Klice su izvor epidemije teških oblika dijareje izazvanih ešerihijom koli, od koje je u proteklih nekoliko nedelja umrla 31 osoba u Evropi, saopštile su 10. juna nemačke sanitarne vlasti. Nemačke vlasti su povukle i upozorenje da se iz predostrožnosti ne jedu krastavac, paradajz i zelena salata, zbog čega su evropski proizvođači povrća na gubitku od više stotina miliona evra. Dok su time najviše pogođeni proizvođači na jugu Evrope, pre svega u Španiji, na severu i zapadu kontinenta se suočavaju sa sušom.

Direktor nemačkog Saveznog instituta za sanitarni nadzor (RKI) Rajnhard Burger (Reinhard) saopštio je 10. juna na konferenciji za novinare da su analize pokazale da ljudi koji su jeli klice imaju devet puta više šansi da dobiju težak oblik dijareje sa krvarenjem i druge simptome infekcije izazvane bakterijom ešerihija koli nego osobe koje nisu jele klice.

Mnogobrojne analize, sprovedene i na terenu i analize samih proizvoda na severu Nemačke, nisu sa sigurnošću potvrdile neopozivo prisustvo bakterije ali "niz indicija je toliko značajan" da se može govoriti o poreklu zaraze, rečeno je na konferenciji za novinare tri nemačke savezne ustanove - Saveznog instituta za sanitarni nadzor, Savezne kancelarije za zaštitu potrošača i bezbendost hrane i Saveznog instituta za procenu rizika.

Zvaničnici tih ustanova su rekli i da se čini da "izvor infekcije više nije aktivan" i da broj novih slučajeva oboljevanja opada.

Na pitanje da li su u potpunosti sigurni da nema drugih izvora zaraze, Burger je rekao da za druge proizvode ne postoji ozbiljnija sumnja.

U Evropi je od bolesti izazvanih ešerihijom koli umrla 31 osoba, od kojih je 30 umrlo u Nemačkoj, a oko 3.000 ljudi je obolelo. Najnoviji smrtni ishod objavljen je 10. juna.

Na konferenciji je zvanično objavljeno ukidanje upozorenja da se iz predostrožnosti ne jedu krastavi, paradajz i zelena salata, koje je objavljeno krajem maja. Izvori u nemačkim vlastima su rekli za AFP da su sprovedene hiljade i hiljade analiza na paradajzu, krastavcu i salati, ali da nisu potvrdile prisustvo bakterije.

Epidemija u Nemačkoj, u kojoj je najviše osoba obolelo i umrlo do bolesti izazvanih ešerihijom koli, proglašena je pre pet nedelja i sanitarne vlasti od tada tragaju za izvorom zaraze. Prvobitno se sumnjalo na krastavce uvezene Španiji, a zatim i na klice. Evropska komisija je u prvo vreme na osnovu informacija iz Nemačka putem sistema uzbunjivanja u EU objavila upozorenje da su krastavci iz Španiji potencijalni izvoze zaraze. Pošto taj izvor zaraze nije potvrđen, Evropska komisija je povukla upozorenje, dok je Španija oštro protestovala zbgo objavljavanja nepotvrđenih informacija, koje su joj nanele veliku štetu.

Španija, največi proizvođač voća i povrća u EU, nedeljno gubi više od 200 miliona evra zbog pada prodaje. Madrid je zatražio da EU španskim proizvođacima povrća u potpunosti nadoknadi gubitke. Evropska komisija je saopštila da će izdvojiti 210 miliona evra iz budžeta za nadoknadu proizvođačima povrća u EU koji su pretrpeli štetu zbog pada potražnje izazvanog navodima da se bakterija ešerihija prenosi povrćem. Komisija je prvobitno najavila da će izdvojiti 150 miliona evra, što je izazvalo nezadovoljstvo u članicama EU.

Pomoć je namenjena proizvođačima krastavca, paradajza, zelene salate, tikvica i paprika, rekao je 8. juna evropski komesar poljoprivrede Dačian Čološ (Dacian Ciolos). Čološ je rekao da bi plan Komisije trebalo da omogući da se proizvođačima nadoknadi gubitak na osnovu 50% cene povrća povučenog sa tržišta. Osnovica će se obračunati na osnovu prodaje u poslednje četiri godine.

U nekim zemljama i regionima nadoknada bi mogla da bude i veća, a proizvođači okupljeni u strukovnim udruženjima, koja imaju pristup drugim mehanizmima kompenzacije, mogli bi da dobiju pomoć koja će pokriti i do 70% gubitaka. Zahtev za naknadu štete će moći da se podnese za sve proizvode povučene od 26. maja.

Plan Komisije treba još da odobre zemlje članice i to već sledeće nedelje kako bi, kako je rekao Čološ, pomoć poljoprivrednicima već bila upućena do jula.

Padom potražnje podogđeni su i proizvođači u Italiji, Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj. U Nemačkoj se gubici procenjuju na 60 miliona evra od početka krize.

Suša na severu Evrope

Istovremeno, poljoprivrednici u severnoj Evropi se suočavaju sa sušom, a Francuska je 9. maja najavila da će izdvojiti između 500 miliona i milijardu evra za pomoć poljoprivrednicima pogođenim šusom.

Suočena sa jakom sušom tokom proleća, Francuska, koja je glavni proizvođač pšenice u EU, formirala je nacionalni odbor za sušu, ograničila potrošnju vode u mnogim oblastima i povukla ograničenja za korišćenje neobrađene zemlje kao pašnjake.

Evropska komisija je u maju odborila zahtev Francuske da sredstva predviđena evropskom poljoprivrednom politikom isplati poljoprivrednicima u oktobru umesto u decembru.

Francuska će, takođe, izuzeti poljoprivrednike od plaćanja poreza na zemlju koji donose oko 300 miliona evra, i daće 200 miliona evra naknade iz fondova za vanredne situacije u poljoprivredi, rekao je 9. juna francuski predsednik Nikola Sarkozy (Nicolas Sarkozy).

Francuski premijer Fransoa Fijon (Francois Fillon) je rekao u parlamentu da bi ukupna pomoć poljoprivrednicima mogla da iznosi do milijardu evra.

Period mart-maj je u Francuskoj bio najsuvlji u proteklih 50 godina i najtopliji od 1900. godine. Uzgajivači stoke se pored niskih cena suočavaju sa ograničenim izvorima hrane za stoku zbog čega su smanjili stada a stoku prodaju klanicama. Kiša je ponovo počela da pada u suvim područjima na zapadu i severu Francuske od prošle nedelje, ali se očekuje da će prolećna suša smanjiti prinos useva u Francuskoj.

Suša je pogodila i severnu Nemačku i južnu Englesku, dok su u Španiji, koja ima suvlju klimu, kiše obilne.

Izvor: AFP i EurActiv.com

Povezani sadržaj