Oblak pepela koji je nastao erupcijom vulkana Grimsvetn na Islandu počeo je da se rasipa 25. maja, tako da su aerodromi zatvoreni samo u Nemačkoj. Prema proceni stručnjaka, erupcija vulkana je praktično okončana. Erupcija Grimsvetna u početku je bila znatno jača od prošlogodišnje erupcije vulkana Ejafjajokul, koji je izazvao do sada najveći poremećaj u vazdušnom saobraćaju, ali je i znatno kraća i po mnogim odlikama različita. Vulkanski pepeo je poznata opasnost za aviosaobraćaj.

"Od 2.00 po Griniču nije bilo aktivnosti vulkana. Oblak je praktično nestao", izjavila je za AFP geolog Meteorološkog zavoda Islanda Sigtrudur Armansdotir. Islandske vlasti još ranije su najavile da će erupcija verovatno biti okončana do kraja sedmice, a jedan avion će nadleteti vulkan da bi osmotrio situaciju i utvrdio sastav oblaka.

Portparolka službe civilne zaštite Urdar Gunarsdotir kazala je da ne treba vulkan "proglasiti mrtvim" pre nego što se to zaista i dogodi, ali i dodala da je erupcija po svoj prilici završena. Kako je navela, seizmički potresi oko vulkana su prekinuti, a aktivnost vulkana je minimalna.

Prema podacima Eurokontrola (Eurocontrol), organizacije koja okuplja sve kontrolore vazdušnog saobraćaja u Evropi, u utorak je otkazano više od 500 letova, nakon što je oblak pepela stigao do Škotske, Irske i Skandinavije. U glavnom gradu Nemačke dva aerodroma, Tegel i Šenefeld (Sćoenefeld) biće zatvorena tokom srede od 11 do 19 časova, dok oblak ne pređe preko kopnenog dela Evrope. Aerodromi u severnom delu Nemačke, u Hamburgu i Bremenu, takođe će biti zatvoreni do srede poslepodne, a ova mera će uticati na preko 500 zakazanih letova, preneo je Euobzerver (EUObserver).

Ipak, dobra vest za putnike čiji letovi kasne je da je, prema informacijama objavljenim na Tviter ( Twitter) stranici Eurokontrola, vulkanski oblak počeo da se rasipa iznad velike Britanije i Skandinavije i da je gustina pepela počela da opada što omogućava bezbedan let.

U Belgiji, gde su delovi oblaka ušli u vazdušni prostor u sredu ujutru, gustina pepela je bila dovoljno niska da se nijedno poletanje ili sletanje aviona ne otkaže. Jedino su otkazani letovi iz Brisela za destinacije u Nemačkoj i Škotskoj, a bilo je i odlaganja letova za neke destinacije u Skandinaviji, navodi se u tekstu EUObzervera.

Evropa naučila lekciju iz prošlogodišnjeg iskustva

Erupcija je imala znatno manje posledice nego 2010. godine, kada je islandski vulkan Ejafjalajokul (Eyjafjallajokull) doveo do potpunog zatvaranja evropskog vazdušnog prostora tokom 6 dana, što se nije dogodilo još od Drugog svetskog rata.

Ovogodišnja erupcija, međutim, u početku je bila znatno jača od erupcije Ejafjalajokula. Visina oblaka išla je do 20 kilometara visine, što je dva puta više od najviše visine oblaka koji je izbacio Ejafjajokul, a u prvih 24 časa Grimsvetn je izbačio više pepela nego Ejafjajokul tokom svih 40 dana, kako su proračunali sručnjaci, a preneli islandski mediji.

Grimsvetn se nalazi pod lednikom Varnajokul na jugoistoku Islanda i najaktivniji je vulkan na ostrvu. Erupcije su, međutim, uvek kratke, sa izuzetkom jedne iz 1873, godine koja je trajala sedam meseci. To potvrđuje i sadašnje ponašanje vulkana. Već 24. maja uveče oblak nije išao visoko, a pepeo nije odlazio u atmosferu već je padao na lednik. Oblak se sastojao samo od pare.

Obraćajući se novinarima, Evropski komesar za transport Sim Kalas (Siim Kallas) uveren je da ovog puta neće biti potpunog zatvaranja vazdušnog prostora i da je Evropa naučila lekciju iz prošlogodišnjeg iskustva.

"Ovog puta stvari su drugačije. Vulkan je drugačiji, pepeo je drugačiji, vreme je drugačije i što je najvažnije, odgovor Evrope je drugačiji", rekao je on.

Komesar Kalas je dodao i da uprkos tome što pepeo i dalje predstavlja rizik za rad motora aviona, podela područja  prema nivou koncentracije pepela  i zatvaranje samo dela a ne  celokupnog  vazdušnog prostora  je ključna lekcija iz prošlogodišnjeg iskustva.

Vulkanski pepeo – poznata opasnost za avione

Pepeo iz aviona je velika i dobro poznata opasnost za avione. On može da ošteti motore avione i onemogući pilota da vidi kuda se kreće. Vulkan Ejafjajokul je prošle godine izazvao do sada nevisjeni poremećaj vazdišnog saobracjaja – tokom mesec dana otkazano je više od 100.000 letova, više od osam miliona putnika bilo je blokirano.

Tokom prethodnih 20 godina, zabeleženo je 80 slucajeva aviona koji su se našli u oblacima vulkanskih čestica. Pepeo zamalo da nije doveo do pada dva boinga 747 sa oko 500 ljudi, a oštetio je još 20 aviona. Ukupni troškovi popravki se, prema procenama stručnjaka, mere stotinama miliona dolara.

Nepredvidljivost vulkanskih erupcija može da postane veoma ozbiljna pretnja u okolnostima rasta aviosaobraćaja od 5% godišnje u svetu, navodi se u izveštaju norveških i australijskih stručnjaka u specijalizovanom časopisu Načural hazards (Natural Hazards) iz 2009. godine. U devet regiona u svetu osnovani su savetodavni centri o vulkanskom pepelu čija uloga je da se učesnicima aviosaobraćaja pruže informacije o kretanju vulkanskih oblaka.

Prvi slučaj opasnosti pepla za avione o kojem su prikupljeni podaci je let Britiš ervejza (British Airways) iz 1982. godine, tokom erupcije indonežanskog vulkana Galungung. Svi reaktori aviona prestali su da funkcionišu tokom prolaska kroz oblak pepela i avion je pao za više od 4.000 metara pre nego što je naišao na sloj nezagađenog vazduha, što je omogućilo motorima da se ponovo pokrenu. Pilot je uspeo da prizemlji avion u Džakarti uprkos tome što je prednje staklo zbog pepela postalo potpuno neprozirno.

Drugi slučaj zabeležen je 1989. kada je avion na letu KLM-a od Amsterdama do Aljaske upao u oblak dima iz vulkana Ridaut (Redoubt) na 177 kilometara od odredista, zbog čega su motori prestali da funkcionišu. Avion je uspeo da sleti, a zamena četiri oštećena motora koštala je 80 miliona dolara.

Tokom erupcije filipinskog vulkana Pinatubo 1991, koja je imala i uticaj na klimu, zabeleženo je više od 40 incidenata sa avionima.

Izvor: EurActiv.rs i AFP

Povezani sadržaj