U Poljskoj je teško voditi evidenciju o zastupanju interesa jer se zakon u ovoj oblasti fokusira isključivo na profesionalne lobiste i konsultante, čime "samo deo stvarnih aktivnosti lobiranja" izađe na videlo, izkavila je za češki Euraktiv (www.euractiv.cz) stručnjak  za lobiranje i viši saradnik u nastavi na Evropskom koledžu (College of Europe) Agnješka Ćanćara (Agnieszka Cianciara).

Poljska, koja bi 1.jula trebalo da preuzme predsedavanje EU, usvojila je zakon o lobiranju još 2005. godine, međutim, on se u praksi pokazao kao nedovoljno efikasan. Zbog toga je 2010. godine izrađen nacrt novog zakona kojim bi ova oblast bila detaljnije regulisana.

Privrednici u Poljskoj koji pokušavaju na različite načine da utiču na vladu prema poljskom zakonu ne spadaju u lobiste "ne rade u interesu treće strane, već u svom ličnom". Posledica toga je da se u političkom životu poljske većina lobističkih aktivnosti ne nalazi pod lupom javnosti.

Poljski zakon o lobiranju bio je inspirisan američkim, prvenstveno u smislu uvođenja registra lobista, izveštavanja i definicije lobiste. Međutim, u praksi se pokazalo da taj zakon nije dao očekivane rezultate. Ministri su mogli da pišu godišnje izveštaje o svom radu a da pri tom ne navedu da li je neko pokušao da lobira kod njih za određene predloge zakona.

U centralnoj i istočnoj Evropi preovladava mišljenje da lobiranje nije ništa drugo nego "prefinjena korupcija" i to objašnjava pozive na zabranu lobianja koji se povremeno pojave u javnosti, objasnila je Ćanćara i dodala da je izjednačavanje zastupanja interesa sa korupcijom odraz nerazumevanja.

"Lobiranje je sastavni deo demokratskog procesa odlučivanja ,a takav slučaj je i u zemljama koje je Transparensi internešnal (Transparency International) označila kao zemlje u kojima korupcija gotovo i da ne postoji", istakla je ona. Zapravo, korupcija je najizraženija u političkim sistemima  u kojima nema adekvatnih ili dovoljnih kanala komunikacije sa donosiocima odluka.

Ipak, kako je ukazala, važno je osigurati  da se takva komunikacija odvija na transparentan način istakla je ona i dodala da je u tom smislu značajno imati dobar i obuhvatan zakon u toj oblasti.

Značaj etičnosti u uloga medija u procesu lobiranja

Za uređenje oblasti lobiranja u EU nisu dovoljni samo zakoni, već je neophodno i da oni koji lobiraju, kao i donosioci odluka, imaju izvesnu kulturu morala i da sami sebi postavljaju granice. Zakonsko regulisanje aktivnosti lobiranja je samo jedan od načina regulisanja kontakata između  zastupnika interesa i onih koji odlučuju. To ne bi trebalo posmatrati odvojeno i sigurno ne kao najbolje rešenje, istakla je Ćanćara.

Umesto toga zakon o lobiranju bi trebalo da bude deo šireg pristupa regulisanja ovog pitanja, zasnovanog na načelima otvorenosti, transparentnosti, učešća svih i javnosti, navela je ona.

Zakonske odredbe mogu biti i kontraproduktivne ukoliko nisu povezane sa odeđenim nivoom političke kulture i etičnosti. S druge strane, mediji, tink tenkovi i zaštitnici građana imaju izuzetno važnu ulogu u regulisanju lobiranja privrednika i interesnih grupa u institucijama EU.

Oni su ti koji imaju zadatak da u ime građana prate stanje u ovoj oblasti. Njihova uloga u praćenju kako onih koji lobiraju, tako i onih koji donose odluke od ključne je važnosti za uspešnu primenu  zakona iz ove oblasti.

Izvor: EurActiv.com

Povezani sadržaj