Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Francuska i Nemačka protiv većih izdvajanja za briselsku kasu
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.09.2010. | Ažurirano : 18.09.2010. |
|
|
|
|
|
|
Nemačka i Francuska udružile su se u protivljenju povećanju budžeta Evropske unije (EU) i predlozima za uvođenje poreza na nivou cele EU radi popunjavanja budžetskih rupa. Sa druge strane, Evropska komisija je odbacila navode u medijima o uvođenju evropskog poreza, tvrdeći da "nema takvih odluka niti predloga".
Background Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso (José Manuel Barroso) otvorio je debatu "bez tabua" o budućim prioritetima potrošnje Evropske unije, na javnim konsultacijama koje su počele 2007. godine (EurActiv 13/09/07).
Veličina, struktura i prioriteti godišnje potrošnje EU - koja je iznosila 126,5 milijardi evra u 2007 - definisani su Finansijskim perspektivama (vidi EurActiv LinksDossier), dogovorenim nakon duge i oštre diskusije u 2007, za period od 2007. do 2013. godine.
U isto vreme, šefovi država i vlada EU su se dogovorili da se obavi pregled u 2008. i 2009. godini, da bi se izvršila evaluacija političkih prioriteta u budžetskim smernicama.
Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble (Wolfgang Sćäuble) i francuski ministar za budžetska pitanja Fransoa Baroan (François Baroin) složili su se na sastanku održanom 24. avgusta da su predlozi iz Brisela o povećanju narednog budžeta u raskoraku sa merama štednje koje vlade država članica primenjuju.
"Ne možemo zahtevati smanjenje deficita i pridržavati se logike pakta o stabilnosti na jednoj strani, a na drugoj iznositi zahteve za povećanjima koja su, objektivno, nedopustiva. Mi smo potvrdili ovo stanovište", rekao je Baroan.
Sastanak je navodno bio deo plana predsednika Francuske Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) da ojača francusko-nemačko slaganje po fiskalnim pitanjima pre početka razgovora na nivou EU u Briselu.
"Posle sastanka sledi putovanje u Veliku Britaniju radi razgovora o budžetu EU", rekao je Baroan francuskom listu "Le Figaro", naklonjenom desnom centru.
Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) je početkom avgusta izrazio slaganje sa francuskim i nemačkim ministrima, rekavši da bi želeo da budžet EU bude manji.
EU porez je "izvrtanje istine"
Evropska komisija priznaje da je predložila povećanje od 5,9% za naredni budžet EU godine, ali tvrdi da su izveštaji o direktnim porezima na nivou cele Unije "izvrtanje istine" i da su "izvučeni iz konteksta".
U razgovoru s novinarima, evropski komesar za budžet i finansijsko planiranje Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) je navodno zagovarao porez na emitovanje ugljen-dioksida kao jedno od nekoliko rešenja planiranih za popunjavanje budžeta EU za period od 2014. do 2020.
"Ne radimo na direktnom porezu na nivou EU", rekao je za EurActiv Patricio Fjorili (Patrizio Fiorilli), portparol Levandovskog. On je dodao da Levandovski nije strastveni zagovornik direktnog oporezivanja.
Komesar želi da pomogne državama članicama da Uniji plaćaju manje, kao i da vidi da li budžetski problemi mogu da se reše porezima, naveo je Fjorili.
"On je samo naučnik u laboratoriji koji ispituje četiri uzorka". Ta četiri uzorka su porez na ugljen-dioksid, na vazdušni prevoz, porez na turizam i porez na finansijske transakcije, dodao je Fjorili.
Porez na finansijske transakcije je najbliži vladama EU, koje se slažu da bi banke trebalo da se na neki način oduže za to što su njihovo "održanje u životu" platili poreski obveznici.
Popularnost ovog rešenja, međutim, nadjačao je predlog EU o porezima za banke, po kojoj bi se oporezivali bilansi banaka, a ne transakcije, po fiksnoj poreskoj stopi (EurActiv 25/08/10).
Takođe, porez na finansijske transakcije bi manje-više zadovoljio tri uslova koja je komesar postavio za razmatrane poreze: da nisu komplikovani za primenu, da su politički prihvatljivi i da ne predstavljaju "dodatno fiskalno opterećenje za države članice", objasnio je Fjorili.
Portparol je izrazio sumnju da bi porez na ugljen-dioksid ispunio navedene kriterijume, s obzirom da procedure neophodne za naplatu takvog poreza još uvek ne postoje kao i da bi, čak i kada bi ovaj bio usvojen, većina prihoda odlazila u nacionalne budžete.
Evropska komisija će svoj pregled budžeta, zapravo reviziju budžetskih prihoda i rashoda, objaviti krajem septembra, a u njemu predstaviti i mogućnosti za smanjenje doprinosa država članica, dodao je Fjorili.
Budžet ovog bloka od 27 država za period od 2014. do 2020. godine će biti predstavljen sredinom iduće godine.
Sledeći koraci
- Septembar 2010: Evropska komisija treba da objavi pregled budžeta;
- Oktobar 2010: Evropski parlament glasa o nacrtu budžeta EU;
- Sredina 2011: EU objavljuje budžet za period od 2014. do 2020. godine.
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|