Privatni časovi su posao koji cveta u Evropi i produbljuje socijalne razlike, pokazuje istraživanje sprovedeno u EU. Roditelji u Francuskoj i Nemačkoj troše više od 3 milijarde evra godišnje na dodatno obrazovanje za svoju decu, a roditelji i u drugim zemljama sve više izdvajaju da bi deci obezbedili dodatak državnom obrazovanju, mada iznosi nisu isti u svim zemljama, pokazuje izveštaj koji je naručila Evropska komisija.

Osim što ukazuje na ogromne sume novca koje se troše na privatne časove, izveštaj skreće đažnju na to da ovaj trend produbljuje nejednakosti u Evropi. Deca čiji su roditelji bogatiji češće pohađaju dodatne časove, pa se na taj način stvaraju podele koje mogu imati dugoročne posledice.

"Privatni časovi su toliko uzeli maha da imaju snažan uticaj na društvenu jednakost, ekonomiju znanja, rad škola i živote dece i porodica, pa j potrebno i time se pozabavviti", naveo je autor izveštaja  Mark Brej (Bray).

Izveštaj, u kom se nalaze rezultati istraživanja sprovedenih u različitim državama u protekle četiri godine, pokazuje da je u Francuskoj na privatne časove u 2007. godini potrošeno 2,2 milijarde evra i procenjeno je da taj iznos godišnje raste za 10%. Procene su i da se u Nemačkoj za privatne časove troši 900 miliona do 1,5 milijardi evra godišnje. U Francuskoj i Belgiji cena jednog privatnog časa kreće se i preko 30 evra.

U južnoj Evropi, gde sistem državnog obrazovanja često kaska za onim u severnijim delovima, beleži se trend trošenja novca na dodatno obrazovanje. Roditelji na Kipru, u Grčkoj, Španiji i Portugaliji troše velike sume novca na dodatno obrazovanje svoje dece, pri čemu najveće koristi od toga imaju deca iz bogatijih porodica.

Čak i u Skandinaviji, koja se često u istraživanjima kvaliteta državnog obrazovanja nalazi u samom svetskom vrhu, sve se više troši na privatne časove.

"Kada govorimo o privatnim časovima, ređe govorimo o učenicima koji zaista imaju potrebe za pomoći koju ne mogu da nađu u školi, a češće o zadržavanju konkurentske prednosti onih koji su već uspeesni i privilegovani", izjavio je generalni direktor odeljenja za obrazovanje i kulturu u Evropskoj komisiji Jan Truščinjski (Truszczynski), koji je i predstavio izveštaj.

Industrija vredna više milijardi evra

Istraživanje je pokazalo da privatne časove češće pohadajaju deca iz bogatih i porodica iz urbanih sredina, a ne ona iz radničke klase. U nekim zemljama privatne časove finansiraju roditelji dece koja već pohađaju privatne škole, čime se društveno-ekonomske razlike produbljuju.

"Ukoliko se prepuste tržištu, privatni časovi održavaju i pogoršavaju nejednakosti", naveo je  Brej u izveštaju i dodao da porodice sa višim prihodima mogu priuštiti i veći broj i bolji kvalitet privatnih časova.

Osim što ističe društveno-ekonomski uticaj, izveštaj naglašava koliko su privatni časovi postali unosan posao. U Francuskoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Irskoj i drugim zemljama, razvile su se i kompanije za dodatno kućno obrazovanje.

"Privatni časovi su sve veći izvor zapošljavanja, kao i način za nastavnike standardnih obrazovnih sistema da zarade dodatni novac", rekao je Truščinjski i dodao da zbog toga vlade i sindikati izbegavaju tu temu.

Uprkos milijardama evra koje se daju za privatne časove, mnoge države ovu oblast zakonski nisu regulisale, pa se zato često dešava da privatni časovi ostanu izvan sistema oporezivanja, navodi se u istraživanju.

Značaj koji se pridaje privatnim časovima pokazuje podatak da su izdvajanja roditelja na Kipru i u Grčkoj na nivou 20% javnih davanja za državno obrazovanja.

Izvor: EurActiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Povećati nivo obrazovanja mladih u EU
  
• 

  Vesti

  : Srpski učenici zaostaju za OECD zemljama