkos jasnim smernicama evropskog zakonodavstva.

Ako je građanin Nemačke opljačkan u Grčkoj ili je porodica iz Italije doživela saobraćajnu nesreću u Švedskoj, njihova prava kao žrtava nisu uvek zaštićena na način na koji su zaštićena u zemlji porekla. Žrtve koje dolaze iz drugih zemalja se mogu suočiti sa neopravdanim preprekama prilikom naplate odštete ili mogu ostati bez odgovarajuće podrške i zaštite. I kada lokalno pravo predviđa zaštitu njihovih prava, žrtve iz drugih članica se mogu osetiti kao građani drugog reda zbog jezičkih i kulturnih prepreka.

Evropska komesarka pravde Vivijen Reding (Viviane Reding) ukazala je da postoji opasnost da građani u takvim slučajevima budu dvostruke žrtve.

Evropska komisija je upozorila da ovaj problem može imati velike ekonomske posledice. Svake godine zbog krivičnih dela EU ima troškove od skoro 250 milijardi evra, a oni mogu biti i veći. Ukoliko žrtva nije dobila adekvatnu negu, društvo može snositi dodatne troškove zbog posebne medicinske nege i odsustva žrtve sa posla.

Kada ne dobiju odgovarajuću negu, žrtve često produže svoj oporavak a često su i njima bliski ljudi uključeni u to, čime ukupan broj direktnih i indirektnih žrtava prelazi 75 miliona godišnje.

Kako bi se rešio ovaj problem, Evropska komisija predlaže minimum standarda za zaštitu žrtava, pošto, kako je konstatovala, "uloga i potrebe žrtava kriminalnih radnji nisu u potpunosti postala deo nacionalnih sudskih sistema".

Zakonodavstva članica nisu usaglašena u građanskim i krivičnim pitanjima, što građane često dovodi u neprijatne situacije kada im je pomoć najpotrebnija, a njihova prava se ne uvažavaju u dovoljnoj meri u drugoj članici EU.

Umesto toga, novom direktivom će se ustanoviti skup zajedničkih standarda koji će se primenjivati u svih 27 članica EU.  To uključuje da se prema žrtvama postupa s poštovanjem i da su policija, tužilaštvo i sudije obučeni da se na odgovarajući način ophode prema njima, da žrtve budu obaveštene o svojim pravima i to na način koji razumeju i da mogu učestvovati u postupku ukoliko žele i da traže pomoć tokom suđenja.

Evropska komisija traži da se posebno zaštite osetljive kategorije poput dece, žrtve silovanja i osobe sa posebnim potrebama.

Evropska komisija je predložila i novi propis koji predviđa da članice međusobno priznaju odredbe o zaštiti  iz nacionalnih zakona, u cilju zaštite žrtava nasilja od eventualnih ponovnih napada. To je važno za one građane koji uživaju zaštitu u nekoj članici EU, a suočavaju se sa mogućnošću da te odredbe nisu važeće kada putuju u inostranstvo.

Predlozi Evropske komisije predstavljaju prvi u nizu koraka koji treba da osiguraju bolje postupanje prema žrtvama nego do sada. Komesarka Reding planira da pokrene i pitanje nadoknada štete za žrtve iz inostranstva, čije rešavanje ponekad traje toliko dugo da žrtve odustanu od svojih prava.

Nove mere bi trebalo da pojačaju zaštitu žrtava saobraćajnih nesreće. Evropska komisija procenjuje da se svake godine na području Evrope dogodi preko milion saobraćajnih nesreća u kojima oko 40.000 ljudi izgubi život.

Izvor: EurActiv.com

Povezani sadržaj